Slatkisi

Evo nas opet s problemom zvanim slatkisi. :/
Dakle, mladja kcer mi nije uopce zahtjevna sto se slatkisa tice. Ako nesto ima super, ako ne, opet super. Jako cesto trazi da pojede voce i uglavnom nemam nekih problema s njezinim grickanjem kojecega.
Ali, zato nemam pojma sta da radim sa starijom. :/
Pisala sam vec jednom da ona bas jako voli jesti slatkise, izdvojila bih cokolade kao broj jedan.
Otkad je otkrila svijet slatkisa mi mucimo muku s tim. Ona slatkise trazi jako cesto, po nekoliko puta dnevno.
U pocetku smo kao dozirali. Pa bi stalno trazila jos. To je nekad bilo ok, nekad ne. Jer kad vise nema onda je ona citav dan nervozna i sve se vrti oko toga.
Onda sam jedno vrijeme pustila da slatkis pojede kad joj se jede jer sam kao mislila ako joj ne budemo uskracivali da ce je "proci". Malo sutra! Po citav dan bi jela samo slatkise.
I sad imamo treci cin, dogovorili smo da moze dobiti nesto nakon rucka. I sta se desava? Ona doslovno sebi broji zalogaje i pita me koliko mora pojesti da bi dobila slatkis. Znaci, pojede tek toliko da nesto pojede, tj. kako bi meni pokazala da je nesto pojela. I onda naravno, imam logican slijed dogadjaja: pojede nesto malo rucka, uzme nesto slatko i onda nakon pola sata opet trazi rucak jer je gladna.
Jutros mi je dotrcala prije dorucka i pitala koliko grizova ona mora pojesti i koliko zlica jogurta mora uzeti jer si je zacrtala da ce uzeti malo cokolade. I ja joj sada ne dozvoljavam....eno je vec sat vremena gundja po sobi..
U cemu je problem? Sta da radim? gdje sam zeznula?

u vrlo sličnoj situaciji smo jedino što Orka zna da dnevno može dobiti jedan slatkiš (sladoled ili rebro čokolade), pa najčešće ni ne pokušava tražiti još.
i uvijek prihvati ono "danas si već pojela".

ali, činjenica je da bi za slatkiš prodala i oca i mater!
kad god je pitamo što ti je bilo najljepše na nekom rođendanu: torta!
na nekom putovanju: ono kad sam jela sladoled.

ne znam bih li :shock: , :roll: ili :cry:

ili ipak :lol:

I kako ti rjesavas te fore tipa: koliko jos zalogaja moram pojesti? :?

Citiraj:

---

Zorana prvotno napisa

koliko grizova ona mora pojesti i koliko zlica jogurta mora uzeti jer si je zacrtala da ce uzeti malo cokolade

---

po meni ovo je odvojeni problem od količine slatkiša, sličniji onom što imamo mi sa velikom curom - kad je za ručak nešto što ne voli (a popis toga raste :roll: ) onda pojede dvije žlice i kaže da nije više gladna

s jedne strane neću ju tjerati da jede, a s druge ne želim baciti ručak i za sat vremena joj dati kruh s nečim (ako idemo van onda ne pali ono da joj opet serviram isto)

slatkiše dajem u nekakvoj odokativno razumnoj količini neovisno je li pojela obrok ili nije, baš zato da izbjegnem prepucavanja koliko treba pojesti za obrok

Rijetko se radi o hrani koju ona ne voli. Manje-vise dogovaramo sta ce se praviti za rucak, a dorucak i veceru biraju same. A i nemoguce je da nakon pola sata trazi jesti bas to sto vise "nije mogla".

A da odredite neko vrijeme za slatkiš nevezano za ručak?

I moj M. broji grizove, a najčešće kaže: evo pojeo sam, neznam, osam grizova , daj mi bonkas. za to krivim MM-a koji ga je od malena na to naućio i to sad traje. jedino u svoj toj grozoti općinjenosti slatkišima je to što tako imam kontrolu (za sada :( ) koliko dnevno pojede slatkog i što nema šanse da uzme ako mu kažem da nemože. može stajati ispred njega, ali ga neće pojesti dok ja ne kažem da može.
dobro je za sada što je to nakon jela i to u kolićini kockice čokolade ili jedan bonbon, neznam kako ćemo s njim na kraj kad poraste i bude sam mogao dohvatiti s police što poželi, onda vjerovatno nećemo ni imati u kući takvo nešto.
i obavezno nakon jela ode sam prati zube, to mu je kao zacrtano, isto kao i pranje ruku kad dođe izvana, nakon preobuvanja pravac kupaona, a čak je dosljedniji tome sa svoje 4 godine za razliku od brace koji ima 7 i pol.

Citiraj:

---

vertex prvotno napisa

A da odredite neko vrijeme za slatkiš nevezano za ručak?

---

točno tako

inače ono da će slatkišem "pokvariti" ručak kod moje nema veze, ako je gladna i ako joj je ručak fin jede u bilo kojem poretku (red slatkog, red slanog, pa opet slatko)
kao i ja uostalom :mrgreen:

Ne znam sto bih ti rekla. Moja voli slatkise, ponekad se grebe intenzivno za njih, ali nikad ne pretjeruje i samo povremeno (a vezano uz praznike.. oko halloweena kad je po novom i kod nas u trgovinama najezda slatkisa, bozic i uskrs) imamo drame jer ih MORAM ograniciti, buduci da u kuci bude prevelika kolicina i izviru sa svih strana.

Imam neka pravila (u svojoj glavi) - ne smije ih jesti ujutro (nekako mi nije ok da zapocinje dan takvim gorivom) i neposredno prije osnovnog obroka (dorucak je vec iskljucen kao mogucnost, dakle prije rucka i vecere). Od slatkisa cesce ima na raspolaganju sladoled (ne ogranicavam!), kekse i eventualno cokoladu, nikad bombone, ponekad zvake.

Imali smo period kad je htjela nekontrolirano jesti slatkise, ali smo ustrajali u ovim gore ogranicenjima i proslo je vrlo brzo.

Ma probali smo s tim da se jede nesto slatko nevezano za rucak. Ali, to onda bude ili u neko vrijeme kad ustvari samo pokvari rucak time ili opet ne zna kad stati....pa mi to ustvari ne rjesava problem stalnog trazenja, zicanja, ljutnje ako nedam itd. Zato mi se cinilo najlakse to prikaciti iza jela. A, iskreno receno, nekako mi se cini da slatkis nakon jela ima najbolji efekt, tj. najmanje slatkisa trazi bas ako ih pojede nakon obroka. Ne znam u cemu je fora.

Pa ja bih kao Apricot, odrediti količinu, i kad je ispuca jednostavno, nema više! Ljutit će se, gunđati, ali i to će prestati kad shvati da ti to ozbiljno misliš.
Moja kćer voli čokoladu, ali mislim da ne pretjeruje, ponekad dobije i kikić. Žvake ne žvače.
Ali jučer smo imali scenu jer je tražila lizalicu nakon pojedene čokoladice. Inače, ona lizalicu lizne dva tri puta i ostavi, ali svejedno joj nisam htjela dati. I isto je bilo gunđanje, ma šta gunđanje, deranje, a ja lizalicu stavila na vrh ormarića, da se popne na bilo šta, ne može je dohvatiti. :mrgreen:
Ali nije se prestajala derati, a ja i dalje nisam htjela dati.
Kad mi je bilo dosta deračine, sjetila sam se da bi mogla okrenuti na zafrkanciju, pa sam je počela naganjati po kući, glumeći da je ona lizalica i da ću je polizati! :roll:
I lizalica bi zaboravljena!
p.s.
Rinama, svaka čast tvom mlađem dečecu, pa gdje to još ima, sam od sebe ide prati zube i ruke, klanjam se!

ama tko zna što to stavljaju u te slatkiše :lol: samo da navuku djecu...npr MM ak nije popio kavu ujutro...bu bio koma...ja nemam s tim problema jer ne konzumiram crnu kavu...ustvari, mislim da se djeca navuku na slatkiše ko na drogu...pa ih poslije čopi apstinencijska kriza.... čitah u novinama da se u današnje vrijeme, za razliku od prijašnjeg, stavlja i do 30%više šećera u recimo kruh...a kamoli u ostale proizvode...

Mi smo isto odavno odredili dnevne doze i to stvarno poštujemo. Ponekad pregovaramo oko veličine kockica na pojedinim čokoladama, ko šašavi. Ali svima nam je to ok. A. već odavno može dobaviti slatkiše, ali nikad to ne radi. Pola doze za dobro jutro (je malo glupo, ali je tako), pola kad se vrate iz vrtića tj. škole. To su tako male količine da ne smetaju obrocima.

Zorana, ja mislim da se radi o ovisnosti o šećeru. :/ Gadna stvar, govorim iz vlastite perspektive - ako jedan dan ne dobijem slatko, sklanjajte mi se s puta. Koma.

Preporučam šok terapiju - cold turkey.

I moja curka voli slatko - i onda ja, kako bi ona jela "zdravo" slatko stalno pečem kolače.

No šalu na stranu, mi imamo malu djecu i koliko toliko možemo jelovnik kontrolirati. Ali ja sam se šokirala jedan dan u dućančiću pokraj jedne osnovne škole. Vidjela sam što djeca kupuju za novce koji su im roditelji vjerojatno dali za gablec.

Kod nas doma je još problem kaj MM voli i jede užasno puno slatkog. jela bih i ja ali se koliko toliko kontroliram.

Citiraj:

---

Dijana prvotno napisa

Rinama, svaka čast tvom mlađem dečecu, pa gdje to još ima, sam od sebe ide prati zube i ruke, klanjam se!

---

Da, fakat je specifićan slućaj, čak sam i zubara pitala jel mu može kako naškoditi "prećesto" pranje zubiju? pa me čovjek zbunjeno gleda, ha?
Pa mama, naravno da nemože.

Konzumiranje slatkog je začarani krug- znati će točno objasniti sljedbenici Montignaca- ali uglavnom slatko brzo i direktno diže razinu šećera u krvi, a isto tako brzo nakon jela (nečeg slatkog) razina šećera u krvi opada- što uzrokuje ponovnu glad. To su te namirnice sa visokim GI indeksom. Najveći GI ima šećer.

A nama je stomatolog u Norveškoj rekao da može, jer oštećuje zubnu caklinu. Djeca tamo ne jedu slatko osim subotom i preporučaju prati zube ne više nego dvaput dnevno.

A jučer....pola sata smo vodili rat oko pol tanjura poriluka i onda kad je shvatio da stvarno neće dobiti ni jednu pralinu, oko kojih smo se mi guštajući skupili, sve je pojeo u 5 zalogaja. Sve bi dao za slatkiš!

rinama, bravo za malenog!

Ja ne dozvoljavam slatko (niti u ludilu) u prijepodnevnim satima sve do iza ručka. Reklo bi se neki međuobrok, dva-tri sata prije večere.
Obično sladoled ili čoksa. Ništa bonkasi ni ostali ukrasi. Čista čoksa ili slatkač.
Ako ti Zorka toliko voli jesti slatkiše, jesi li joj probala davati čoksu s više kakaa ili integralne keksiće? Moja mala čak radije uzme tako nešto.
Imam toga u kući jer se ja hranim (kakti :mrgreen: :roll: ) po Montiju, a ostalih dijetalnih stvari radi muža koji zbog kolesterola skida kile.

Jedan dan je MM bio toliko lud za "nečim", da je poludio kada je vidio kako mu tamanimo "njegove" - dobrano pri dnu kutije - Koestinove integralne kekse, jer mi (kao) možemo jesti i Domaćicu.
Mala se od tada još više zalijepila za to što vidi da mi jedemo, jer joj se čini da je to nešto rijetko, zabranjeno, bolje :lol: (što definitivno bolje je) tako da razne kindere uopće ne traži.
Možda se s probranim slatkišima Zorka malo "skine" s tog nezdravog, što stvara ovisnost?

Sada kad čitam ispada da nešto previše ograničavam i da sam isključiva, a zaista nije tako. Kada upita bueno - kupim. Kada ne traži - ne nudim. Kada hoće još - dam joj (razumnu količinu). Ne pravim od svega nauku, ali definitivno se poštiva vrijeme konzumiranja slatkiša.

Malkoc mi je lakše kad vidim da nismo jedini ovisnici o šećeru.

Oni koje poznajemo uglavnom mogu bez slatkoga, čokolada može ostati neotvorena, kalač napola pojeden na tanjuru, a sladoled se baci nakon što se istopi :/ .

Ja ne smijem imati ništa u kući od slatkiša, a uglavnom i nemam, jer imam terminatora.
Dobra joj je i čokolada za kuhanje kad nema druge.

Dogovori uvijek pale, ali samo teoretski. Čim nastupi kriza - kopa po ormarima u potrazi barem za petit-keksima.
Čak je i dvopek bio dobar! Pa i suhe košarice za princes-krafne. :?

Tražim rješenje problema. Ako netko ima recept :*

Zorana toplo ti savjetujem da razdvojis obroke od slatkisa. Mi smo se isto jedno vrijeme bili upecali u taj zacarani krug. Npr. imali bi palacinke za desert, ili strukle ili tako nesto (a mali to obozava).. I iako nikad nismo imali problema s glavnim jelom.. ali relativno u kratkom roku bi se desilo da (znam da je mrtav gladan) da pojede dva zalogaja i kaze "gotov sam! :) Mogu sada desert?".. I onda se mi nadjemo u poziciji da bi trebali procjenjivati koliko je on pojeo i jel dosta pojeo :/

Tako da smo tu praksu ukinuli.. Tako da taj desert sada jede za marendu popodne, i sve fajn.

Moja isto voli slatko ali kod mene je prije ručka strogo zabranjen jer onda ništa od ručka,zasite ju,ali poslije dobrog ručka dobije zašto da ne,nije sada da jede punu vrečicu već uzme par bombona ili čokoladicu.Tako da joj dozvolim jer zaista nije da ih previše jede a ipak nemogu joj sve uskračivati.

moj Andrija desert zove OSLADAK. to valjda sve govori... :lol:

nemam pametnog rjesenja. osim sto je vec predlozeno da se OSLADAK odvoji od obroka.

Ah, i naše veliko djete od 14 godina veliki je slatkić.
Isto pazimo da nema slatkog prije ručka/večere ali često završimo na oskudnom ručku i obilnom desertu. Ili večera tek tako, ali onda u 10 navečer puna zdjelica čokolino kuglica. Kako da u 8 natjeram dijete da pojede tri žlice više, ako kaže da ne može? Nikako. Niti mogu u 10 navečer reć da ide gladan spavat.

U školi ima plaćen ručak, ali često ga ne pojede, ili uzme samo desert. Spustila sam sve svoje kriterije na minimum i sad pazimo da pojede 1 (jedan) "pravi" obrok u danu. Pod tim pravi ne računam sendviče, misliće ni kroasan iz pekare.
A najgore je to da ja volim radit kolače, ali kolače skoro ne jede. Čokolada, čokoladni keksi, kroasan s čokoladom, ledolete s čokoladom, puding, kinderlada... to se traži.

Ja sam identičan problem mučila sa sinom. Čak je došlo do toga da su silni slatkiši u kombinaciji s neaktivnošću doveli do ... hm... malo deblje faze (kojih 5-6 kg viška).
Ja sam prestala imat doma bilo kakve slatkiše, kad bi ga baš kriza uhvatila dala bi mu lovu da si ode kupit malu čokoladicu. Kad bi prolazili pored dućana ja "nikad nisam imala novaca".
Međutim, sad ima 12, zaljubljen je i ja muku mučim da pojede bilo kaj. Ništa mu nije fino, sve je masno, slatko i deblja...
I tako je završila borba oko slatkiša.