Neće ići van!

Službeno još nismo u ovoj dobnoj skupini, ali uskoro ćemo biti, pa sam bila slobodna ovdje otvoriti temu.
Dakle, moj mali veliki sin od skoro 3 godine već dulje od tjedan dana štrajka i ne želi izlaziti van iz stana. Prvo sam mislila da je to uobičajeno nakon povratka s godišnjeg (sličnu situaciju smo imali i prošle godine), ali sad mi se to malo previše oteglo.
Ovih dana ne ide nikamo na čuvanje (čekamo vrtić, teta čuvalica više nije in), pa ga doma čuvaju bake. Uspiju ga izvući van na pola sata-sat (najdulje), a onda traži da idu doma.
S nama je još gore. Za vikend uopće nije htio izaći. Nudimo mu: hoćeš u Maksimir, u zoološki, na boćarski, voziti bicikl... ništa neće. On bi ostao doma.
Što je najbolje, čini se da njemu doma fakat nije dosadno - stalno je nečim zabavljen. I uopće ne gleda televiziju. Ajde, užica pola sata kompjutora dnevno, ali to je strogo kontrolirano (i ne igra igrice, nego piše slova u Wordu). Ili čita, ili vozi vlakiće, slaže plastelin, sluša muziku... i ne ponaša se kao dijete koje ne zna što bi sa sobom.
Ali meni ipak nije baš normalno da uopće ne želi izaći. I žao mi je tih sunčanih vikenda koje provodimo u 4 zida, a mogli bismo svi zajedno nekamo.
Ponašaju li se i drugi trogodišnjaci tako, ili smo raritet; je li to faza ili karakterna osobina?

Pa sto radi kada ga pokusate izvuci van?
Samo ga pitate jel oce ici, a on kaze ja "necu" i to je to???
ili napravi neku dramu

Prvo samo kaže neću, onda ga nastavimo nagovarati, pa slijedi "drama", zavuče se u svoju foteljicu, tvrdoglavo se duri (ili počinje cendrati, ovisno u kojoj je fazi), odbija obući cipele, lupa vratima...
a na silu ga ipak ne mogu izvlačiti, prevelik mi je za to.

Moj jedno vrijeme nije želio KRENUTI (odugovlačio je i razvlačio tak da sam ja već bila na rubu), ali vani bi mu bilo super i onda opet ne bi želio KRENUTI doma :roll:, dakle, nama je bio problem u pokretanju, a vama, izgleda, u ostajanju vani.

Možda da ga odvedu nekam gdje nije nikad bio? Ili nekam kamo jako voli ići?

Citiraj:

---

tanja_b prvotno napisa

Prvo samo kaže neću, onda ga nastavimo nagovarati, pa slijedi "drama", zavuče se u svoju foteljicu, tvrdoglavo se duri (ili počinje cendrati, ovisno u kojoj je fazi), odbija obući cipele, lupa vratima...
a na silu ga ipak ne mogu izvlačiti, prevelik mi je za to.

---

aha
kad moji to rade ja im ili vratim istom mjerom (pa znam se i ja durit, lupat vratima i sl.) ili se samo spakiram i velim aj bok ja idem, cekam vas u autu

Ma i ja tako radim (kažem aj bok, ja idem, pa onda on trči za mnom i viče čekaj mene), ali ne volim to nikako i grozno se osjećam u takvim situacijama. Na kraju nam svaki izlazak prisjedne zbog tolikog moljakanja i natezanja.
Da nadopunim: mi njega ipak uspijemo izvući van, iako teškom mukom. Jučer, nakon što je meni već pukao film, MM ga je uspio obraditi i otišli su na bazen (prvi put u životu) i bilo im je super.
Dakle, nije da on svojevoljno sjedi u kući. On bi sjedio u kući, ali ga nekako uspijemo obraditi.

A kamo jako voli ići... ne znam više. Nekad je uspijevalo s Maksimirom i Boćarskim, sad neće ni tamo. Hoće ići dedi i baki. Ali budući da su deda i baka statični i borave uglavnom u svom stanu, odlazak njima svodi se na prijelaz iz naša 4 zida u njihova 4 zida :mrgreen:

nema veze što on kaže da neće ići, ipak ga izvucite van..postavite to više kao činjenicu, sad idemo van, kao npr. sad idemo ručati, a ne da li bi išao, kuda bi radije, ovdje ili ondje..nekad kad se stvar postavi da oni 'odlučuju' onda počne gnjavljenje, te bi ovo, ne bi ono..itd..

ako znaš da će mu vani biti super (a hoće) samo ga obavijesti da idete van i počnite se spremati, nema veze ako negoduje, brzo se oni predomisle..on kasnije može izabrati kad izađete gdje bi eventualno radije išao

ni moja ne bi sto stvari, nije npr.uopće htjela ući u knjižnicu, da ona neće..ja sam je unutra doslovce uvukla uz otimanje, a svidjelo joj se iste sekunde kad smo ušli na dječji odjel..sad smo stalni posjetitelji Bibliobusa i kvartovske nam knjižnice

:) Boky ima 3 i pol nama je problem ostati doma. Ujutro i ne otvori oči i već pita di idemo danas, uvijek neka akcija nikad nismo doma. Nama to odgovara jer smo " skitnice" obožavamo lutati ali nekam mi je stvarno dosta svega. Kad dođem u vrtić po njega pitanje " di idemo sada" za poludit ali vani nam je super tako da uživamo.

Tako je i kod nas bilo prije pola godine, dočekivao bi me istim pitanjem: kamo danas idemo?
A sad otvori oči i kaže: ja bi nešto čitao :mrgreen:

Leu je isto priličan problem natjerati van; ne toliko kad vikendom idemo na neka zanimljiva mjesta tipa Boćarskog ili Maksimira, onda ju zapravo i ne pitamo :mrgreen: , ali da kad se radi o svakodnevnim izlascima u lokalni parkić. Ona isto jako voli biti doma i igrati se, i nikad joj doma nije dosadno. I sad dok je bila na moru ju je bila prava muka natjerati na plažu, najviše se voljela igrati kod kuće. Problem je što i ja najviše volim biti doma (mrzim plažu) pa me lako nagovoriti, tako da nema MM-a mi bi valjda cijele dane presjedile kod kuće.

Citiraj:

---

ili se samo spakiram i velim aj bok ja idem, cekam vas u autu

---

ovako i mi.

sad je i ova nasa u kucnoj fazi, mozda su se i zazeljeli kucnih aktivnosti od silnog drustva, mora i stalnih odlazaka i dolazaka :?

recimo jucer je rekla da joj je more dosadilo i gotovo...suma joj je isto dosadnaaaa...na igraliste vec dugo nece, pa se cijelo pop. igrala na terasi (sama ili s mackom), kad je trebalo pse prosetati doslovce smo je morali napustiti da bi krenula za nama. i bilo joj je super u setnji...ali je odmah cimje usla ukucu rekla - ali sutra necu ici, ostat cu sama.

Ma možda je to samo faza koja će malo duže potrajati i ne treba ga siliti da ide van. I nama nekad dođe razdoblje kad nam se nikuda neide pa zašto nebi i njima

neki dan čitam ovaj topić i mislim si da bar D hoće ostati koji put doma.a kad ono zadnja dva dana žive predstave kada treba otići do dućana!!!!Uspijevam jedino ako krenem van uz prijetnju da će ostati sam

Nama slično traje oko dva tjedna. Čak mi je rekao kad smo išli kraj parka koji inače voli, mama ja ti se više neću igrati u parku, idemo doma. A ja imam groznu grižnju savjesti ako ga ne izvedemo van, ujutro i popodne kad tata dođe doma. A njemu kao da je svejedno. Al kad dođemo konačno van,onda i nije neki problem.
A imam osjećaj da mu doma više neznam što ponuditi da se zabavi...

i kod nas je bila takva faza- meni osobnoo nije baš smetalo jer nakon posla mi se baš i ne da šetati s njih dvoje - i to uvijek sama radim jer MM dolazi kasnije doma ...
sada je tijekom ljeta malo drugačije - stalno pita "kod koga ćemo danas u goste?"
uglavnom - uvijek je neka faza :roll:

Citiraj:

---

tanja_b prvotno napisa

Tako je i kod nas bilo prije pola godine, dočekivao bi me istim pitanjem: kamo danas idemo?
A sad otvori oči i kaže: ja bi nešto čitao :mrgreen:

---

meni se čini da ti je mali povukao gene na TEBE ;) :mrgreen:

Kod M. je drastična kućna faza trajala dvije godine, a i sada je kućevni tip.

Citiraj:

---

maria71 prvotno napisa

Citiraj:

---

tanja_b prvotno napisa

Tako je i kod nas bilo prije pola godine, dočekivao bi me istim pitanjem: kamo danas idemo?
A sad otvori oči i kaže: ja bi nešto čitao :mrgreen:

---

meni se čini da ti je mali povukao gene na TEBE ;) :mrgreen:

---

Ako je suditi po meni, onda će sjediti i čitati u kući do 23. godine :/ nije baš neka fora, ali dobro, ako je on zadovoljan, bit ću i ja.

Inače, ovih dana ga čuva druga baka (sveki) koja je rođeni animator, pa ga ona uspijeva izvući van (koliko je Andrej u stanu vrti oko malog prsta, toliko vani savršeno funkcioniraju). Bar nešto.

imamo sličnih problema, iako ih ne volim zvati problemima. karlo je prilično zahtjevno dijete (isto će uskoro tri) i uvijek je jako težak pri izlascima, pogotovo s drugim ljudima (bakle, djedovi, čuvalice...) tako da sam to već doktorirala (Kad već izađe s nama, onda je super, s drugima se često brzo vraća kući).
- možda mu je doma fakat super, možda je otkrio neke stvari koje ga jako zanimaju
- možda mu je dosadilo stalno nekud ići, ako nama neke stvari dosade, zašto ne bi njima?
- možda ga je nešto splašilo vani, ali ne zna to podijeliti s vama
- kuća je mjesto u kojoj smo najsigurniji, možda mu to zbog nečeg sada treba
milsim da ih nekad treba pustiti, iskoristi to vrijeme da više izlaziš sama, i to dobro dođe

tanja-b

gle ja sam dobila svoju suprotnost za dijete

jućer je tražio da ide trčat na stadion i optrčao je ,svojim tempom, 400 m, jedan krug


pa ja sam ostala :shock: :shock: :shock: ko pegla bez vode

da je introvertiran i voli čitat knjige ,znala bih s njim , ovako :?

Ma imali smo i mi faze trčanja, skakanja, šutiranja lopte i bezglave jurnjave s ludim cerekanjem. Da ne ispadne da je stalno tako miran.

A da mi je najlakše s njim kad doma čitamo ili slušamo muziku, je, istina je. Samo, ipak volim da u svemu ima neke ravnoteže.

Citiraj:

---

morska prvotno napisa

- možda mu je doma fakat super, možda je otkrio neke stvari koje ga jako zanimaju
- možda mu je dosadilo stalno nekud ići, ako nama neke stvari dosade, zašto ne bi njima?
- možda ga je nešto splašilo vani, ali ne zna to podijeliti s vama
- kuća je mjesto u kojoj smo najsigurniji, možda mu to zbog nečeg sada treba

---

Ja bih rekla da je kod nas ovo prvo razlog. Sigurno ga ništa nije splašilo (drukčije se ponaša kad je u strahu). S druge strane, primijetila sam da mu je u zadnjih par tjedana nevjerojatno proradila mašta i počeo se kreativnije igrati i sam se zabavljati, pa mu očito izlasci van u tom smislu ne znače toliko puno. Evo, to je objašnjenje koje mi je palo na pamet nakon nekoliko dana promatranja i razmišljanja. Plus genetika (maria ;) )

moj je i danas trčao i sutra će.....tirururirru zona sumraka


men je najdraži sport izvalit se na kutnu i gledati one tree hill

zbog komada naravno :mrgreen: , ženske ne percipiram

Mi i dalje imamo isti problem :/ .
Kulminiralo je danas, kad smo se već sve dogovorili kad idemo van i kamo idemo, trebalo se samo obući, a on izjavi: neću van; i mo'š se slikati.
Kad idemo u vrtić, onda još nekako, ali vikendom ga je sve teže izvući van. Svaki izlazak doživljavam kao uspjeh. A kad i odemo van, onda začas kaže da hoće doma (a pri ulasku u stan razdragano ponavlja: "kućica naša najdraža")
Ok, nekad mu treba i pustiti da bude po njegovom, ali ne sviđa mi se ideja da vikende provodimo u kući jer on ne želi van iz stana. A ne znam ni je li to normalno ponašanje za trogodišnjaka.
(btw, ljetos je bar htio ići dedi i baki, sad neće ni to)

Uh tanja-to je koma! Ne znam kakva im je to ideja?!!
Roko je imao period od samo nekoliko dana kad mu se nije dalo van i to samo prijepodne,a meni trebalo tada baš neke stvari iz trgovine,pa se dogovorim s nekim naći u gradu,a on ne želi sa kauča :shock: :lol:
Ma šou živi s njim...onda sam skužila da hoće samo ako imamo neki cilj,bilo što,jer ako kažem da idemo "samo" prošetati,ma nema šanse,vriska ako ga hoću obući,gura me i sl.
Srećom vratio se "u normalu" ali uopće ne kužim zbog čega im se to događa!
Čak sam tada i čitala ovaj tvoj topic ali ništa nam nije pomagalo!

Valjda će i Andreja proći!! :*

H se isto u zadnje vrijeme ne da van, izgleda da je to faza u toj dobi. Kada pak izadjemo van, onda se ne da doma. Jedino voli ici u kazaliste i na koncert. Ali setnja, park, ducan...ne da se...

Kod M. je to isto poprilično dugo trajalo, barem godinu i pol. Nije bio problem ići u vrtić ili glazbenu, ali bilo koji drugi izlazak koji je prije volio: park, kino, kazalište, izleti, sve je bilo ne. Jednostavno je želio biti doma i raditi domaće stvari. Nismo mu mogli u tome potpunu popuštati, ali smo jednim dijelom i to učinili - stavljali smo naglasak na mnoge lijepe stvari koje se mogu raditi kod kuće. Prošlo ga je - sada rado ode van, ali i dalje voli biti kod kuće. Ja moram priznati da mi se to i sviđa. Mama mi je još i tada govorila da uopće nije loše da djeca vole biti kod kuće.

Ma nemam ni ja ništa protiv da budemo kod kuće, i ja volim biti doma, MM pogotovo. Stvar je u tome da ne volim kad neka navika prelazi u krajnost. A bojim se da nam se to upravo dešava.
Valjda će se i to uravnotežiti s vremenom.

Ne pripadamo još u vašu skupinu ali sam htjela reći da ni Jan često ne želi nikuda ići, "biti doma, biti doma" ponavlja!

tanja_b Iz tvojih prijašnjih postova sam shvatila da su nam djeca slična po ponašanju. Onako za mirne igre, čitanje knjigica po koznakojiput, slaganje životinja i kockica...
I isto, ako uspijemo otići van i događa se nešto, za njega, neobično tipa puno ljudi (sad ovi djeda mrazovi na trgu i ostali likovi) on počne "ajmo doma, ajmo doma"...
I meni je žao da čami doma kad budu lijepi dani, pa ga na neki način čak i izvučem...

Citiraj:

---

Shiny prvotno napisa

I isto, ako uspijemo otići van i događa se nešto, za njega, neobično tipa puno ljudi (sad ovi djeda mrazovi na trgu i ostali likovi) on počne "ajmo doma, ajmo doma"...

---

E, baš tako je i kod nas!
Sreća da u zgradi imamo knjižnicu s lijepo uređenim dječjim odjelom... onamo uvijek želi ići.

Shiny, tvoj mali je isto zaljubljenik u vlakove, ako sam dobro zapamtila (tj. onu lokomotivu u Maksimiru)?

da, da...imamo doma brio željeznicu, onu drvenu, pa sad angažiramo cijelu family da mu kupuju dijelove...
a u maksimiru ga zanima samo lokomotiva...

Citiraj:

---

Shiny prvotno napisa

da, da...imamo doma brio željeznicu, onu drvenu, pa sad angažiramo cijelu family da mu kupuju dijelove...
a u maksimiru ga zanima samo lokomotiva...

---

Kako mi je sve to poznato ;) kao da sam ja pisala...

Već me unaprijed strah vikenda jer znam da ćemo i opet imati natezanja... sad vrijeme i nije baš najbolje za cjelodnevne izlete (to je, inače, najbolji način da što više vremena provedemo svi skupa na zraku, ali zahtijeva veći angažman - tu mislim na organizaciju "u glavi"), a da ga izvedemo na pola sata-sat u park, treba voditi duge pregovore (i sve više gubim volju za pregovaranjem).

nama je izvlačenje karla iz kuće postalo uobičajeno, a ne prežemo ni pred prijetnjama tipa sad će mama usisavati (boji se usisavača) ili slično (mama sad ide sama, obučem jaknu i izađem iz stana, pa onda trči i on pa se oblačimo praktički na stubištu). Generalno, više voli izlaske popodne (nije baš jutarnji tip), i primijetila sam da ga na neke izlaske uopće ne moram tjerati (iako se navlačimo s presvlačenjem i spoznajom da treba prestati slušati muziku), zato što su nešto novo što mu je zanimljivo i čega se ne boji. Recimo, u dvedeset posto slučajeva odmah izlazi ako mu kažem da se idemo voziti tramvajem, uspinjačom, da idemo po kestene, da idemo kod moje prijateljice ljiljane (tamo mu je lijepo), u profil u igraonicu i piti kavu...znači, ne samo ajde idemo van, već mora konkretno znati kud idemo i što ćemo tamo raditi. Ako mu je to pritom zanimljivo pristaje bez problema, a kad moramo ići samo nešto dosadno obaviti, mora u tome biti nešto za njega, zanimljivo, i najmanja sitnica ga zadovoljava (recimo, izvučem ga u bio i bio kad mi nešto treba jer mu obećam lizalicu, samo njihove mu dam jer nemaju šećera, i to svake prestupne). kad su strahovi u pitanju, nikad sam ne kaže čega se boji, već ga moram pitati "bojiš li se toga i toga", "da li te strah ići tamo i tamo" i tek onda kaže što ga muči

Ovo je kod nas palilo ljetos. Sad je još teže.

Kažem li mu, npr., da se idemo voziti tramvajem (nekad je to obožavao), on izjavi da neće, da bi se radije vozio autom. Ako kažem da idemo u kazalište, opet izjava - neću u kazalište. Jučer smo išli dedi i baki, a on mrtav-hladan: neću dedi i baki! Idi sama!
(Privremeno) pomaže da ne obraćam pažnju na njegove negativističke izjave, nego da mu samo gurnem hlače pod nos i kažem: tu su ti hlače za van, kad se obučeš, dođi. I ostavim ga malo samog. Gunđa, ali na kraju se obuče i izlazimo van. Ali to mi postaje sve napornije.
Iskreno se nadam da ga ta faza neće držati do ljeta. Sad je ionako ružno vrijeme, pa ne forsiramo neke duge izlaske.

Blago Vama u gradu!Sto bih ja volela da se vozim u tramvaju!U Mom malom gradu(ja sam u selu 12.km. od tog malog grada) cak i nema tramvaj samo gradski autobusi! :cry: A i kazaliste mi je daleko! :(Ja da zivim u gradu(sto mi je bila zelja a eto ljubav me odvede na drugu stranu)mislim da bih samo setala i gledala izloge i dan i noc!

tanja_b, ja bih nekad da moji hoće ostati doma. MM i moja mama tvrde da sdam ja djecu naučila da stalno nekud idemo, i da sada nemam mira, i fakat nemam. Čim se probude i razbude, pitaju: kamo danas idemo?

A sada su u "karanteni" kod bake - zbog skijanja i čim dođem s posla, oni bi akciju. Mrtva sam umorna a još nas pokušavam i spakirati na vrijeme

Koliko vidim po datumima velika su ti deca.Blago tebi!Moje cure imaju 4. i 1.godinu.Jos uvek se bore izmedju sebe a i samnom.Upravo smo bili kod rodjaka(dva decaka) gde su se svo cetvoro potukli!Evo mi glava buci da moram popiti neku tabletu.Kako su njihova deca nemirna,pa moja su zlato!