Printable View
bok svima. sad sam u 31. tjednu trudnoće, za 2 dana će već biti 32. tjedan. porod mi se sve više i više bliži a mene je sve više strah. dobro sam se informirala o porodu. najviše se bojim boli. što ako cijelu noć budem rađala? toga me najviše strah. voljela bi roditi u roku od 5 minuta. to bi bilo super. strah me i epiziotomije. voljela bi kad me nebi morali rezati. molim vas pomozite mi da se smirim :no:
Nina, dobro došla!! :)
Kao prvo, sigurno nisi jedina trudnica čiji prvi ili drugi post je započeo upravo ovakovm temom.
S obzirom da sam svojevremeno bila jedna od takvih, mogu ti reći da stvarno znam čime si se dobro informirala... :mrgreen: . Informirala si se vjerovatno o svim tim "strahotama" koje se dešavaju na porodu, boli i patnjama.(kao i ja svojevremeno).
Da ne bih pričala ludosti, dajem ti link na istoimeni topic strah od poroda gdje su ti cure opisale neka svoja iskustva, imaš linkove na stvarno dobre tekstove na portalu, a i preporučujem ti da pročitaš naše priče sa poroda.
I samo piši. ČItamo te. :)
I ja sam se bojala,sve se bojimo i to je normalno,ali opusti se,nije to nista srasno,ja sam recimo radjala 15 sati i prezivila...u jednom trenutku mi je vise islo na zivce sto vise ne izlazi ta beba nego sto me je boljelo,boli,normalno da boli ali ne tako kako sam ja mislila da boli...
Osim toga,vjeruj mi,,tako brzo ces sve zaborviti da neces moci da vjerujes da si zaboravila..
Misli na svoju bebicu,kako cete se maziti i paziti kad je mama uspije izgurati van :mrgreen:
Nista strasno vjeruj,meni je gori susret sa zubarom nego porod (bar sad kad je sve proslo tako mislim) :lol:
Nina20 ja sam "rađala" 14h, ako računam vrijeme od pucanja vodenjaka do susreta s bebicom...ali od tih 14 sati, prava akcija je trajala oko sat vremena. Imaš ovdje opširniji topic o strahu, pročitaj si malo: http://www.roda.hr/rodaphpBB2/viewtopic.php?t=50669Citiraj:
Nina20 prvotno napisa
Ne brini, nije to ništa strašno. A poslije se osjećaš... :joggler: :dancingfever: :sing:
Nina nemoj se bojati. Ja sam imala kratak porod, predivan porod. Boljelo je, ali ne na onaj način da tvoje tijelo ne može izdržati. Jedino o čemu sam razmišljala je da ja nisam važna, važna je samo beba i njen dolazak na svijet, a ja ću dati sve od sebe. To ti nekako dođe, zaboraviš sve ostalo. Dan iza poroda samouvjereno sam izjavila da bi mogla rađat svaki dan, pribojavala sam se, a to mi je najljepše iskustvo u životu.
Lako je sad reči, ali stvarno nemoj se bojati, tvoje tijelo je stvoreno da to izdrži bez problema, jača si nego što misliš. U tom trenutku si toliko u svemu tome da ne misliš ni na strah, ni na bol, ni na eventualni rez, več samo na bebicu, barem je tako meni bilo.
Inače ja sam se panično bojala bolnice, ali ja sam razmišljala da je bolnica mjesto gdje sam na sigurnom, gdje će pomoči i meni i bebi, a ne naštetiti intervencijama, tako je i bilo.
Čvrsto vjeruj da će sve biti super i mora biti. :) (Možda ti se čini naivno, ali pomaže).
Potpisujem!Citiraj:
Anemona prvotno napisa
Imala sam visoko prsnuce vodenjaka i plodna voda je samo kapala i nisam znala da je to to ali sam zbog sigurnosti otisla u bolnicu. Kad su mi rekli da ostajem jer sam 4 prsta otvorena, ulovila me panika i htjela sam pobjec doma. Sve dok nisu krenuli trudovi, onda vise nisam mogla misliti na nista. Od prvog truda sve je trajalo 4 i pol sata i uopce me nije bilo strah, samo sam razmisljala o tome kako jedva cekam da sve zavrsi.
Tako da, nemoj brinuti, sve je to prirodno, jet da boli ali misli na ono sto dobivas s tim. A vjeruj mi, nem ljepseg osjecaja nego biti majka.
Mene su prije poroda iritirale price kako su sve zene to prezivjele pa cu tako i ja..........kako to nista ne boli.............uglavnom istina je ta da zaista boli, ali nije sad bas ono da umires od boli, najvaznije je koncentrirati se na disanje i samo razmisljati o pravilnom disanju, a ne kako te boli ili ce te boljeti. I da, kako bi se reklo, kolike su zene rodile pa su sada zive, zdrave i sretne sa svojim bebicama.
Ne brini, sve ce biti ok, normalno je da se malo bojis, ali ne bas panicno jer ti panicni strah pri porodu moze samo odmoci.
Nina, strah od poroda je normalna stvar. No, kada do njega dođe naći ćeš se u nekakvom stanju sužene svijesti. Ništa više neće biti važno - ni bol, ni strah, samo ćeš misliti na krajnji rezultat. Bit će sve ok, ne brini. :love:
Nemaš razloga za strah,mislit ćeš samo na bebicu i kako ćeš ju brzo grliti i ljubiti :heart:
Ja sam rodila blizance vaginalno (isto sam se bojala jako),a sad bi bez imalo frke ponovila isto :mrgreen:
I ja sam imala veliki strah, sve dok nisam pošla da se porodim. A Božije čudo, na dan poroda samo sam se smijala i uopšte me nije bilo strah. Samo sam mislila na bebicu i kako nisam prva koja kroz to prolazi. To mi je bio najsretniji dan u životu. Svi govore to su najveći bolovi koji se brzo zaborave. Međutim, sada poslije poroda ja se trudim da to ne zaboravim. Toliko sam bila sretna. To tako brzo prođe i nisu uopšte tako veliki bolovi kao što je meni narod govorio.
Dobra ideja :love:Citiraj:
Anemona prvotno napisa
samo misli na činjenicu da ako budeš smirenija sve će brže proći .. opuštaj se ... zapali mirisne sviječice , upali eterično ulje lavande .. sve samo .. ne se bojati :P i sretno :bouncing:
neznam što bih rekla .. osim .. svaka čast i čestitke naa bebicama :love:Citiraj:
MIJA 32 prvotno napisa
:naklon: Ima li negdje tvoja priča?Citiraj:
MIJA 32 prvotno napisa
Strah zapravo nestane čim krenu trudovi. Tada počnu neki drugi osjećaji, valjda se za to priroda tako pobrinula. meni je iščekivanje tog "straaaašnog" poroda kroz trudnoću bilo teško, ali kad jednom krene znaš da ti to možeš i koncentriran si na druge stvari.
Meni je moja mama rekla da je porod toliko strašan nitko ne bi imao više od jednog djeteta. Dobro, ja imam jedno, ali ne zbog straha od poroda.
Moj porod je bio dugačak, ali nakon njega jedino negativno čega sam se sjećala bila je glad. :mrgreen:
ja sam inače užasan paničar,mala sam, i sitna, i nisam baš otporna na bol.... jedva čekam da vidim ovo djetešce za 10-tak tjedana, prva mi je trudnoća ali uuuužasno se bojim poroda i boli, bojim se da ja to neću moći fizički izdržat, da ću se onesvjestiti, zakomplicirati sebi i bebi porod... ma joj noćima ne spavam od straha...
jel se koja od vas isto tak panično bojala..svi mi govore da ću se smirit kad dođe vrijeme, da priroda jednostavno učini svoje,ali ipak... ne znam... ne vjerujem...
baš me frka!!!
Ja sam se tako bojala da sam skoro bila razočarana kad je počelo. Zamišljala sam sve to puno puno gore nego što je bilo.
P.S. I ja sam mala i bila sam sitna, a beba je bila velika.
evo kao što vidite u mom potpisu rodila sam 3.1. prekrasnu curicu :saint: . nisam se nimalo bojala. sve je bilo super. je da je jako boljelo, ali koliko je boljelo toliko je bilo i brzo :mrgreen: . ni sama ne mogu vjerovati da me nije bilo NIMALO strah :D
bas mi je drago. cestitam! :love:
čestitam!! joj nadam se da ću i ja ovakvo nešto reći nakon poroda.... i samo nek bude brzo :mrgreen:Citiraj:
Nina20 prvotno napisa
Ne mora čak biti ni brzo da bi bilo lijepo; i ja sam mala i sićušna, a porod je bio prekrasan. Polagan i ugodan. Drž'se! :love:Citiraj:
iva1602 prvotno napisa
Čestitke hrabroj mamici i dobrodošlica bebici! :D
evo i mene iako je nina rodila i čestitke novoj mami. Za curke koje još nisu rodile, a pročitati će ovaj post: čvrsto vjerujem da je sve što se meni dogodilo na porodu proizvod mog straha od poroda. Zato smatram da je strah u potpunosti kontraproduktivan i da može izazvati neželjene reakcije tijela pri porodu. Zato curke morate pobijediti strah i sretno :love:
I mene je bilo strah ali kad je krenulo sve je nestalo. Pokušajte živjeti trenutak - svaku sekundicu za sebe sada, a kada počne - svaki trud... i sve će biti OK. Znam da je teško prestati bojati se zato što ti netko kaže "ne boj se" ali cure probajte uživati u onome kroz što sada prolazite i ne misliti što će biti jer to je ionako nepredvidivo.
To je moje iskustvo, ja sam bila sva uspaničena, informirala sam se na sve strane o svim detaljima, napisala plan poroda, željela stolčić - ali ispalo je da je curka na guzu okrenuta i da niš neće biti onako kako sam mislila. A ispalo je jako dobro. :) :heart: