Kad se roditelji razbole ...

Kako to izgleda kod vas kad se vi i/ili vas muz/zena (ili nedajboze oboje) razbolite?
Kako to klinci podnose? Jel vam skacu po glavi ili vas razumiju da vam je tesko igrati se sa njima, nosati ih uokolo, da ne mozete s njima van ili da morate lezati u ikrevetu?
Koliko vam mogu/zele pomoci u tim trenucima bake, frendovi, susjedi ...?

Mi smo prosli tjedan imali polubolnicu doma, Zrinka bolesna i staln0o na rukama, MZ i ja polubolesni i crknuti, a Vedran ziv i zdrav, no nekako je imao razumijevanja za tu situaciju, ponekad se bunio, no kolicina skandala u jedinici vremena je bila zacudjujuce niska, ispod prosjeka (zato je Zrinka nadoknadjivala). Zrinka je sad zdrava, MZ na putu prema zdravlju, a ja sam sad na bolovanju ... i naravno, kolikoo god sam gecrkt treba klince dofurati od/do vrtica, mala skace po meni, a ja jedva gledam .. bas i niej neki oporavak, pitam se kako ce biti preko vikenda, ili cu se malo oporaviti ili ce to biti mrcvarenje ... :roll:

(bake nam nisu sad bas puno raspolozive, no uskoce kad je veca frka ...

Nama pomognu roditelji kad je kakva veća frka (dvodnevni enterokolitis od kojeg MM i ja nismo imali snage da trepnemo, a ne da vodimo brigu o 1,5 godišnjoj, na sreću zdravoj curici), a jednom smo oboje imali temperaturu, pa smo joj odbili prelazak u naš krevet, što joj nije baš bilo pravo, ali je podnijela relativno stički :lol: dok nije zaspala :lol:
Ne očekujemo baš neko razumjevanje jer joj je tek 2 godine. I naša se situacija malo može porediti s vašom jer mi još uvijek imamo samo jedno dijete :)

Ja srećom još nisam bila bolesna, a da jesam imala bih mira samo ak bi Teu spakirala van iz kuće jer je inače stalno po meni. Definitivno nema razumjevanja da nešto ne mogu. Ali još je mala. MM ima često problema s alergijama, pogotovo u ovo doba, pa je crknut jer ga najviše muče oči, ali ja preuzmem Teu pa nema problema.

imali smo takav slucaj ove zime, mm i ja bolesni, u krevetu, njih dvoje ok - sve bez pomoci sa strane i - prezivjeli smo a da je bilo gadno, jest , meni osobno uzasan osjecaj :( .....kad nijedno nema snage za presvuci je, skoro pa ju je mislav presvlacio...

no, proslo je :)

Prvi put sam se razboljela kad sam dojila... nije mi padalo na pamet da je udaljim i prestanem dojiti...

od tada, uvijek sam s njom bolesna... al pazim da su prozori otvoreni, da se zrači... da ne pričam prema njoj, nego je zagrlim, da kašljem i brišem nos u stranu od nje...

u biti, pronalazim igre u kojima se igramo na daljinu, ku-ku ili skrivača, odlazak u šetnju...

još se nikada nije razboljela od mene, prije suprotno :lol: ja od nje...

NARAVNO da nema šanse da se legnem, odležim i odmorim... ali te dane definitivno ljenčarim :mrgreen:

sve zavisi koliko je bolest ozbiljna i kakav treba biti oporavak... al još nikada nije bilo tako strašno da bi je trebala udaljiti... u tom slučaju, sigurna sam da bi imala pomoć baki i dedi...

imam osjecaj da je moje dijete od prvog dana shvatilo da ima bolesnu majku. sjecam se da sam imala napad (kako sam ja to zvala, tj. bolila me uzasno maternica) i da sam se previjala od bolova, jednom se desilo da sam bila sama s njom, a ona beba od nekih 4-5 mjeseci. i legle obje u krevet, tj. ja lezim, ona pored mene, ona se privila uz mene i iako nije bilo vrijeme za spavanje, obje smo uspjele zaspati. toliko sam joj bila zahvalna da tog trenutka nije plakala il se htjela igrati.

ona recimo sa svojih 3 godine ZNA da ju mama ne moze nositi, barem ne dugo, a jedno vrijeme je bilo i nikako. i znala bi mi reci (kad bih ju podigla): mama al ti mene ne smijes nositi. da je tome tako uvjerila sam se bas jucer. toliko je tulila baki da ju ponese, dok ova nije posustala, a isto ju je pokusala nagovoriti da hoda sama, jer baka je umorna. mene ni jedne sekunde nije upitala da ju ponesem.

zna mi i ujutro reci: mama ti pavaj, tata i ja idemo u sobu (dijete za pozeljeti, aaa? :mrgreen: )

pomaze nam obitelj. uglavnom moji (jer su tu).

Nenamjerno zašmrkavimo svi četvero pa se lakše i brže i izliječimo. :lol:

ja se uvijek razbolim kad i marko pa sam se ove zime napatila. imamo samo jedno dijete ali smo sami nemamo baka ni nikakve pomoci. bude tesko ali tih dana zanemarim kucne poslove a bogu hvala marka se moze zabavit i tako da mu se pola dana cita slikovnice i sl. nisu mu neophodne skakacke igre.
ali najcesce smo skupa bolesni. ako je meni losije a on bi vani mm ga odvede. kad je mm bolestan to je druga prica. on se na temperaturu 37.2 trese ko neko drugi na 41 :roll:
nikad nismo bolesni svi zjedno. ne mozemo si to priustit :lol:

Mi nemamo nikog za pomoć, pa kad se razbolimo - totalno je veselo...
Sad smo, prije nesto vremena, u ono doba gripa - i MM i ja i Marko (7 god) bili totalka, a Klara (4 mj) jedina nije (ona cica :D )... i bilo je veselo.
Nema sanse da lezis i odmaras, moras skuhati, odvesti u skolu, hraniti, nosati, dizati se po noci za cicanje... a sve bi dao da lezis i spavas i odmaras...
Tako je to ja mislim normalno kad nemas baka i didova... sve moras sam... i zaborviti kako je to biti pravo bolestan...
A opet, skuzila sam i da bolje to podnosim i brže nekako ozdravim, nego prije kad si preboljevao par dana, pa kao u komi... sad jednostavno moras izdrazati i gotovo!
A što ćeš - sve za naše andjele!

nama su najbliži deda i baka 130 km od Zagreba. Prošle godine sam se ja ozbiljno razboljela, na to se nadovezao MM i jedino sam se bojala da mi ne dođe turbo slabo kad sam sama sa njim doma. Sad sam trudna i toliko se osjećam umorno da mi ponekad i odlazak u park bude opterećenje, MM stalno radi , a Jakov je već treći tjedan doma zbog kozica i u punom naponu snage....
Nemam pojma kaj ć bit kad će ih bit dvoje..teško, pretpostavljam.. :cry:

Zavidim svima koji imaju bake blizu.. :P

Uglavnom nisam bolesna. Prije dvije godine sam se zarazila gripom koju nisam preležala, jer nisam mogla, pa sam to vukla mjesec dana. I MM je bio istovremeno bolestan, tako da je bilo vrlo teško. Kako muškarci kad se razbole od iste bolesti skviče barem deset puta više nego žene, poslovi su bili na meni. Jedva sam se vukla po kući, a morala sam obaviti barem minimum posla oko djeteta i kuće. Koma. Nisam htjela tražiti pomoć svojih roditelja koji mi inače puno pomažu, jer nisam željela da se oni zaraze. Mali je imao puno razumijevanja, ali je opet tražio neke stvari na koje je navikao i koje ne može sam učiniti. Zato sam se prošle godine cijepila. Ove godine nisam, ali me je gripa zaobišla. Kad mi se dogodi da mi je loše, to kratko traje, M. ima razumijevanja, a MM potegne s poslom.

Lu, ne možemo si ni mi priuštit ali ne možemo ni izbjeć :lol:

Od odraslih u našoj obitelji, najčešće se razbolijeva MM. Otkako se Andrej rodio, imunitet mu je užasno pao, tako da svako malo dođe doma s nekom virozom, hunjavicom, herpesom i kratkotrajnim temperaturama. Onda obično odleži dan-dva i oporavi se bez problema.
Meni je već teže dobiti "bolovanje" u obitelji, ali onda se zato ni ne razbolijevam :mrgreen: ili se razbolim na pola dana - dovoljno mi je onda da mi daju 2-3 sata mira da odspavam i bude ok. Na sreću, nismo imali težih bolesti u zadnje tri godine.
(najgore mi je bilo prošle jeseni, kad sam jednog jutra iz čistog mira zakurila 39, a morala sam ići na posao održati predavanje... nije imalo veze s obitelji, ali bilo je vrlo naporno - ne ponovilo se!)

MM uvijek leži i ne zanima ga ništa osim njega, a ja kad se razbolim i dalje sve po uobičajnom ritmu od posla, kuhanja, čišćenja i ostalog oko djece, osim kad totalno onemoćam i srušim se u krevet onda me voze u bolnicu.

rinama ja kao tvoj mm

Citiraj:

---

mama courage prvotno napisa

imam osjecaj da je moje dijete od prvog dana shvatilo da ima bolesnu majku. sjecam se da sam imala napad (kako sam ja to zvala, tj. bolila me uzasno maternica) i da sam se previjala od bolova, jednom se desilo da sam bila sama s njom, a ona beba od nekih 4-5 mjeseci. i legle obje u krevet, tj. ja lezim, ona pored mene, ona se privila uz mene i iako nije bilo vrijeme za spavanje, obje smo uspjele zaspati. toliko sam joj bila zahvalna da tog trenutka nije plakala il se htjela igrati

---

isto se i meni desilo! razbolila sam se s njegovih 6 mjeseci, muz na putu, bas je bilo gadno. ali zeko je bio prekrasan! uopce nije trazio da ga nosim, lako se uspavljivao, cijeli dan se igrao pokraj mene u krevetu. lezala sam i dodavala mu igracke, i to je bilo to. inace je to bilo razdoblje kad sam ga po cijele dane nosila, a uspavljivanja su bila posebno stresna prica.

mm i ja nismo uopće boležljivi tako da skoro pa ni ne znamo šta je to razbolit se (ni prije male, a ni sada).
ako koga od nas dvoje uhvati slučajno nešto onda onaj drugi preuzima palicu, a dite nam je skorz bešćutno. briga nje šta nekoga boili. ona traži svoju dozu pažnje, ljubavi, skakanja, mamakanja, tatakanja....
početkom godine meni odjednom skoči temperatura. mirim 37,5 i ja ne mogu ni stajat ni gledat. mene te temperature zgaze i onda molim boga da ili padne ili da ode na 39 jer sam tad ko ptica. i tako ja krepavam u krevetu sa 37,5; mm skače oko mene, nosi vitamine, voće, miksa razna čuda i vitaminske bombe, a mala skače i po mozgu i po krevetu.
kako rekoh: bešćutno dite. :mrgreen:

Citiraj:

---

tanja_b prvotno napisa

Od odraslih u našoj obitelji, najčešće se razbolijeva MM. Otkako se Andrej rodio, imunitet mu je užasno pao, tako da svako malo dođe doma s nekom virozom, hunjavicom, herpesom i kratkotrajnim temperaturama. Onda obično odleži dan-dva i oporavi se bez problema.
Meni je već teže dobiti "bolovanje" u obitelji, ali onda se zato ni ne razbolijevam :mrgreen: ili se razbolim na pola dana - dovoljno mi je onda da mi daju 2-3 sata mira da odspavam i bude ok. Na sreću, nismo imali težih bolesti u zadnje tri godine.

---

potpuno isto kod nas. Od kada smo kreuli u vrtic (09.2006) bilo nam je groznih situacija tako da smo dovukli moju mamu (nekih 4000km) u pomoc. Hvala mama.