Veselje - žalost

Danas su D i A gledali napeti crtić Scooby doo-a i obadvoje su teže zaspali. Ali u čemu je moje veselje i žalost? (Pitat će se mnogi) A da pojednostavim nastavit ću ovako:

VESELJE - Zato što se to desilo MM nakon 7 godina starosti starijeg dijeteta i zato što će D ako i bude nešto ružno sanjao, probuditi i osjetiti oca i nastaviti spavati. (A do sada sam samo ja znala činiti mu društvo u njegovom krevetu)

ŽALOST - Zato što jako često s D prolazimo ovakve situacije (u trudnoći s njim sam bila pod jako velikim stresom - gubitak užeg člana obitelji)

Ako može savjet (ne bu više gledal Scooby doo-a i nekaj u kaj sumnjam da mu ometa san, a toga je jako puno), kako pomoći D (A rijetko ima takve probleme)?

Najlakša mu je i (u tome je najuporniji) da završi kod nas u krevetu!

Vrlo slična sam preživljavala. Stariji sin je išao na dva sporta, i od toga bio premoren. Sad sam ukinula sportove sve može do 17h, i crtići i sve ostalo.,.iza toga može samo autići, i igranje u svojoj sobi, eventualno šetnja. Spavanje u 21:00. Nema više noćnih mora, nema ružnih snova..
I ja sam mislila da je to zbo toga što sma u 8.mjesecu trudnoće izgubila najdražu osobu u svom životu, svog oca. O ovome sam razgovarala i sa dvije psihologice...mislila sam da je ljubomora zbog malog brace..ali ne...sad u 21:00 spavaju i nema problema...ali ako zaspi u 22h opet ista priča... U 19:00 večera. Bitan je ritual. 20:00 kupanje a od 20:30 do 21:00 lagano s eigra u krevetiću i sprema se za san..

Topic sam preselila na pdf Izazovi roditeljstva. :)