Kako se rodio Janko

Evo, uskoro će Janko imati 4 mjeseca pa bih voljela i ja "konačno" napisati našu priču s poroda!
Sve je počelo 05.10.! U 5 ujutro su me probudili lagani bolovi, kao menstrualni i javljali su se svakih 15-20 minuta, a u 7 mi je izašao sluzni čep. MM je otišao na posao i dogovorili smo se da ga nazovem ako treba krenuti. Ima 10 minuta do posla, pa to nije bio problem.
Trudovi su se pojačavali i nisam uopće znala kaj da radim. Mislila sam da znam sve, sve sam pročitala i onda kad je konačno došlo sva sam bila smušena. Kad su mi trudovi bili na 10 minuta nazvala sam MM da dođe doma! Možda bi još bila čekala ali me nekako bilo strah s obzirom da sam malo krvarila od tog sluznog čepa. U bolnicu smo stigli u 12, točno u podne! Primili su me, obavili sve one formalnosti koje se moraju obaviti i prikopčali me na ctg da vide kaj se događa! Trudovi su i dalje bili na 10 minuta i rekli su mi da me neće slati doma, jer ću se ionako vratiti za 2 sata pa kao bolje da sam im tamo da me nadziru! Brijali me nisu jer sam to obavila sama, klistir su mi dali i to mi baš i nije bilo neko strašno iskustvo, možda malo neugodno ali ne onako kako su mi pričali! Nakon pola sata -sat, premjestili su me u predrađaonu! Pozdravila sam se sa MM i dogovorili smo se da ću ga nazvati kad me budu prebacili u rađaonu(i bolnica nam je blizu-sv.Duh)! Kroz dan su mi se trudovi pomakli na 5-7 minuta i to je sve, otvarala se nisam uopće, još mi je navečer oko 7 došao MM i s njim sam do 9 pričala na hodniku dok ga nisu potjerali jer je već bilo kasno. Cjeli dan i cijelu noć provela sam u predrađaoni čekajući da vidim što će biti dalje...Nisam mogla vjerovati da to može tako dugo trajati.
06.10.2004
Ujutro u 8 sati došla je vizita i tada su mi probušili vodenjak i prikopčali mi drip. Plodova voda je bila "ukakana". Moj miš se pokakio u vodu, pretpostavljam zato jer sam trudnoću prenjela 4 dana! Bilo mi je malo lakše kaj se nešto počelo događati i vjerovala sam da će uskoro i nešto biti. Nisam htjela nikakve inekcije protiv bolova dok me stvarno nije počelo boljeti! Konačno su se trudovi pojačali i ja sam se polako počela otvarati. Kad već nisma mogla izdržati bolove dali su mi neke inekcije i to u dva navrata! Bilo je oko 12 sati kad su mi rekli da sam otvorena nekih 5 prstiju i da bi uskoro mogla u rađaonu. Nazvala sam MM da polako dođe u bolnicu. U međuvremenu su mi dali još i nekakve spasmexe, uopće ne znam kak se to točno piše a koliko sam uspjela skužiti dali su mi to jer mi se valjda međica nije dovoljno smekšala pa da ubrzaju cijelu stvar...! Trudovi su postajali sve jači i jači, i ja sam već bila otvorena 7 prstiju i još uvijek u predrađaoni jer je rađaona bila puna! Samo sam se bojala da se ne počnem porađati u predrađaoni kao neki prije mene i da se ne dogodi da mi MM-a ne puste unutra!
U međuvremenu su mi stavili nekakav vaginalni uzv koji se prikopča direktno bebi na glavu, jer se na onom velikom srčeko svako malo gubilo s obzirom da mi se mišek jako micao! Tek negdje oko 17h prebacili su me u rađaonu i pustili MM-a! Tad mi je bilo malo lakše! Došao je i doktor, dali su mi još tih spasmexa i rekli da sam otvorena do kraja i da bi to moglo kroz 20 minuta krenuti. Inala sam strašan nagon da tiskam, ali su mi rekli da neka se još malo strpim jer je moj mišek bio nekako glavom krivo zarotiran i nije baš bio u položaju za izaći van! Skinuli su mi onaj vaginalni ctg i stavili onaj "normalni" i ostavili mene i MM-a same. Pričali smo, zezali se, zapravo je on mene nasmijavao da mi bude lakše u trudu, brisao mi čelo, davao vodu, držao za ruku...bio mi je stvarno velika podrška i ne znam kaj bi da njega nije bilo!
Osjećala sam da beba hoće van i sve bi bila dala da smijem tiskati a svaki trud je bio sve jači i jači! U međuvremenu me nitko nije došao vidjeti i ja sam već polako gubila snagu! Zadržavala sam trudove koliko sam mogla ali bilo je jako teško jer sam imala osjećaj da ma koliko se ja trudila trbušni mišići sami tiskaju bebu van! MM mi je stalno govorio da nek izdržim još malo i neka mislim na to naše mali biće koje samo što nije ugledalo svijetlo dana! U 19:30 je konačno neka doktorica došla do nas. Rekla sam joj da ovako više ne mogu i neka nešto poduzmu jer ja imam osjećaj da beba ide van, ja bih tiskala! Odgovorila mi je da još nesmijem :shock: ! Maleni se još uvijek nije licem okrenuo kako bi trebalo i onda mi je predložila da idem na loptu! Pristala bih na sve samo da mi dijete izađe konačno van, jer se i on sigurno mučio! Sjela sam na tu famoznu loptu, MM kraj mene i dok sam ja ko idiot cupkala na toj lopti MM je držao ctg na mom trbuhu i skupa smo pratili srčeko. Bilo je teško jer se srčeko svako malo gubilo s ekrana, što od mog cupkanja što od micanja bebe. Trebala sam na toj lopti cupkati pola sata.
Inače dok sam ležala u boksu rodilo se par bebica i kako su ih sve kupali i mjerili baš u našem sve smo ih vidjeli i MM-u su se zasuzile oči kad bi ih vidio. Jedva sam čekala da se naša mrva rodi i da ga po prvi puta primimo i pomazimo!
Bilo je 10 do 8 kad je došla doktorica da vidi kako napredujemo. Više nisam mogla i zamolila sam je da me vrati na krevet, rekla je da izdržim još bar 5 minuta i konačno me u 5 do 8 vratila na krevet! No međutim, situacija je bila ista! Konačno mi je rekla neka probam tiskati. MM je stao iza mene i zagrlio me čvrsto... Onda je ona rekla da to neće ići i pozvala dežurnog doktora! Pregledao me i rekao... " Ništa, idemo na vakuum,,,! Zavrtilo mi se u glavi, MM-a su potjerali van, ništa nisam mogla...dali su mi kisik, glukozu, dofurali tu gadnu kutiju a ja sam se osjećala tako bespomoćno, najradije bih vikala "neee, pustite me da tiskam...! Bilo ih je valjda 10 oko mene. 2 doktora, doktorica, babice, sestre...
Rekli su mi da tiskam. Nisam znala da li imam trudove ili nemam, tiskala sam bez prekida svom, svojom snagom, nisam ni znala da imam toliko snage, samo bih uzela zraka, a i u tome mi je smetao kisik u nosu...Sve sam bila u stanju samo da izbjegnem vakum.Jedan doktor je dolje namještao glavicu na pravo mjesto da maleni može izaći van a drugi mi je doslovno sjeo na trbuh... :cry: :cry: :cry: ! U jednom momentu su me zarezali i to mi je bio šok jer sam prema pričama mislila da se to ne osjeti jako a ja sam osjetila jako dobro cijeli rez! Nakon što sam tisnula negdje otprilike 3. put, osjetila sam kako je nešto toplo i glatko izašlo van i pod nogama sam ugledala guzu svog malog miša. Bilo je 20:15. Osječala sam se prekrasno, postali smo roditelji, ja sam mama...Suze su mi krenule, više me ništa nije boljelo, samo sam pratila pogledom kaj rade s njim. ...Slomili su nu ključnu kost dok su ga vadili van(ali to sam naravno saznala tek kada smo išli iz bolnice doma). I konačno su mi ga dali u ruke! Nježno sam ga primila, bio je sav plav, krvav i pokakakini a ja sam ga ljubila gdje god sam stigla. Brzo su mi ga uzeli i odnjeli. Nisu se sjetili pozvati tatu i bila sam jako tužna što je baš to propustio nakon što je vidio tuđe bebe...! I ni vani se ne bi sjetili pokazati mu sina da on nije skočio kad su s njim izašli van i pitao koja je to beba. Naravno da ga je uspio vidjeti jedva na sekundu :cry: ! Šivanje nisam osjetila jer su mi dali inekciju, trajalo je oko pola sata, 18 šavova, nešto su me rezali, nešto sam pukla! Ali sva bol je prošla i naš mali anđelek je konačno bio tu. Imao je 3650g, 51cm i apgar mu je bio 9/10! Jedva sam dočekala drugo jutro da mi ga ponovo donesu. U subotu, 09.10. smo konačno pušteni doma! I sada već evo 4 mjeseca uskoro uživamo u našem malom anđelu! Rukica je brzo zacijelila, Janko je jedna predivna, nasmijana beba i mi smo stvrano presretni roditelji. Kad se sjetim kako je bilo na porodu suze mi krenu na oči i pitam se da li je moglo i drugačije ali dobro. Bitno da smo živi i zdravi i da je na kraju ipak sve dobro završilo. Ponekad kažem da bi vratila onih zadnjih 5 minuta poroda samo da mi MM-a puste unutra...i da doživi ono što i ja u tom trenutku kad je već cijelo vrijeme do tada bio uz mene... :love: ! Eto, to je naša duga priča s prekrasnim završetkom koji trenutno spokojno spava na mom ramenu i to je najbitnije! Za njega bi bila u stanju podnjeti još i više... :heart: :heart: :heart: :heart:
Bol je odavno nestala, šavova kao da i nema a on će nam uljepšavati i uveseljavati ostatak života... :love: !

:love: za janka.
i ja sam bila pogodjena kako je zavrsio moj porod (carski) i sta MM taj zadnji dio nije mogao biti tu ali na kraju je ipak najvaznije da su nasi mali andjeli dobro i sa nama i da toliko mozemo uzivat u njima

Zaboljelo me srce citajuci o nehumanim postupcima kojima ste ti i tvoj mali Janko bili izlozeni ali sam sretna da ste konacno zajedno, sretni i zdravi!

Zelim vam sve najljepse :heart:

Sasvim sam se uživila u tvoju priču. Na trenutke je izazvala suze u očima, a zatim i osjećaj sreće, jer ipak je sve završilo dobro. Od srca puno sreće tebi, tati i sinčiću!!! :heart: :heart: :heart:

Zgrožena sam zbog nehumanog pristupa prema tebi, tati i bebi...
No bitno je da je to iza vas... a drugi put će biti bolje... :*

Pusa Janku hrabrici.. :*

stvarno su vas izmučili :( . da li je baš trebalo tako ispasti..? ali najvažnije je da je sve sretno završilo i da sad uživate zajedno! :love:

Zbilja je najvažnije da je sve dobro završilo i da sada svi uživate!!!

Pusa!!!! :*

Stvarno ste se oboje namucili! Super sto je sve dobro zavrsilo!:) I super prica, tako cool ispricana iako je bilo bas dramaticno