poimanje ruznih-tuznih stvari

ege zadnjih dana stalno prica o smrti i umiranju. sve je pocelo kad nam je umrla susjeda, a ja sam mu objasnila da je umrla, da je otisla na nebo.

sad svaki cas on to spominje, ne susjedu nego sebe i mene....

kaze: mama, kad ja dobijem krila da odletim u nebo budes mi ih ti odrezala da ne odem :(

ili

ti ces me cvrsto drzati da ne odem u nebo, a tata ce drzati tebe i jos ce se drzati za ogradu, jako cvrsto da ne odemo svi na nebo...

groze me takvi razgovori, ne zelim mu tajiti smrt, a niti previse uljepsavati jer je tako prije par mjeseci rekao da jedva ceka da on dobije krila....uf....

kako vi rjesavate te probleme?

Joj teska tema i kod nas.

Ja ju nekad izbjegavam iako znam da ne bi trebala ali vidim kako on uvijek bude tuzan za svaku sitnicu pa me strah reakcije kad skuzi skroz na skroz o cem se radi.

Danas smo gledali Spirita, dakle kako je on tuzno plakao kad su ga prvi put ulovili. Ja sam mislila da ce mi srce puknuti. Sto je najbolje poslije sam i ja plakala i trudila se da on ne vidi da placem. Sad sam skroz skrenula sa teme ali film nam je bio predivan unatoc plakanju na sve strane. I nije lose da takve stvari gledaju i kralja lavova isl, da nauce i tu stranu zivota

Meni je prošlog Božića umrla mama i ja sam Lokiju rekla da je nona sad otišla na nebo. Taj odgovor ga je tada zadovoljio tako da nisam morala objašnjavati pojam smrti i umiranja.
Nedavno me pitao zašto je nona tako dugo na nebu, a ja sam mu rekla da se više neće vratiti i da će zauvijek biti tamo. Nije bilo daljnjih pitanja.
Nisam sigurna da li razumije pojam smrti, da je to nešto konačno, odakle nema povratka, makar tu riječ koji put koristi, ali za životinje. Napr. u vrtiću nam je umrla ribica.

isto i kod nas... svako tolko se dosjeti pitati, pa onda imamo razne verzije odgovora.

ida sad zna da je moj tata umro, jer je bio jako bolestan i doktori ga nisu vise mogli izlijeciti i onda je bio strasno umoran i onda je zaspao i vise se nece probudit i to znaci da je umro. e, dobro, a gdje je sad? buduci da ona oduvijek ide s nama na groblje, zna da je dida dolje zakopan. ove godine ju je zanimala "prakticna" strana svega toga - kako je dolje zavrsio, tko ga je dolje stavio, zasto su ga zakopali, tko je to napravio, kad ce izaci... joj , sto pitanja... pokusala sam objasniti da kad tako zaspe da nista ne osjeca i da se onda nalazi u jednom sanduku s jastukom i onda se taj sanduk spusti u rupu i zakopa...

prije nekih godinu i pol stradao nam je pas i ja sam joj objasnjavala da je snoopy umro i da ga vise nema... malo si je mislila i onda je rekla: da, sad je snoopy s didom i nece biti vise dida sam...

ja joj nekako ne objasnjavam to nebom i rajem, jer nit idemo u crkvu nit ih tako, vjerski, odgajamo...

cini mi se da za sad to lijepo prihvaca...

mene moje cure koje su i dosta starije, znaju sa tugom i strahom pitati: jel cete vi umrijeti prije nas? ajde nemojte...
ne znam koliko ima smisla puno razgovarati o tome s klincima, mozda je najbolje prebaciti na to da cemo jos dugo, dugo biti zajedno, da se ne brine, da cemo uvijek biti uz njega dok god sam ne kaze da hoce otici od nas (casna rijec! :D)

plakanje na tuzne stvari klinci brzo prerastu, mislim, neutjesno plakanje na sve i najmanje tuzno. ne znamjel se sjecate, nedavno sam pisala da lara place na sve zivo tuzno u crticima, filmovma, kad vidi samog psa na ulici...
sad mogu rec da je ta faza skroz prosla. sad je u fazi mahnitog gledanja crtica, ujutro kad se probudi, prije nego otvori oci, kaze: ocu gedat cutic (valjda ce je i ta faza proci, nadam se). na kralja lavova ne pusti ni suzu :shock:

Karlo je dosad šutio na tu temu, ali on je inače jako emotivan i teško priča o takvim stvarima, dok jedan dan u Mercatoru nije iz čista mira izvalio: mama i tata, nemojte mi umrijeti!
Mi smo ostali paf, nije nam htio reći otkud mu to.
Ja sam mu rekla da nećemo(lagala sam, ali što da mu kažem?).Izostavila sam ono nećemo još.
Nakon dugo vremena mi je priznao da su mu baka i deda rekli da ćemo mi umrijeti :twisted:
Neznam samo zašto su izostavili da će oni i prije :twisted:
Užasno sam bila ljuta što su išli govoriti mu takve gluposti, pogotovo jer pretpostavljam da je to spika ako ne budeš dobar...
On ne kuži ni da kad se oženi neće trebati mamu i tatu, kamoli nešto drugo. Uglavnom imao je strah i od groblja, to smo riješili oko Sisveta jednom mirnom šetnjicom i paljenjem svijeća subotu prije, bez gužve, da vidi da to nije ništa strašno. Pokušala sam mu sve objasniti u stilu to je uspomena na ljude koji nisu više s nama, jer je očito imao predodžbu o hrpi mrtvaca koji hodaju po groblju, tko zna što su mu pametnjakovići napričali. Još se slabo postavljam na tu temu, jer ni sama nisam s njom načisto. No on to tako normalno prihvaća da ne vidim razlog zašto su mu morali komplicirati. Neki dan su u vrtiću našli mrtvu žabicu i pričao je kako su je s tetom zakopali, donijeli cvijeće, bez trauma. Ali reći mu tako nešto za tatu i mamu :?: Oni imaju krive načine približavanja djetetu, klinci su ih počeli izbjegavati, što mi uopće nije krivo.
Uglavnom , nadam se da smo prošli tu temu.

Mene je Dino davnih dana pitao: mama a nećeš ti umrijeti. Šokirala sam se jer o tome nismo baš pričali. Rekla sam mu da svi umru pa ću tako i ja. Onda je on pitao: a tko će se onda za mene brinuti? Odogovorila sam da ja neću još dugo umrijeti da će on tada biti jako jako veliki i odrastao, da i tata i ja još imamo svoje mame... Onda me on pitao : a hoće biti Oliver, ja sam odgovorila da hoće. Malo se zamislio pa mi je rekao: a onda ćemo biti nas dva skupa.
Meni je inače ta tema grozna, užasavam se smrti i svega oko nje. Danima sam se mučila zašto on u svojoj maloj glavici ima takve misli i zašto se time opterećuje. Uglavnom ništa mu ne tajim, možda malo uljepšam primjereno dobi.
Ali ja sam inače primijetila da Dino jako ozbiljno shvaća stvari i brine se oko svega. Valjda je takvo senzibilno dijete.

Moja Anja jako voli priče o nebu i Bogu (nismo baš neki super vjernici, ali ipak), anđelima, Isusu, pa onda svemiru i sve tako nešto nadnaravno i daleko.
I tako, veli ona meni jedan dan: Mama ja ne bi htjela živjeti tu na Zemlji.
Ja: A gdje bi ti srce htjela živjeti
Ona: U raju.
Ja (šokirana): A zašto?
Ona: Pa tu (na Zemlji) stalno nešto gori i ruši se i ubijaju se.
Ostala sam bez teksta.

Inače voli gledati sve i svašta na TV, ali Vijesti joj više ne dam gledati jer ju to jako muči.

O smrti ona ima lijepo mišljenje. Prije par godina , kad je umro moj tetak njena izjava je bila: On je sad na nebu? - Da. - Sigurno se sad tamo karta s Dinosovim tatom i Bogom." (Denis je njen prijatelj kojem je tata umro prije nego se rodio, a tetak se jako volio kartati)