Printable View
Pozdrav svima,
prvi put se javlja jedna buduća mama koja čita sve što joj dođe pod ruke turdnoći. iskustva trudnoće i poroda su individualna, ali me ipak zaniamaju iskustva zadarskih mama i njihovih bebica. zadarske mame, javite se sa svojim pričama i pomozite jednoj prestrašenoj budućoj mami. :-)
evo , ovo sam napisala jednom drugom prilikom
http://www.roda.hr/rodaphpBB2/viewtopic.php?t=2011
Javljam se samo da pozdravim još jednu zadranku na forumu. :D
Moje bi ti iskustvo bilo niš koristi, jer je to daaavnoooo bilo... ('96.g.)
Puno sreće! :D :heart:
Evo kopiram sebe s jednog drugog topica:
"Zadarsko rodiliste ima uvjete za dobar porod i dojenje. Dosta toga ovisi o tebi, tvoj stavu i nacinu na koji se pripremas. Znam da ti je prvo dijete i da ne znas sto te ceka i da se osjecas mozda i nesigurno, ali ne boj se izraziti svoje zelje (osoblje je uglavnom ljubazno). Bebu ces moci dobiti odmah na podoj i bit ce s tobom 24 sata dnevno osim ako ne izrazis drugaciju zelju."
Dakle, uvjeti postoje, jako puno ovisi o tebi. Ne boj se izraziti svoje zelje, ne boj se traziti pomoc, ne boj se pitati sve sto te zanima. Sigurna sam da ces naici na puno dobrih sestara koje ce ti pomoci.
Vezano za porod: ako zelis da uz tebe bude muz to moras jasno naglasiti, ako zelis biti aktivnija u trudovima, slobodno zamoli da prosetas.
Sve poslije vezano za dojenje pitaj sestru Lidiju, njene su inforacije najmjerodavnije.
I ne zaboravi, ma kako rodiliste bilo dobro, ako osjecas da se sve odvija kako bi trebalo, podji tamo sto je kasnije moguce. Svoje trudove odradi kuci, bit ce ti lakse.
Evo sad sam isla na tvoje pitanje i vidim da pitas za nasa osobna iskustva. Ja svoje price s poroda tu nisam stavljala jer mi se cesto ucinilo da su moji porodi bili prelaki, pa mi bilo cak malo neugodno zbog toga. Onda sam shvatila da sam ja zapravo prije prvog poroda dva dana kuci odradjivala svoje trudove i da me mozda pored srece i mozda fizicke konstitucije i moj stav doveo do toga da sam imala prekrasne porode. Ali unatoc tome, pamtim neke ruzne stvari s prvog poroda kojima se nisam nadala. Nisam se nadala hladnom doceku jedne sestre koja je potpuno ignorirala moj trud kod uzimanja anamneze. Smetalo mi je grubo brijanje kroz trud, smetao me klistir (a tada nisam znala ovo sto danas znam i nisam imala hrabrosti reci da ga ne trebam jer sam se doma jako dobro i sama ocistila), smetao me polozaj ne CTu, smetala me samoca, bilo mi je zima... Samo cu ti kratko reci sto sam napravila s trecim djetetom:
Doma sam odradjivala svoje trudove setajuci, tusirajuci se i zafrkavajuci se s muzem. Doma sam se i obrijala. Pred svaki porod sam uzimala suhe grozdice, dobre su jer podizu razinu secera, daju energiju, poticu probavu, a ne dodjes radjati sit ko prascic. Krenula sam iz kuce u 11.45 (trebam 5-10minuta do rodilista), a rodila sam u 12.30. Babica je komentirala da s cetvrtim ipak moram doci malo ranije da ne rodim u autu. Nisam bas namjeravala radjati u autu, ali su me malo zavarali trudovi, koji su bili jaki, ali ne bas tako ucestali kako sam ocekivala da ce biti. Dakle, dosla sam tamo, rekla kako ne trebam ni klistir ni brijanje, a sve i da su me odbili, nije bilo vremena. Jedino mi bio zao sto poslije nisam upornije trazila da dijete podojim odmah nego mi je to kroz salu odbijeno. Sada je to, hvala Bogu, postala rutina u zadarskom rodilistu.
Ne boj se, imaj vjere u sebe i u svoje savrseno tijelo i u majcicu prirodu i sve ce biti dobro.
Zelim ti sve najbolje!
Draga Dijana
hvala na tvom odgovoru! :D Ovako mi se ipak ne čini toliko strašno koliko očekujem. Polako se pripremam na sve moguće načine, tvoj odgovor je ipak umanjio moje strahove!
Što se tiče osoblja u rađaoni, imam sasvim dobra iskustva. Na moje iznenađenje bili su svi super i ljubazni (niosu me sad mazili, pazili i gladili, ali nije bilo ni grubosti, hladnoće i ostalih stvari kojih se svaka trudnica pribojava). Kako sam bila u boxu skoro cijeli dan (nekih cca 10-11 sati), ispratila sam i dopratila dvije smjene i stvarno ne mogu reći da da je itko bio loš prema meni kao ni prema drugim curama (dok sam ja ležala, rodile su 2 kraj mene), kako sestre, tako i doktori. Inače, ja sam išla na porod sama bez muža. Kad je on nakon nekoh par sati došao priviriti što se sa mnom događa, odmah su ga dočekali, obukli i pustili k meni, bez da ih je itko pitao i molio. Čak su me pustili da se šetam s njim po hodniku.
Dvije stvari kojih sam se grozila najviše- brijanje i klistiranje, sestre su obavile tako brzo i stručno, da nisam osjetila ni najmanju neugodu. Stvarno me je sve to ugodno iznenadilo.
Što se tiče osoblja u sobama (nakon poroda)... Što ja znam... Osobno nisam imala s nikim problema, jer sam bila uporna s dojenjem, beba je prihvaćala cicu, pa su sestre bile zadovoljne i nisu mi stvarale probleme, odnosno nisam imala nekih grubih doživljaja. Mada su znale biti bezobrazne prema nekim curama. Poanta je da pokažeš volju za dojenjem i da što manje kukaš, al nemoj se ustručavati zapitkivati što god ti padne napamet- to je tvoje pravo. Ma vidit ćeš bit će sve u redu...Kad bi mene tako pred kraj trudnoće uhvatili crnjaci, pomislila bih- pa kad su sve prošle i preživile prije mene, onda ću i ja...