plašljivost tzv. zeko sindrom

A stavila sam ovu temu baš ovdje jer znam da je ovo faza tipična za ovu dob..ali kod nas je to možda malo više izraženije-iz kojeg razloga, nemam pojma.
Uglavnom Jan se počeo svega bojati. I inače je vrlo oprezno dijete kojem treba vremena da se upozna s novim prostorima, ljudima ili predmetima. Nije "bezglav" u smislu da će mi istrčati na cestu (kuc, kuc, kuc), trčati niz stepenice, skakati s kreveta itd.
Ali popis stvari kojih se boji ili koje mu ne pašu je povelik.
Navest ću samo neke:
- Doktor i sve prostorije koje nalikuju ordinaciji. Okej, to je razumljivo-znam!
- novi prostori i novi ljudi (koje nije nikada vidio). Ako mu se približi netko k'o mu u tom trenutku ne paše odmah viče "ne, ne" i počne lamatati rukicama
-nema šanse da sjedne na ljuljačku ili onu trokolicu
- obožava životinje pa smo nedavno bili u "dva potoka" i nema šanse da se približi konjima ili srnama
-obožava vlakove pa ga je dida vodio na kolodvor da ga vidi izbliza i nema šanse da mu priđe, opet "ne, ne" viče
-raspameti se svaki put kad prođe tramvaj pa rekoh idemo se provozati kad ih već tako štuje i svaki put kad prolaze viče "trmvaaaaj" ali kad smo se približili vratima, no way
-Vikend smo proveli na moru, ma ni približiti se vodi a svaki put kad bi se netko od obitelji išao okupati opet "nee, ne". Najveći domet je bacanje kamenčića u vodu.
-Kupili mu bazenčić na napuhavanje, ma nikako da uđe u njega, i tri dana nije, samo je močio rukice.
- Neki dan sam slučajno ostavila usisavač u spavaćoj sobi i kad ga je Jan ugledao zbrisao glavom bez obzira
- Jedvo smo isfurali da trčkara gol kad smo bili na moru-i na to smo ponosni-ali kapu na glavu nikako da stavi
- neki dan je u kvartu bila neka predstava, neka djeca su pjevala-ma kakvi da priđemo i poslušamo odmah viče "tamo, tamo" kao da se okrenemo i idemo u drugom smjeru.
- Nakon sto godina sam nedavno otišla kod frendice s Janom (a skoro nikada ne idemo kod nekog u goste) i čim smo ušli počeo je plakati, pa se malo smirio, gledao neke slikice i nakon tri minute donosi mi cipele i "ajmo" viče- i šta ću-otišla!

Uf..ma sigurno bi se sjetila još toga al' sam na poslu pa....

Pa sam samo htjela vidjeti ima li još mališana sa zeko sindromom :mrgreen:
Mislim da se družimo, ne? hehehe

Ajme, jaako dugo razmišljam da otvorim tu temu... Kad ovo ugledah. Nikad nisam čula za taj zeko sindrom :? možeš mi dati neki link da pročitam o tome? Ili mi reći. Razmišljala sam da ju odvedem psihologu? Od kuda im to?
Moja Nina se isto svega boji, strašno me to nervira u zadnje vrijeme. Jako se boji zvukova, čim čuje auto ili motor bježi kao da ju svi vrazi gone...
Ljuljačka ili na ljuljanje - nema šanse. Sad smo bili u moru jedva je dočekala ući u njega, ali neki mališa je stalno bio tamo pored nje i ona bi uredno vrištala kad bi joj se on počeo približavati :roll: baš mi je bilo neugodno zbog njegove mame. I dosta toga stoji i kod nas što si i sama napisala.
Baš bih voljela da se javi još mama sa svojim iskustvima i kako se to rješava?

Asja se takodjer plasi dosta stvari, i inace je jako oprezna kad su u pitanju nepoznati ljudi i stvari. Vode se ne boji, bez problema je usla u jezero sa misicima na rukama; da sam je pustila, mislim da bi i otplivala od mene :lol:

Ali se zato boji:

- CD playera, ali samo kod moje mame, i to samo zato sto ga je jednom slucajno ukljucila, a buraz ostavio ton do daske
- boji se uci u mesnicu, a ni ostale zatvorene prostore ne ljubi bas nesto posebno, ali mesnica i mesari su glavni strah
- boji se kad druga djeca vriste i galame. Kad ona sama vristi, to je OK, ali neko drugi u njenom prisustvu, odmah trci meni, zabije mi glavu u krilo i pita sta je bilo?

Ima tu jos stvari, tipa ne zeli da udje u autice u igraonici, a stalno se vrti oko njih i dodiruje ih i govori Asja penje, ali ako krenem da je dignem, odmah kaze nece, nece. Na ljuljacku takodjer donedavno nije htjela, ali u nedjelju je bio preokret. Samo je odjednom sjela i trazila od MM-a da je ljulja. I uzivala :heart:
Jednostavno je takva, oprezna, ali primjecujem da se polako mijenja; donedavno mi je bilo nezamislivo uci u bilo koju prodavnicu s njom, a da nije nasa kvartovska, a sad bez problema ulazi i izdrzi koliko je potrebno.
Ja uporno pricam, objasnjavam da se ne treba plasiti, da je teta u mesnici OK, da moramo ici kupiti mesa da jedemo, i tako dalje i vjerujem da ce jednom i shvatiti to. Ili ce se samo desiti neki klik u njihovim glavicama, pa ce skuziti da se nemaju cega plasiti?

moja se boji zivotinja, svih - od magarca do muhe.

boji se grmljavine i glasnih zvukova.

ovaj vikend smo otkrili da se boji koluta za kupanje i camca za napuhavanje.

ona tako preslatko objavi "boooojiiiiiiii!", plahim glasom i pogledom srnice, da nema dvojbe.

Moja Mia je (bila) takva! Sad sa 6 godina mogu reći da se opustila i da na neke normalne svakodnevne situacije reagira "normalno". No činjenica je da će ona uvijek biti opreznija i mogla bih reći "neprilagođenija" (iako to grubo zvuči) od prosječnog djeteta, jer je jednostavno takva. Znam to sasvim sigurno jer i ja sam takva :mrgreen: Samo, s vremenom, kako rasteš i učiš socijalne vještine neke stvari kompenziraš, neke dobro prikriješ, a u nekima i dalje ostaneš neprilagođen.

Mi imamo isti problem i skoro da bih mogla doslovno potpisati Shiny.
Sve, sve isti bedovi.
Moja mama je ufurana da je ona kriva za to jer me jednom u trudnoći užasno prestrašila.
Ja pak mislim da ona i moj tata straše malecku (baka i deda koji čuvaju Anu) jer su oni stari i usporeni ne mogu trčati za njom pa joj stalno govore "Pazi! Ajme ovo, ajme ono.. Nemoj dirat/nemoj ić/ stani i pazi jer desit će ti se to i to" i slične spike.

Ma ja stvarno mislim da je to faza, ono, upoznavanje i otkrivanje novih stvari..svijeta!
I da je Jan jednostavno takvog karaktera!
Jer stvarno mu nikada nisam, bez opravdanih razloga, govorila ne ili pazi, nije doživio nikakvu traumu da se baš nečega dobrano preplašio.

anima Nemoj brijat na psihologe, barem ja tako ne mislim. A frazu "zeko sindrom" sam izmislila, tako da nemam nikakav link o tome..
Ma sve je to normalno ali i full lakše kad vidim da još ima dječice koja su opreznija nego druga i plašljivija-ako se to tako može nazvati.

I Grga je dosta oprezan i ima sve predispozicije da je mogao biti tako plašljiv.
Još uvijek ga neke bezazlene stvari i uplaše.
Ali mm i ja smo ljudi koji stalno nekoga ugošćuju ili nekuda idemo u goste ili po vani.I tako ja s njim praktički od prvog dana putujem kud ja tud i on.Pa se dijete valjda moralo s vremenom i priviknut na tu strku :mrgreen:
Ali,nikada nismo ništa forsirali,sve pomalo i polako!

samo puno strpljenja i vremenom ce se adaptirati

ovo vam govori majka koja je mislila da ima najstrasljivije dijete na svijetu i koja je skakala od srece kad je vidjela da ipak ima jos strasljive djece :mrgreen:

malo poredjenje:
prije je bio toliko strasljiv da se rodjene nane i dede bojao ako ih ne vidi par dana, plasio se kad vjetar puhne malo jace, plasio se zvukova...ma svega...

danas je samo malo vise oprezno dijete (sto u neku ruku nije ni lose), mrzi nagle pristupe ljudi i sl...ne voli neizvjesnosti i sl...no kad mu se da dovoljno vremena da se adaptira onda je ono sto je....veseli, razigrani i prijateljski djecak

Jucer-poslali Niku da spava popodne, zatvorili vrata i odjednom urlik "TATAAAAAAAA- KMEEEEEEE.....". Mi se zaletili u sobu misleci da se u najmanju ruku u spavacu sobu srusio avion i pitamo Niku sta se desava a ona ce " Muuuhaaaaa! Vidjela sam muhuuuuu! Eno je, tamo na vratimaaaaaa...

Kaj je najbolje, muha je bila velicine vinske musice i nije nam jasno kak ju je uopce skuzila..

U svakom slucaju, rjesavamo strah objasnjavanjem i ignoriranjem i za sada nam ide super. Kada skuzi da je nama svejedno i kada joj objasnimo par puta da opasnosti nema vise se ne boji.

Pa da, zaboravila sam dodati problemčić parka!
Naime, Jan onožava parkove, svakodnevno se igramo tamo još dok nije ni hodao-znači upoznat je itekako sa situacijom no čim mu se približi neko dijete na toboganu ili nečem sličnom on bježi, pruža rukice prema meni ili u najgorem slučaju zamahne prema djetetu (već sam se ispraksirala pa do pljuske uglavnom ne dolazi).
Ili ako vidi neko drugo dijete na toboganu on ne želi tamo ići...
Samo se jednom, ( i to kad je bio sam s tatom u parku) igrao s kanticama i lopaticama s jednim drugim dječakom..
Neki dan smo bili u Maksimiru a kako obožava vlakove raspametio se vlakom tamo u parkići, vozio ga ali svaki ama baš svaki put kad bi neko dijete sijelo u vagon ili došlo Janu u lokomotivu ovaj moj mali bi dobio slom živaca...Lagano frustrirajuće..
I nije mi jasno onda kako funkcionira u jaslicama..fakat mi nije jasno...

mislim da te mogu utjesit - moj M. je 11 mjeseci stariji od tvog sina i kad citam ovaj tvoj zadnji post, ko da je netko iskopirao njegovo ponasanje otprilike prosle jeseni (dakle, dob ko tvoj, tu negdje). Kako zivimo u blizini Maksimira, i mi smo cesti posjetitelji onog parkica sa vlakicem, toboganom, gljivama. Cim bi se netko dijete priblizilo spravi na kojoj je on bio, narocito tom famoznom vlaku, M. bjež iz toga, i tako u nedogled. I ne samo tamo, i u malom parku ispred zgrade, gdje je poznavao skoru svu djecu - ista stvar.
E, međutim, prosla je zima, doslo proljece, ljeto - M. novo dijete! I dalje smo odlazili na ista mjesta (nas parkic i Maksimir), kad odjednom M. nalazi prvog frenda, dijeli svoje kantice i lopatice, cak se dogodilo da je par puta potpuno nepoznatu djecu iz cistog mira pitao kako se zovu - ja sam se skoro onesvijestila. Mislila da ce zauvijek biti takav. Istina je, nije on ni danas neki hahar koji ce krenut u akciju, ili da ce se mozda gurat preko reda na toboganu, sve to on polako odradi ali ono sto je vazno da se vise ne boji djece i ne izbjegava ih. :)
A sve se ovo dogodilo, dakle, od njegove 2 g. i 2-3 mjeseca nadalje.
Samo strpljenja i sam će koraknuti naprijed kad mu dođe vrijeme. Znam koliko je to frustrirajuce, cak sam sebe izluđivala da sam možda ja tu kriva, cijeli moj pristup njemu da je kriv, ali eto - sve dođe na svoje. Sretno :heart:

Moje dijete je isto takvo :? -za razliku od mame :mrgreen:

Ja se zbog toga ne uznemiravam, imam osjećaj da će doć na svoje...samo mi je nekad to teško dočekat

Shiny draga, ni meni nije jasno kako nam djeca funkcioniraju u jaslicama :roll:
tete se ne žale, kažu da je malo osjetljivija i to je to...

Citiraj:

---

makita prvotno napisa

Moje dijete je isto takvo :? -za razliku od mame :mrgreen:

Ja se zbog toga ne uznemiravam, imam osjećaj da će doć na svoje...samo mi je nekad to teško dočekat

---

I moje je dijete isto takvo, samo što je ista mama u tom uzrastu, i u zadnje vrijeme se boji stvari kojih se nije bojala prije. Ne zabrinjavam se pretjerano, nastojim joj biti u dometu pogleda, ni ja više nisam takva :mrgreen: , u glavnom od kad sam se udala :lol:

Da li su vasi "plašljivci" možda i agresivni?
Naime ja pokušavam stalno sebi objasniti naš slučaj.
Moja je Ana baš strašljiva i svega se boji, ali prema onima koje poznaje zna biti gruba i agresivna. Baku, dedu, tatu i djecu s kojima se češće druži vrlo rado će uštipnuti, ogrebati ili odgurnuti. Što se tiče nas ukućana to se obično događa kad joj radimo nešto što ne želi (npr. presvlačenje i oblačenje i sl.). Drugu djecu koju dobro poznaje zna odgurnuti, uštipnuti ako joj uzimaju igračke ili pak ona njima otima igračke, odguruje ih ako joj se približe i slično. Nepoznate djece se boji i odmiče od njih. Pogotovo onih većih koji su glasniji.

M. je sve samo ne agresivan, do sada u svoje 2,5 g. nikad nije digao ruku na neko dijete, a ako ga netko udre ili mu nesto uzme slijedi naravno - plač i to dobro zapamti tako da u širokom luku izbjegava tog dotičnog malog "agresivca". Opreznost prije svega :)

Da, da..i Jan zna ogrebsti i uštipnuti...više tatu nego mene, ali i baka je dobila pa i neka djeca u parku (ali to uredno spriječim u startu) a teta mi je jednom rekla i da je ogrebao jednu curicu u jaslicama :(
E to mi je bio fakat bad jer znam da bi se ja osjećala grozno da neko Jana ogrebe od djece...
I to se događa kad je nezadovoljan nečim ili kada mu se u parku približi neko dijete koje mu možda, iz nepoznatih razloga ne paše. Obožava jedino naše male susjede, s njima jako voli biti ali čim mu se približi osoba koju ne žli u svojoj blizini viče "neee" i katkaad se lupa po glavici...
Eto Dabo-niste jedini!

viš viš kad već uspoređujete sebe s klincima...ja sam jaaako strašljiva, i bojim se svakog đavla...i dosta me lako isprepadati...vjerojatno je to od mene nekako pokupila :/ a i ne mora biti...
Nina je ranije dosta češće mene grebala po licu ali ne bih rekla da je agresivna mada zna djecu u jaslicama i počupati... malo se skulirala nakon mog upornog govorenja stani, nemoj, mamu boli i sl... mislim da je to ona jedna "faza"

Ajd dobro, sad mi je malo lakše.
Ja sam ful opsjednuta s time u zadnje vrijeme.
Ana najviše štipa i čupa jednog preslatkog miroljubivog dečkića-vršnjaka s kojim se ful često družimo. Njegova mama je jako draga osoba i bilo bi mi skroz žao da se moramo prestati viđati zato što moja Ana njega napada. Ustvari nije da ona ide prva na njega i da ga baš ono napadne, nego jednostavno neda da se on njoj približi ili uzme išta njeno tj. ono što je ona naumila uzeti.
To se uglavnom događa kad smo kod nas u dvorištu pa smo mi nekako zaključile da ona to vjerojatno smatra svojim teritorijem koji ljubomorno štiti. Kad smo pak u parku, on sav živne i baš uživa, a moja se pak stisne uz mene. Čim neko starije dijete glasnije urlikne ona čak počne i plakati od straha. Njega kad smo negdje drugdje ne maltretira toliko, ali zna i u parku dobiti ako joj se previše približi.

Andrej je baš dijete koje nije plašljivo, čak je često neoprezan, srlja na: stepenice, ulicu, s kauča, na stolicu... ali je sad u fazi u kojoj su strahovi od nepoznatog pojačani - prije bi išao kod svakoga, sad viče "mama" kad mu se približe baka i djed koje nije vidio svega par dana. Kad smo bili na moru, stalno je vikao "ne bi, ne, ne" i nije baš htio u vodu, jedva malo u plićak sjesti i igrati se s kamenčićima (iako se prošle godine natapao). Kad sam ga pitala čega se boji, zašto ne bi u more, rekao mi je lijepo "vode" :) Odnedavno je opet počeo izmišljati i za kupanje u kadi.
Tuša se boji oduvijek i nikako riješiti taj strah. A počeo se bojati i fena i usisavača.
Eto, tako da mislim da je kod vas u pitanju i faza gdje plašljivi karakteri dolaze još dodatno do izražaja, odnosno strah je prisutan kod svih, ali naravno dodtano pojačano kod opreznijeg karaktera djeteta (odnosno, više bi to bio temperament).

Što se udaranja tiče, na drugu djecu ne nasrće, ali zato imamo problem s udaranjem mame, tate, bake (ako ga prekinemo u nečemu što voli, dobro to iskijamo), tako da sad radimo na tome... :/