"tešilice"

Matija ima silnu kolekciju plišanih igračaka u krevetiću ali su mu definitno najomiljenije dve rastrgane i bezbroj puta oprane kuce. Pored njih (trenutno) imamo i jednog većeg medu, jednu malu kucu, jednog zeku i jedan peškirić da pokrije onog kome je hladno (don't ask me a thing!!!)

Boris ima jednog pingvina koji je zakon a pored njega ima još jednog pingvina (prvi je Pingu, drugi Pinga :mrgreen: ), sličnog medu kao brat, jednog dinosaurusa i jednog petla.

Obojica u jasle nose barem po jednu igračku (Matija će često poneti jednu kucu i još ponešto - drugu kucu, autić, slikovnicu) dok Boris nosi šta dohvati. Ipak, Matija je mnogo više vezan za svoje tešilice od Borisa i one kod njega vrše pravu ulogu - svaki put kad padne, rastuži se, kad mu se spava ili je zbog nečega uplakan traži svoje kuce, a onda ih zagrli i smiri se. Da zaspi bez cele menažerije nema šanse!

Skreću mi pažnju poneki kako bih trebala da ih polako odvikavam od tešilica, kako bi bilo sasvim u redu da su devojčice pa da secaju plišane igračke ali ne ide za dečake (ovo ja ne tvrdim, čak naprotiv stojim iza tvrdnje da se deca trebaju igrati sa onim što im paše), kako smo ga preterali i deca i ja, kako su veliki za takvo nešto...

E sad je meni proradio crv sumnje...Kako se uopšte odviknuti od tešilica? Pustiti ih da ih sami odbace ili im malo pomagati u tome? Ja lično nisam za to da ih ukidam ali šta ako tete u vrtiću u koji prelaze za mesec dana ne dozvoljavaju tešilice? Da se svađam?

Nama su na roditeljskom u vrtiću rekli da je čak poželjno da, ako dijete ima "tješilicu" (igračku, dudu, štoveć), da je prvih dana nosi sa sobom u vrtić da bi mu prilagodba bila lakša.
I kako to uopće trogodišnjaci mogu biti preveliki za plišane igračke :?

Btw, i Andrej ima svoje "objekte", ne mogu reći tješilice, ali on teti čuvalici svaki dan ide s nekim svojim predmetom. Jedno vrijeme su to bile slikovnice (svaki dan druga), a sad je kalkulator (i prava je drama ako se dotični negdje zagubi, baš kao i kod tješilice). I ne pada mi na pamet da ga od toga odvikavam. A da u tu svrhu ima plišanu igračku, mislim da bih isto razmišljala.

Pusti djecu da se igraju i "tješe", a "pametne savjetodavce" zaobiđi. Te igračke su u stvari "prelazni objekti" koji im pomažu da se osjećaju sigurno kad su udaljeni od tebe (mame). Većina djece ima prelazni objekt, nešto što stalno nosaju sa sobom (cucla, dekica, igračka) i predstavlja im neku vrstu zamjene za mamu kada im je nešto teško, a mama nije tu. Znači oba tvoja dječaka sada trebaju te igračkice. Kako se budu osjećali sigurnije u velikom svijetu, smanjivaće se i njihov broj i upotreba. "Odviknuće" se sami.
A za "muški" stereotip samo :evil:

Citiraj:

---

clumsy mom prvotno napisa

Kako se uopšte odviknuti od tešilica? Pustiti ih da ih sami odbace ili im malo pomagati u tome? Ja lično nisam za to da ih ukidam ali šta ako tete u vrtiću u koji prelaze za mesec dana ne dozvoljavaju tešilice? Da se svađam?

---

prvo: ako su tete u vrtiću iti malo "normalne" onda im neće past na pamet da brane tješilice jer je i njima lakše ako dite ima neku svoju igračku sa sobom. moja u vrtić stalno nosi svog pasića bubija ili kokolina, a ponekad i bubicu (jer je to sestra od bubija-kaže šefica).

drugo: nemoj im ti odvlačit tješilice. kad oni budu spremni sami će ih odbacit.

moja ima: dva pasa bubija i bubicu, pa onda još jedan identičan par tih istih da možemo ovaj prvi par oprat a imat adekvatnu zamjenu, pa ima opet pasa mikija (koji je moj pas od rođenja), pa ima medu kokolina, the doga donija i zeku banija :mrgreen: i sve volim cijelim srcem svojim.
koji su to izljevi nježnosti prema tim životinjama to je čudo jedno. čak im i tepa: srićo moja jedina :shock:

btw, pasa mikija sam ja dobila kad sam se rodila, cili život je bio uz mene i sa mnom u krevetu. a kad sam se udala miki je bio među prvim stvarima koje sam spakirala za preseljenje kod muža. danas je on šeficina "tješilica". i prosto me više strah ga oprat da se ne raspadne, jer je momak već pet godina u četvrtom desetljeću.

Moj Noah skoro odnjeo uciteljici poklon i to stavio u kovertu o zaljepio i nacrtao sto sta na koverti. Ja kontala on napravio crtez pa to nosi.

Zove uciteljica iz skole i kaze Noah mi poklonio vasu putovnicu :shock: :lol: :lol:

Sad vezano za topic. Moj Noah svaki dan nesto nosi. I nama je predlozeno da donesu svoj jastucic i dekicu i neku igracku s kojom spavaju. Moj Noah nespava ali nosi svaki dan nesto drugo. Nekad ponese sicu u kesici :lol:

Pa da,i ja mislim da je super da imaju neku stvarčicu za utjehu.A kad porastu pustiće ih sami od sebe.
Ja sam čak Grgi pokušavala uvalit neku stvarčicu,medeka,dekicu,gazu,bilo šta za uspavljivanje ili tješenje,da može nositi tu stvar sa sobom kad mene nema ali njemu je sve osim cice suvišno.Bake ga uspavljuju nosanjem ali ne znam kako će kad krene u vrtić,neće ga tete bome nosat kao bake!

Naše tete u jaslama dozvoljavaju i dude i flašice i tešilice (praktično jedino što ne možeš doneti od kuće je mama) i moji su u početku imali sve - svaki po dudu i po rezervnu dudu, svaki po kljun-čašu sa vodom, svaki po flašicu sa sokom (ovo je filozofija mlađe tete, ja sam to jako brzo ukinula) i svaki po tešilicu. Smešni su bili kad dodžem po njih a oni na gotovs a tete objašnjavaju da nema teorije da im se nešto zagubi jer ništa i ne ispuštaju iz ruke dok su tamo. Šetaju oanko natovareni od 8 do 14h :mrgreen: . Juče su nosili po tešilicu i po 2 autića (nit velika nit mala ali nezgodna za celodnevno nosanje po rukama naročito jer još uvek nose i kljun-čašu sa vodom) pa im ja izbunarim neke rančeve i u njih im spakujem igračke i vodu - Boris je sa svojim rancem i spavao :lol:

E sad, pitanje je koliko će vrtićke tete to dozvoliti ali ako nemamo ništa bebeće sem tih tešilica (nemamo ni dude ni flašice ni pelene) zašto im ne bi dozvolila. Jedino da možda zamolim tete da od starta krenu sa metodom 'tešilice su samo za spavanje' prosto jer imam osećaj da im one koliko znače toliko i smetaju - nikada npr nećete videti moju decu da se aktivno pentaraju po toboganu ili rade nešto što zahteva odvajanje od svojih stvari. Ili će slušati priču, gledati crtić ili će sedeti negde za stolom jedan do drugog i gledati decu kako se igraju dok oni, jel'te, imaju svoje pinkle koje moraju da čuvaju. To do sada nismo mogli da izvedemo kod ovih teta jer us neusaglašene, mlađoj teti se desilo da je jednoj maloj stavljala pelene jer joj je tako lakše a malena u jasle stigla kao bezpelenaš - čitavu frku smo imali oko toga na roditeljskom. Takođe sam ukinula pijenje na flašicu jer im je stalno dolivala nekakav sok pa je Matiji rapidno napredovao cirkularni karijes jer je njoj bilo lakše da im začepi usta :/

Što se tiče muškog stereotipa mene lično komentari okoline ne pogađaju. Ja sam presrećna kad vidim recimo Matiju kako se ponaša prema svojim tešilicama isto kao i ja prema njemu (Boris inače ima mnogo volje da se igra zamišljenih igara - igraće se kad ga uvučeš u igru ali sam nikad neće krenuti za razliku od Matije). Gledam ga kako je nežan, kako ih uspavljuje i hrani, kako ih "vodi" u vrtić pa ih teši pa vidim koliko sam u stvari sjajna mama ;) . Prosto mi je u takvim trenucima drago što ne viče BRMMM-BRRRRRMMM po ceo dan :roll:

Citiraj:

---

clumsy mom prvotno napisa

Jedino da možda zamolim tete da od starta krenu sa metodom 'tešilice su samo za spavanje' prosto jer imam osećaj da im one koliko znače toliko i smetaju - nikada npr nećete videti moju decu da se aktivno pentaraju po toboganu ili rade nešto što zahteva odvajanje od svojih stvari. Ili će slušati priču, gledati crtić ili će sedeti negde za stolom jedan do drugog i gledati decu kako se igraju dok oni, jel'te, imaju svoje pinkle koje moraju da čuvaju.

---

E, ovo bi bilo pametno učiniti, baš zbog situacije koju opisuješ. Znam da je naša teta čuvalica uvijek uredno spremala Andrejeve knjigice i, pogotovo, kalkulator, jer mi je rekla: kad ga drži u ruci, samo stoji i ničim se drugim ne igra. On je ubrzo i sam shvatio da mu taj njegov "predmet" smeta u igri, pa bi donosio teti s riječima "teta, spemi".
(Jedno vrijeme bio je u fazi kad je htio nositi knjigu i igračku, ili dvije knjige, i slične kombinacije. Tu praksu smo odmah prekinuli, tj. može svaki dan ponijeti jednu stvar.)


Nataša :lol: za Noah i putovnicu!

U našem vrtiću su tete pokušavale ukinuti plišance, a moj M. je za njih bio jako vezan, pogotovo uz svog rakuna H. Rakuna je svakodnevno nosio kamo god smo išli, pa i u vrtić do 4. godine. Ja nisam dozvoljavala da mu to zabrane i nisam padala na priče o nekim njegovim emotivnim problemima koji bi tobože stajali iza toga. Kao i clumsy mum i ja mislim da je u redu da i dječaci imaju igračke pomoću kojih izražavaju svoju nježniju stranu. Ne vidim nikakve razlike u nošenju lutkica i plišanih životinja u vrtić. Inače, tete su u vrtiću imale pravilo da plišanci stoje na ormaru za vrijeme igre, a djeca su ih dobivala na spavanju, što mislim da je u redu.
U našem slučaju plišanci nisu bili samo prijelazni objekti nego sredstvo izražavanja kreativnosti - i danas je M. apsolutno najdraža igra svakodnevno smišljanje igrokaza s njegovim plišanim životinjama i glumljenje njihovih likova. Naši plišanci proživljavaju s njim svašta - idu u školu, pišu zadaće, idu na more, polažu vozački, svađaju se, mire se... U krevetu ih ima, pa negdje skoro 20. Uopće se ne zabrinjavam zbog toga, a u tome me podržava i stručna osoba kojoj sam o tome pričala. Ima jedna divna knjiga, "Lutka ima srce i pamet" - to primjenjujem i na naše plišance.

svi klinci iz naše grupe u jaslicama nose neku stvarčicu sa sobom..Sofi ima jednu plišanu micu koja je apsolutni must have, s njom spava i kad je u stresu traži tu micu pa s repom prelazi preko usana, to je smiruje

inače kad idemo van, uvijek nešto nosi sa sobom, uz obaveznu micu npr. plastične kariole sa rolom toaletnog papira u njima, pa onda stare novine u dvije plastične vrećice ili na glavi nekakav crveni ceker, a često zna tu istu micu zamotati u pampersicu pa onda to tako vucara po gradu

meni je to jako fora, svaki put čekam koju je kombinaciju stvari ovog puta naumila uzeti sa sobom

Ja sam svog strganog janjca (tješilicu) ponjela sa sobom kad smo se MD i ja selili u naš stan. Toliko o odvikavanju.