Nikada dosta igranja

Ponekad imam osecaj da svo svoje slobodno vreme poklanjam deci. Evo, kako izgleda moj nedaljni dan.

Od jutros, od 7.15 pokusala sam da popijem kafu i malo pogledam Forum.., deci ukljucila crtani film, toliko da popijem kafu. Medjutim, bila to neuspesna misija, jer svakih 5 minuta trazili su mi nesto. Onda je svekrva pokusala da ih izvede, ali bezuspesno , posle nekoliko minuta se vratili placuci oboje.
Posle toga smo bili na pozorisnoj predstavi, posle toga bili na obali Dunava i na igralistu i ja se vozala na onoj velikoj ljuljasci vozic.

F. sada spava, a M. trazida joj pravim drustvo i da se igramo uciteljice, ali sam je odbila ovaj put. Mi se cesto igramo svi zajedno, doktora, skole, zoo vrta, zmurke...

Nekada se pitam da li im puno vremena posvecujem, a nekada, kao sada pomalo me pece savest sto se ne igram, ali ne mogu bas toliko.

Da li i vas muce slicna osecanja???

Heh, draga moja Ceco. mene muci nesto sasvim drugo. Da sam premalo sa djecom. Nikada mi nije dosta. Ti vjerovatno ne radis? Ja puno radim i uvijek mi je malo vremena sa njima. Ponekad, kada radim do kasno, najradje bih ih probudila da se igramo.