carski i kiretaža na živo 2 tjedna poslije poroda
Evo, baš čitam vaše doživljaje s poroda i kad vidim koliko priča tu ima, sam i sama, nakon godinu dana, odlučila konačno pisati o svojim "doživljajima" na oba poroda i doživljajima nakon 2. poroda.
Nisam sigurna dal ovo spada pod ovaj podforum ili onaj o porodima, al nema veze, jer se radi o jednom i drugom.
Pa, ovako...
Prva trudnoća ( prije 3, skoro 4 godine ) mi je bila rizična.
Imala sam trudnički šećer, problema sa štitnjačom i na kraju još i predeklamsiju. Dr. (Felix editirala ime) ( Petrova bolnica ) koji mi je vodio cijelu trudnoću i bio na 99% pregleda je stvarno bio ljudina od čovjeka i stvarno se brinuo o meni i mojoj bebi. Pred kraj trudnoće - u 38. tj. - odlučio je raditi carski rez. Na moju veliku žalost, jer sam kao 1. stvarno htjela roditi vaginalno i kao 2. imala paničan strah od operacije tj. carskog. No kako su mi nalazi bili takvi kakvi su bili, carski je bio neizbježan ( bar je tako tvrdio moj dr. i ja sam mu potpuno vjerovala, jer je stvarno bio ok ). Rađena mi je i aminocinteza tako da se vidi da li je mali zrel za porod, kaj je i bio. Porod za 5! Oporavak za 5 ( dobro, 1. dan je bolilo ko ludo, ali sam stalno dobivala inekcije protiv bolova, pa se dalo izdržat bez problema )! Rez i rana za 5! Bilo je savršeno! 6. dan kad sam išla doma, sam se osjećala ko da ni nisam rodila! Ništa me nije bolilo! Ma, velim vam, savršeno! Mislila sam si da bi ovako mogla roditi još 50 puta!!!
Prije odlaska iz bolnice sam bila upozorena na to da bi idealan razmak između trudnoća bio 2 godine. Poslije nisam imala nikakvih problema.
No, točno na Karlov 1. rođendan, ja sam opet zatrudnila... Opet sam krenula mom dr. (Felix editirala ime)i on mi je odmah rekao da ću i ovaj put na carski ( pretpostavljam da je tako razmišljao zbog kao prekratkog razmaka između trudnoća ). Meni to opet nije bilo baš pretjerano po volji, jer sam ovaj puta opet namjeravala roditi vaginalno, ali nisam se previše opirala tome baš iz razloga jer je 1. carski bio totalno ok. Ova trudnoća mi je bila za 5! Nikakvih komplikacija.... Jedino što me smetalo je bilo to što me svaki puta pregledavao drugi dr. Neznam zbog čega, jer je tada dr. (Felix editirala ime) radio utorkom u trudničkoj ambulanti i ja sam naravno na preglede išla uvijek utorkom. Ali kako sam već napisala, svaki put bi se pojavio drugi dr. tako da me (Felix editirala ime) u cijeloj trudnoći pregledao svega par puta. Pred kraj trudnoće (Felix editirala ime) niotkud, a mene je već počela zanimat tema "porod", tako da sam taj zadnji pregled u trudničkoj ambulanti pitala dr. (Felix editirala ime) za porod. On meni da je sve ok i da ne vidi razloga da nebi rodila vaginalno! E, nitko sretniji od mene!!! No, kopalo me to što mi je (Felix editirala ime) rekao o carskom ( pa mislim radi se o djetetu i meni, pa mi nije do šale ), pa sam (Felix editirala ime)ispričala za to ( to mi je očito bila kobna greška!!!! ). Na to me (Felix editirala ime)odmah upisao za primitak u bolnicu radi nadzora i dovršenja trudnoće?!?!?!?!? Rekao je da dođem u četvrtak u bolnicu i da će me u petak porodit!?!?!? Pitam ja zakaj sad to, a on meni samo da će sve biti ok i da dođem u bolnicu pa da ćemo vidit dalje. Drugog odgovora nije bilo, makar sam ga i dalje ispitivala. Možete si mislit koji šok! No dobro, mislila sam si - pitat ću (Felix editirala ime) u čemu je problem a i tako moram uskoro rodit a i opet sam počela naoticati, pa je možda ipak bolje da budem u bolnici. I dođem ja tako dotični četvrtak u bolnicu. Nađem (Felix editirala ime) i on meni da bude sve ok, da je sad u žurbi i da će doć do mene na odjel kad završi. Taj dan ga nije bilo... Sve mi je to bilo čudno... U petak me pošalju na pregled ( a ja kao trebala rodit u petak! ), pregleda me (Felix editirala ime) i veli sve ok, natrag u sobu, bez ikakvog komentara na moja pitanja! E, tada mi je puko film! Tražim ja (Felix editirala ime) po cijeloj bolnici, nađem ga, on naravno opet u strci, al ne dam se... šizim!!! On meni da bude sve ok i da ne paničarim! Da ne PANIČARIM???? A da mi neko objasni zbog čega sam u bolnici, zbog čega sam se kao trebala porodit u petak, zbog čega me ipak nisu porodili!!!!?????
U ponedjeljak u jutro opet pregled. Na pregledu (Felix editirala ime)i (Felix editirala ime)! Opet sve ok i šalju me natrag u sobu! Meni se opet digne tlak, ali doslovno mi se digo tak da mi se zavrtilo u glavi i da sam sva probljedila. Mere mi tlak i dijagnoza - sutra carski radi povišenog tlaka!!! I tako ja drugi dan u sali čekam (Felix editirala ime) da me porodi, kad ono uletava (Felix editirala ime). Samo sam uspjela vidit facu i čut kako mi je reko DA MI EVO CARSKI KAKO SAM I HTJELA! Onda sam zaspala! Znači u tom je bila caka! Netko je pobrkao lončiće i mislio da ja ŽELIM carski!!!! No bilo je kasno... Rodila sam zdravu curicu i bila sam presretna..... Opet ista stvar... 1. dan boli do ludila!!! Baš sam komentirala kako me boli puno jače nego 1. carski. Na to su mi rekli da to mora biti tako, da 2. carski uvijek jače boli ( sad jel istina ili nije neznam, al su i druge cure na intenzivnoj kojima je to bio 2. ili 3. carski rekle da je tako ). Ok... boli, koma boli, trpim, trpim... Drugi dan ništa bolje, treći dan isto boli ko ludo. Četvrti dan završim na odjelu al i dalje ludo boli.... Cure u sobi se čude, jer je njima već sasvim ok. Sestre me smatraju malo pekmezavom i to je to. Šesti dan izlazim iz bolnice POGRBLJENA, DRŽEĆI TRBUH RUKAMA jer drugačije nisam mogla hodat od bolova. To njih nije navelo na to da me stave na UZV.... Pošalju me doma. Ja budala si mislim, ok - drugi put više boli... Bilo mi je čudno, ali rekle su da 2. više boli, pa sam se još i sama uvjerila da sam valjda ovaj puta pekmezavija.... Dok na kraju, 13. dan nakon poroda nisam dobila visoku temperaturu i shvatila ( konačno, ja glupača!!! ) da tu nekaj ne štima. Dođem ja u bolnicu na hitnu. Prvo čekam sat i pol doktora... Onda se doktor odostoji pregledat me vaginalno i UZV. Nakon UVZ je nešto zmuljao sestri ( nisam razumjela kaj ). Sestra pita dal da mi da inekciju ( neznam više točno kaj, al kasnije sam skužila da se radi o anesteziji ) na kaj je on reko da ne, da će to tako obaviti! I onda sam osjetila bol od koje me je vjerovatno čitava bolnica čula. Nisu mi rekli kaj su mi radili, ali toliko luda nisam, da nisam shvatila da je to bila kiretaža... Onda su me poslali na odjel među babinjače. Na odjelu su sestre osjetno digle frku. Stavile su me u sobu sa još, čini mi se, 7 babinjača. Naravno, odma su pitale kaj je bilo i ja velim. Odmah drugo jutro sam dobila deportaciju u tzv. aparman ( meni je to više izgledalo ko soba za izoliranje - krevet i umivaonik ). Pitam ja (Felix editirala ime) čemu to,a on meni tako da mogu dofurati malu i dojiti je. Isti dan su mi dofurali malu. Bila je jedno popodne s menom, onda su mi rekli da dobivam jake antibiotike i da imam visoku temperaturu pa da mi preporučaju da ne dojim. I tako je mala otišla doma ( naravno, mlijeka mi je nestalo jer sam u svakoj ruci baš u preponi imala kanilu pa nisam mogla niti pidžamu preskinuti a kamoli izdajati ). Tada se u priču umješao i ravnatelj bolnice koji me uzeo kakti pod svoje oko. Cijeli tjedan su me filali raznoraznim lijekovima, nije me prestajalo boliti! Sumnjala sam da ima još toga u meni! Rekla sam to mom tati i on je digao još frku da me prebacuje u drugu bolnicu. Na to ga je ravnatelj zamolio da pričeka da će me sad pregledati. Odmah su napravili UZV i vidi vraga još je bilo "materijala" unutra. I to su htjeli zataškat. Veli meni doktor ( tada više nisu bili u igri (Felix editirala ime), (Felix editirala ime), a (Felix editirala ime)pogotovo ne ) da ima još malo nešto al da je to tako malo da se to niti nebi trebalo vaditi po njegovom mišljenju, ali da ravnatelj želi da se to vadi. Rekiretažu su trebali napraviti kasnije kako sam načula. Poslali su me u svbu gdje me čekao tata. Ispričala sam mu svega pol toga jer je već sestra uletila u sobu po mene KAO samo na vaginalni pregled. Odmah su me još jednom iskiretirali ( ovaj put u anesteziji ). Hteli su i to zataškat. U ponedjeljak je sve bilo ok i pustili su me doma. Na odlasku mi je ravnatelj rekao par riječi koje su me doslovno šokirale!!! "Neka pozdravim tatu i da mu kažem da ako ništa drugo da je bar mogao reći hvala!!!", a i glavna sestra mi je savjetovala da ako odlučim još rađat, da odem u drugu bolnicu!!! Možete to vjerovat!!!????? Pa nihovom greškom sam mogla dobiti sepsu i krepati!!!
Sva sreća da sam temperaturu dobila popodne, jer poznavajući sebe, da sam je dobila po noći, čekala bi jutro da odem u bolnicu, samo tada jutro možda nebi ni dočekala!
Razlog zbog čega nisam ništa poduzela... nestali su papiri.... Dobila sam samo nafrizirano otpusno pismo.
Ima li još koja od vas takva iskustva iz Petrove?
A do tada sam tu bolnicu stvarno kovala u nebesa!
Istina, specijalizirani su i stvarno spase puno života!
Ali zar moraju gubite živote čištom nemarnošću?
