Priljepak

Ima li neko slican problem?! R. ce sada napuniti 19.mjeseci i u posljednih 15tak dana je poceo ispoljavati ponasanje koje do sada nije bilo prisutno.
Recimo, ako napustim prostoriju, on automatski prestaje sa aktivnostima, cak i ako se sam zaigrao, ako gleda crtic ili nesto i odmah pocinje kenjkanje i udaranje po vratima jer hoce za mnom. Ako izadjem iz dnevne i odem do kuhinje, on je u stopu za mnom.
Vise ne da drugima ruku kada smo u setnji, samo meni. Drugi ga ne mogu vise podici i nositi, samo insistira na meni.
Cak nije dao ni muzu da ga unina preksinoc kad se probudio u toku noci, nego se smirio tek kad sam ga ja uzela, to nikada prije nije radio.
Jednostavno, pretjerano se priljepljuje uz mene i ne znam koji mu je odjednom vrag?? :/ Nista posebno se nije desilo, nikakva trauma, dogadjaj koji bi ga mogao uplasiti ili izbaciti iz ravnoteze, sve je isto..potpuno me zbunjuje ovo ponasanje, nastojim to strpljivo podnositi, ne ruzim ga kada pocne da se krevelji i ide za mnom, nego cak sta vise, javljam mu se i vracam se nazad i uzimam ga odmah...mada je to vise postalo pravooo naporno i iscrpljujuce, jer ni u toalet ne mogu otici bez ovih scena :cry:

Da li je u redu da to pustam i ne ruzim ga zbog toga ili da nesto ucinim da se ovo stanje malo izbalansira na neki nacin??! Da li je ovo neka prolazna faza kod njih?

Citiraj:

---

Zullu prvotno napisa

Da li je ovo neka prolazna faza kod njih?

---

A eto, sama si sve rekla. Da je naporno, jest. Ali prolazi. Mislim da dobro radiš :)

Kažu da je npr za privikavanje na kolektiv najteži period od 18 meseci do 3 godine. Možda je to neki tip separacijske anksioznosti, možda postaju svesniji nekih stvari (koliko su u stvari zavisni od mame), ne znam. I kod nas je bila ista priča baš negde u tom periodu, nekih par meseci pre samog kretanja u jasle, dakle nevezano za to i bez ikakvog razloga.

Sada nam se ta prilepak-faza ponavlja ali prešli su u mlađu vrtićku grupu, dobili nove tete/sobicu/drugare pa imamo vid zakasnele reakcije (trebalo im je skoro mesec dana da krenu da reaguju na novonastalu situaciju). Ja npr. imam dvojicu koji non-stop uzvikuju 'mama!!!' ma gde da sam. Ako sam krenula u drugu sobu po nešto moram da se okrenem pažljivo u povratku da ne zgazim nekog od njih dvojice jer tiho krenu odmah zamnom i bukvalno mi se pletu po nogama.

Naporno jeste ali prestaće. Ja ovo čak i ne računam u klasičnu prilepak-fazu, glavno je bilo i prošlo i Bogu hvala na tome. Jeste meni drago da vidim koliko me vole i koliko im trebam ali guši me ta preterana ljubav ponekad, naročito kad poletim preko nekog od njih dvojice i udarim čelom u dovratak :lol:

ja znam kako je jer i ja imam malog "prijljepka"doma! dakle oduvijek stalno na meni,za mnom,ne da mi na wc,neda da skuham,usisam..ništa! to se još više pojačalo odkad ide u jaslice ali bilo je i prije... :mrgreen:

Ma kakvo usisavanje! To je odmah vrisak, sve dok ga ne podignem na ruke.
A kuhanje kako kad..i uglavnom moram sve zbrda zdola, sto prije, dok on recimo gleda crtic ili ga je nesto nakratko zaokupiralo. Inace je tu, oko mojih nogu, kaci se, hoda u stopu za mnom itd.
Pa ne znam sta je..ali je zamorno do zla boga... :/

Slicno je i kod nas, na dane jace izrazeno, na dane slabije. Ponekad doslovno uz njega ne uspijem apsolutno nista drugo napravit, cim krenem prat suđe ili kuhat rucak ili sl. on stane ispred mene, digne rucice i vice, ako isti moment ne reagiram, vjesa mi se o nogu i cvili :lol:
Srecom ima dana kad uopce nije takav,pa se malo odmorim :mrgreen:

Isto isto i kod nas....ja sam toliko umorna da je to strašno jer jer on još i ne spava po noći kako spada. Samo ja, ja i ja. Tata ne dolazi u obzir koliko god se trudio - neće ništa s njim. A ja ne mogu kuhati, ići na wc, tuširati se ma - raditi bilo što da mi nije za petama, da se ne plače da ga nosim, da idem nekud s njim, da sjedim s njim. U zadnje vrijeme kad hoće ići spavati vodi me za ruku na naš bračni krevet, legne se i čeka mene da se legnem s njim i onda se pričamo, grlimo medu i onda jedva nekako zaspi. Kinderbet ne dolazi u obzir jer u njemu urla satima, a ionako se po noći (i kraj mene i bez mene) probudi barem 5-6 puta. :( Ja :cry: od umora i čekam da ga sve to prođe...

Ma vala ne znam sta da ti kazem..gore od od toga je samo kad je dijete bolesno.
Sad je prava faza da je on u centru svega, da mora biti u centru svega i da drugacije ne moze. Navecer kad zaspi, spava par sati bez prekida, pa se onda budi i cim se probudi, odmah ustaje iz kreveta dok ne dodjem pa ga onda moram ninati dok opet ne zaspi. Pa cim legnem, cini mi se i ne okrenem se, on je opet budan..i tako do ujutro. Onda pred svitanje zaspi cvrsto i spava, dok ja vec moram ustati i ici na posao. :shock:
Katastrofa..
Sve misli o drugom djetetu su tako daleeeeeeeeekoooooooooo :/

Zullu - opisala si moj dan....suosjećam s tobom...i nadam se boljem za obje uskoro... :D