Da si dam oduška

Meni je više da poludim....ali stvarno. Po noći se budi po 3-4 puta, sisa, u zadnje je vrijeme jako razdražljiva, ne mogu je više ostaviti niti kod svojih-odmah plače. Stalno sam s njom, i po noći i po danu ( spava s nama u krevetu). MM radi po čitav dan, tako da sam ja ta koja je stalno s njom. Počela me je ujedati po rukama, svaku tkaninu koje se dočepa stavlja u usta i čupa ju zubima.
Molim vas, ne znam kako bih nazvala svoj topik-možda " da si dam oduška?". Ne mogu nigdje bez nje, opterećena sam u koliko je sati zaspala, kada će na spavanje, jel sada gladna,....Uspavljivanja traju i po sat vremena, a hranjenje vječnost.
Help, jesam li preoptrećena svime ovime i ako jesam kako si pomoći??? :cry:
Jel ovo sve normalno ili ne?
otići ću na živcima tako mi se čini.
Uspavljjivanje i hranjenje mi postaje prava mora.

I moja Tea ti je priljepak, ali sve ti to ne traje vječnost. Isto ne želi nigdje ostati, ne želi spavati da nešto ne propusti i da se ja sa svim tim opterečujem ne znam kud bih došla. Ja to probam gledati s vedrije strane i uživati u njenom društvu. Dakle, ak ona ne želi nigdje bez mene, uživat ćemo skupa.
Pitala si dal si preopterečena sa svime time, i ja mislim da jesi pa možda i dijete to osjeti pa je nervozno. Ja sam skužila da je Tea ko mali anđelek dok sam ja super volje. Al ne ono da glumim da sam super, nego fakat da se opustim i uživam u njoj.

Jučer sam baš čula nešto prekrasno od jedne mame u igraonici. Inače svi tamo ostave djecu na sat i pol i odu, pa se po njih vrate. Od roditelja starije djece, jedino ja i jedna mama ostajemo jer naše cure ne žele ostati same. I sad kad smo se pakirali doma pita jedna mama koja je došla po svoju curicu pa kaj mi dve nemamo nikakvog posla doma. A veli njoj ta mama:"A čujte gospođo, ja budem prašinu uvijek imala doma i imala budem prilike brisati ju i za deset godina. A dijete mi je malo sad i treba me sad i ja hoću biti kraj nje dok me treba"

A to je i moj moto. Mislim da djeca previše brzo odrastu pa ih ne treba još i požurivati u tome.

Mislim da si ti samo malo nervozna pa to prenosiš i na nju. Probaj se opustiti i, što reče teinamama, uživati u svom detetu.

Moji blizići su se budili noću po par puta svaki do drugog rođendana, nisu mi se odlepljivali od nogavica, nikad ih nikome nisam ostavila ni na 10min, nikad mi niko ništa nije pomogao oko njih (ni mm). Bila sam fakat umorna i neispavana ali sam se trudila da uživam pored njih. Koliko sam puta popila valerijanu ili RedBull samo da bih mogla da izguram dan jer je prethodnih noći nicao jedan jako nezgodan i bezobrazan zubić

Kad sam počela da radim sve se promenilo - malo se razdvojimo, oni budu sa vršnjacima a ja sa odraslima, nakupimo energiju za ostatak dana i sve pet.