Printable View
Dakle, da li se osjećate "drugačije", ponašate kako inače ne bi...
Mislim, mentalno, ne fizički (to nam je svima jasno).
Kako vas drugi ljudi percipiraju, a ne mislim samo na pojam "da trudni ste", sad vam je sve dopušteno...
Imal li razlike?
Znam da hormoni jako utjeću, čak sam se zezala da će mi trudnoća biti jedan duuugi period PMS-a... :lol:
Nije baš tako trivialno, ali razlike mi se čini da ima...
ja sam na početku trudnoće bila strašno neugodna, tako sam maltretirala MD da me čudi što nije pobjegao glavom bez obzira.
I rasplakala sam se par puta za bezveze - inače se ne sjećam kad sam zadnji put plakala prije trudnoće
Meni je ova trudnoca kao pms na trecu. Svaki dan bih ubila najmanje jedno.... :evil:
Red ljutnje
Red bijesa
Red smijeha
Red placa
Red raznjezenosti
Red sumanutosti
Pa onda opet....
PS Apsolutno me ne zanima kako me drugi percipiraju, valjda i to nesto govori...
Jedino se potrgam kad V osjeti moju nervozu...ili me dodje tjesiti kad se rasplacem... :(
u prvoj trudnoci sam imala jako puno komplikacija od prvog mj. pa do poroda, tako da nisam bas bila 'sva svoja', jako me sve skupa deprimiralo i bila sam dosta placljiva...
U ovoj trudnoci sam kako to moja kci kaze: 'mama je kao zmaj' , hihhihi malo nervoznija (ako cemo se lijepo izraziti), posebno prvo tromjesjecje sam bila zivcenaaa... uzas, sve i svi su me nervirali.
Ako nesto nije bilo kako sam si zamislila, pa bila sam prilicno nesuzdrzljiva, sve sam komentirala, svako je dobio 'svoje', ali ako je sve bilo kako se meni cinilo ok, onda sam bila ne sretna nego hiper sretna :mrgreen:
Ok, sad sam u 15 tj. i moram mirovati (nadam se necu morati jos dugo lezati) i malo sam se smirila, recimo da su me popustili zivci i napadi komentiranja i grintanja :mrgreen:
MM je rekao odmah (jos prije tri mj. kad sam pocela biti 'slatka') ili imam neki jako teski oblik PMS-a i/ili trebam mozda kakvu strucnu pomoc ... ali ispalo je da sam trudnaaa... :mrgreen:
Ok, ali definitivno ja sve dozivljavam malo emotivnije nego li inace, inace nisam bas neki emotivac (vise sam racionalan tip, onako na zemlji uvijek) pa mi je ponekad i smijesno kako me neke stvari, neke scene na TV-u ili dogadjaji dirnu ili pogode :saint:
Ali oko mene moji najblizi :heart: i oni koji me dobro poznaju, vrlo dobro podnose moje 'raspolozenje' :heart:
Ja sam se zaista frapirala na koji nači hormoni mogu utjecati na psihičko stanje. U trudnoći mi to nije bilo tako uzraženo osim onih promjena raspoloženja i plakanja na reklame na TV-u (da mi je neko u onom stanju pustio Bambija, vjerovatno bih presvisla :lol: ). Ali nakon poroda, ja nisam bila Ja prvih 4-5 mjeseci, a i dalje, ali je stanje bilo u kontantnom napredovanju na bolje :mrgreen: . Sad sam Ja već odavno, i jedva čekam da opet budem trudna, pa da se opet izgubim :mrgreen:
Na mene je taj utjecaj hormona jako utjecao... Za svaku sitnicu bi zaplakala :cry: , sve mi je smetalo i kokodakala sam bez veze kako je MM tada rekao :lol: Bila sam živi užas... :evil:
Kod mene sve izgleda malo obrnuto...Tesko smo dosli do ove trudnoce i sjecam se da sam u zadnjih par godina bila iznimno osjetljiva i lako bi se iznervirala na bilo sta..od kako su nam rekli da smo trudni koda je neki val mira preso preko mene...ne uzrujavam se vise na sitnice (naravno da me uzrujaju vece stvari) i sve u svemu sam spokojnija. Jedino sto je zaista ostalo cmoljim ko bebica na emotivne scene sa TV-a:)
Kod mene je bilo vrlo slično kao i kod Elle1, dugo smo čekali trudnoću, pa je i meni donjela veliki mir. Dok u razdoblju pokušavanja i konstantnog neuspjeha bila sam čista koma, psihički, a bome mi je i jaaaako pao imunitet, ali to je druga tema.
Dakle u trudnoći sam bila mirna osim povremenog plača, ako bi koji nalaz bio lošiji, nisam se usudila svađati, da se bebica ne uznemirava, tu je MM profitirao, a i bliža okolina. :lol:
A i sada kad sam rodila sam puno mirnija osoba, jer napokon imam svoje malo zlato. :saint:
ja mislim da ću ja poludit i izludit sve oko sebe. inače sam poprilično tolerantna, podosta toga mogu progutat prije nego eksplodiram, ali u ovih zadnjih dva mjeseca odnosno prva dva mjeseca moje trudnoće ja se ponaša ko kolerik na šesnaestu.
- plačem bez veze
- urlam na sve redom
- MM sam neki dan izbacila iz kuhinje jer je siromah išao oprat suđe a meni to diglo živac jer "Nisam ja nesposobna i mogu si sama oprat suđe"
- prije tog mi je digo živac jer sam ga zvala na ručak i nije se odmah zacrtao za stolom nego je došao nakon 15 minuta
- prema ostalim članovima obitelji imam sve manje tolerancije, mislim da bih svekrvu mogla zatuć do poroda
Uglavnom, MM mi je jučer rekao da mu nedostajem JA, ona prava, stara, nasmijana, vedra, energična.
A mene tepu takve misli, takvi strahovi i fobije da je to prestrašno. Svemu tome dodajte da se svaku noć probudim u pola 3, onda se mučim do 5 ujutro, i na kraju se dignem pa idem prat frižider, peglat, prat kupaonu....
Neki dan mi je MM reko da bih mogla sljedeću noć pokrečit kuću kad me već krenulo. :P
ah...........
potpisujem sve sto je rekla bleeda :( pogotovo ono sa svekrvom :)
Ja sam uzasna, placem ko sumanuta kad me ulovi, histerija kada me ulovi to je strasno.. ako sam gladna a MM mi se nade u blizini kaze da mu dode da iskoci iz vlastite koze od mojeg grintanja, a kada mi je rekao nesto u sali bacila sam u strop mali tanjur tako da sam napravila rupu u zidu... strasno... u zivotu nisam mislila da bi mogla tako poluditi.. ali ja se sva tresem na mahove od bijesa prema svemu i nicemu... a kada me ulovi smijeh, smijem se po pol sata bez stajanja i bez razloga... samo ja znam sta je smijesno :lol:
uh napokon me "peru" neki veseli hormoni. prva polovica je bila k a t a s t r o f a i da se tako nastavilo mislim da bi me se svi odrekli. samo san se derala/plakala/jela/urlikala/plakala/jela..... a nakon svega toga osjećala grižnju savjesti kako san tako bezobrazna i glavna rečenica mi je bila ma niko me ne razumiiiiii :cry: a sad čista suprotnost sve mi je lako ćemo, na one najgluplje serije ja se smijem do suza i sve mi je super zabavno i smiješno. sad stvarno uživan u trudnoći iako sad šta se više bližimo kraju sve su izraženije "trudničke tegobe"al mi je bar veselo.