kako sve stizete?

kako ste organizirane/ni?

kako stizete posvetiti se djeci (igranje, ucenje, aktivnosti...), istovremeno odrzavati kucu (pospremati, prati, peglati...), kuhati sto znaci i nabavljati hranu i ostale potrepstine uz posao?

imate li pomoc? kakvu? zene za ciscenje? bake, djedove... oceve?

sta stignete preko tjedna (onih 3-4 sata nakon posla kad dodete kuci) a sto se radi vikendom?

nalazim se u zatvorenom krugu kada mi se preko tjedna cini da cu stici za vikend, a vikendom da ce mi lakse biti u toku tjedna....

e, da, i jedno saljivo pitanje - stignete li se odmoriti, paspavati, pogledati neki film, procitati knjigu, druziti sa prijateljima...

sve je stvar dobre organiziranosti.
obrtnik sam i radim dvokratno. srecom ducan mi je prekoputa kuce pa bar tu ustedim vremena. lara ide u vrtic do 15 h i onda utorkom i cetvrtkom ima zbor i engleski u 16h. ja popodne pocinjem raditi u 17,30 upravo zbog njenih aktivnosti iako bih trebala zimi poceti ranije.
ujutro radim do 12,30 i onda uhvatim vremena za rucak i jednosatnu setnju do polaska u vrtic po malu. taj sat setnje je moje zdravlje, psihicko i fizicko. kucu cistim i pospremam subotom, peglam svako jutro onu odjecu koju trebamo obuci. sa larom se poigram svako vecer prije spavanja ili si pricamo price za laku noc. ona zna cesto samnom biti u ducanu u popodnevnim satima pa se i tamo zajedno igramo i crtamo.
nedjelja je dan samo za nas dvije. ujutro idemo u crkvu a onda prosetamo do grada na neki kolac ili sl. zatim kuci kuhamo zajedno rucak a nakon rucka odemo na igraliste ili kod nekih prijatelja.

od pocetka sam tako uigrana tako da niti ne obracam paznju na to kako nekad stvarno zna biti ubitacni tempo, ali zato si onda uzmem par dana slobodnog da ubijem svakodnevnu "monotoniju"

žena za čišćenje, jednom tjedno
kuhanje, subotom ujutro uspijem nakupovati manje-više sve što nam treba za tjedan, kad e. spava sve operem i nasjeckam - u tjednu, kad dođem s posla, sve to, već na pola pripremljeno (oprano, nasjeckamo, zaleđeno), kratko skuham, a e. mi 'pomaže'
peglanje - navačer kad zaspi ili ujutro peglam što ćemo obući
površno pospremim svako večer kad zaspi
dok je budna, to malo vremena što sam doma, ne radim ništa ili radim nešto easy a ona mi pomaže
doma stvarno sve stignem, ne čini mi se preteško, ali me uništi sto stvari koje moram obaviti vani - evo, sad moram mijenjati ljetne gume i antifriz, onda moram raditi neke nalaze, otić po karte za zg mališane i sto sitnica
pokušavam sve što se da naručit telefonski / online, nedovoljno još uvijek ...
drž' se
prijatelji dolaze k nama ili mi k njima, ali, priznajem, sve više samo oni s (jednako) malom djecom
o knjigama, kazalištu i koncertima ni ne razmišljam
pothvat je otić frizeru - nastojim to u radne dane kad na poslu nije jako gužva :mrgreen:

Kada sam se rastala, živjela sam 6 mj sama i na kraju sam se preselila nazad kod mojih roditelja.
Radim dvokratno i stalno sam bila kod mojih, u stan sam dolazila samo prespavati, tako da mi se nije više dalo plaćati stan a nisam bila u njemu.
A sin je ionako stalno bio kod mojih.
Sada mama skuha, opere, čuva sina... nemoram brinuti o tome... tako da stvarno imam veliku pomoć od mojih i imam dosta vremena za dijete a i za sebe.

Naravno da mami pomognem u kućnim poslovima. Nije ni ona više toliko zdrava, a ni mlada.

Sve u svemu ne žalim se.
Ni kada sam živjela sama nije mi manjkalo vremena, nekako sam si sve organiziralai stigla napraviti.
Eto...

Izbacila sam sve suvišne poslove kojih sam se mogla domisliti (peglanje na minimumu, teta mi počisti kuću, najjednostavniji jelovnici, popis za špeceraj). Moji roditelji pomažu oko kuhanja tak da sam se jednim dijelom toga riješila.

Al ubi me razvoženje na slobodne aktivnosti :evil:

Navečer budem slomljena.

Bivši plaća jednu gospođu koja mi vodi mlađe dijete u vrtić i sve očisti i skuha 3 puta tjedno, a ostatak vremena njemu vodi kućanstvo i hvala mu na tome jer mi to puno znači, uz dvoje djece potpuno različite dobi i interesa mislim da bih pukla da sve moram sama, posebno što stariju razvozim na sve moguće i nemoguće aktivnosti i u školu u drugom dijelu grada.

U biti stignem, sve kucanske poslove radim dok cure idu spavati, tako im i u noc pripremam hranu za drugi dan, pa starija samo podgrije.

joj kak stignem-nekak i nikak,stvari van kuce tipa nabave,doktori,zubari,posta...sve obavljam s njim,pospremanje kuce s njim...veliki pomagac,kuhanje,pranje vesa i sudja i slaganje ormara kada spava kaj znaci efektivno spavanje 4-6 sati max dnevno
no prezivjela sam i dalje cu

ja niš ne stignem.

malo dijete - mala briga.
veliko dijete - velika briga...

nered je kreativan :mrgreen: .

aha...joj kad te ja zgrabim znas...... :P

Ja imam muža koji puno pomaže, pa jedva sve stignemo. STvarno ne znam kako bih bez njega, kad ni s njim ne mogu. :/

Ako financije dopuštaju, definitivno treba za spremanje ormara, peglanje, pranje podova i slično - uzeti tetu čistilicu. Stvarno olakša život i to je možda važnije uložen novac nego u neku stvarčicu.
Mi se divimo već par dana našem divnom ormaru koji nije bio složen godinama. :D Muž kaže da se boji vaditi novu majcu. :lol:

Što se kuhanja i tog tiče, ja ne znam kako to pametne žene rade, vjerojatno pripremu naprave navečer pa da sutradan samo na brzaka stave na vatru.

Ma ne znam... u svakom slučaju svaka vam čast. No, mislim da je prvenstveno rješenje - sniziti kriterije! Higijena i prehrana su na prvom mjestu, urednost na posljednjem..... i to je to.

Dobra je fora polako i uposliti djecu da pomažu. Moja ne želi ništa sama, ali ako zajedno nešto radimo, onda u tome obje uživamo i to je kvaliteteno provedeno vrijeme, a opet mi je pomoć. Pa što onda ako su ručnici složeni tako da ne stanu u kupaonski ormarić... :roll: stavim ih u drugi ormar, pa šetamo po ručnik u predsoblje... :lol:

Itd itd... ne znam, meni treba savjet kao i svima.

Citiraj:

---

egemama prvotno napisa

kako ste organizirane/ni?

kako stizete posvetiti se djeci (igranje, ucenje, aktivnosti...), istovremeno odrzavati kucu (pospremati, prati, peglati...), kuhati sto znaci i nabavljati hranu i ostale potrepstine uz posao?

imate li pomoc? kakvu? zene za ciscenje? bake, djedove... oceve?

sta stignete preko tjedna (onih 3-4 sata nakon posla kad dodete kuci) a sto se radi vikendom?

nalazim se u zatvorenom krugu kada mi se preko tjedna cini da cu stici za vikend, a vikendom da ce mi lakse biti u toku tjedna....

e, da, i jedno saljivo pitanje - stignete li se odmoriti, paspavati, pogledati neki film, procitati knjigu, druziti sa prijateljima...

---

Ja se lomim kako znam.
Glavno mi je da uvečer sve bude spremno za naredni dan.
Kuham svako drugo veče za naredna dva dana,
subotom smo kod moje mame na ručku, nekad i na cjelodnevnom izletu tako da ugrabim i ja dnevno spavanje i to me preporodi.

Kuću spremam navrat-nanos, uglavnom kad mi se neki gosti najave :lol:
i onda se svi iščuđavaju kako mi je kuća tip-top :mrgreen:

A svakodnevni život je zapravo - prst prašine na tv-u,
G. je zavjesom obrisao eurokrem s usta ima mislim i mjesec i po ali to ne stiže na red,
imam dvije korpe za veš koje su uvijek dupkom pune,
veš za peglanje se slaže dok ne prekipi, onda peglam dok mi noge ne utrnu i to obavezno uvečer iza 22h kad G. spava i jeftina je struja.

I apsolutno se slažem da je to začarani krug u kojem se preko tjedna čini da će se masa toga završiti za vikend,
a vikendom da ću se lakše organizovati u toku radnih dana....

Knjige koje želim pročitati samo slažem na kamaru i rijetko kad stignem bar koji list,
a i to u bunilu pa opet pojma nemam ni šta sam pročitala,
za izlaske nema šanse, kontakte uglavnom ostvarujem telefonom,
i to na uštrb nekih drugih stvari.

Dan jednostavno prekratko traje

Čitam sve što pišete i shvaćam da ja živim kao samohrana majka. :/
Samo što svi oko mene misle da imam super muža koji sudjeluje u svemu a tata je za 5.Moš misliti!

Nataša, Sarajevo - tak i kod mene. Kažem da stižem, ali kaj to zapravo znači? Koji su kriteriji i kaj je to SVE?

Pospremanje suđa baš svaku večer? - može pričekati do sutra
Presađivanje biljaka? - nemam takve
Slaganje kreveta? - zatvorim vrata da ne gledam
mogla bih još štošta toga nabrajati.

Hm... mislim da su mi kriteriji u zadnje vrijeme popustili. Važno da imaju čisto za obuć, da imaju kaj za pojest i da stignu sve obaviti. - zdravi i veseli. Ostalo kad stigne. Ak nisam do sad, znači da nije od životne važnosti i bez toga mogu.

Tam mi stoji jedna slika da ju objesim na zid već dva mjeseca i nikak da nađem vremena za to. Al smo zato već napravili gomilu ukrasa za bor i poklončića od gipsa.

Bila sam udana, pa samohrana pa sam sad ko u braku. Mislim da mi je bilo najlakše kad sam bila sama (mislim bez partnera ne bez djece).
Šta sam napravila, napravila sam, šta nisam... Nije pobjeglo.
Stigla sam sve šta je trebalo, s tim da mi čišćenje i spremanje nikad nije bilo visoko na listi prioriteta (ako su prozori zmazani ti navuci zavjese).

Citiraj:

---

gita75 prvotno napisa

Mislim da mi je bilo najlakše kad sam bila sama (mislim bez partnera ne bez djece).
Šta sam napravila, napravila sam, šta nisam... Nije pobjeglo.
Stigla sam sve šta je trebalo, s tim da mi čišćenje i spremanje nikad nije bilo visoko na listi prioriteta (ako su prozori zmazani ti navuci zavjese).

---

potpis...
s tim da ja jos jesam sama i tako namjeravam ostati do daljnjeg...

uskoro pocinjem raditi van kuce pa cu vidjeti kak cu s tom situacijom plesati...
no ne sumnjam ni najmanje da ce biti zadovoljavajuce naporno...

defiitivni prioritet mi je ciscenje misli u glavi - i to cesto vrlo efikasno 'radim' parelelno sa spremanjem kuce i planiranjem (biranjem, sortiranjem, odlaganjem i izbacivanjem) obveza i troskova...
ulaganje vremena u to podrucje mi se pokazuje kao blagotvorno za SVA ostala podrucja zivota...

a mislao vodilja za (ne)imanje vremena - i to pogotovo za nesto sto je izuzetno bitno u mom zivotu je:
'vremena neces imati ako si vremena ne uzmes (ili das)....'
slicno je i sa novcem kao i prostorom...

to kod mene znaci- kad kuham - kuham (planove)..
kad jedem - hranim se (atmosferom, pogledom na luku kako fino papa...)
kad cistim - cistim (glavu, atmosferu u kuci, negativne emocije...)
kad sam s lukom - volim i otvaram srce, budim dijete u sebi, zahvalnost i ne moram ni reci da mi upravo luka ukazuje na josdublju istinu stvarnosti vremena - gledam njegove slike kad je bio beba i ne vjerujem kako to brzo prolazi - pa sad stvarno gledam da jos vise upijem cijelim svojim bicem svaki trenutak s njim - pre brzo ce odrasti a drugo dijete mozda necu vise imati)... khm, no da - dalje:
kad radim - stvaram blagostanje...
kad sam u pokretu - otvaram se inspiraciji, pozitivnim i konstruktivnim mislima...
kad se svadjam - lavica sam s mladuncetom...
kad placem - treba mi odmor i makar mali simbolicki cin opustanja, prihvacanja i ljubavi prema sebi...
kad trosim - misilim na prioritete...
kad vjezbam - jacam se i izbacujem negativu iz sebe...
kad sviram - dajem formu svojim emocijama...
kad mi je dosadno ili zaglavim u rutinu - gledam male guste i minimalne promjene koje mogu napraviti...
itd.

Uuuu.... to je to!!!

Ja sam vec rekla jednom prilikom da lucky day ima prezdravu biokemijsku ravnotežu. 8)

Lucky svaka cast, svakako vrijedi isprobati :heart:

ja ima dojam da i onak cijeli zivot sve moram sama pa mi sad nije nis puno drugacije nego prije

u onim rijetkim trenucima kad (sram me bilo) ocekujem da mi netko pomogme obicno tako ne bude pa sam se vec pomirila s tim da nikad nis ne ocekujem i to je to

sam ih vozim ujutro, prvo oskara u skolu pa melizu u vrtic
odem na posel
oskar dodje s busom iz skole
poslije posla odem po melitu (uz put u duckas ak nam kaj treba)
pa doma
skuhamo nesto na brzaka ak nisam nis skuhala dan prije ili donjela rucak s posla
pospremamo svi skupa (vadjenej stvari iz perilica, trpanje drugih, pospremanje sudja, vjesanje vesa, razbacane stvari poguramo po kutevima, posaugamo, klinci odnesu smece)
zabavljamo se
okupamo se
uz put kuham nekaj za sutra ili ne (ovisi)
klince stavim spavat izemdju 21 i 23 (ovisi kaj smo prije radili)

i to je to
sutra sve iz pocetka

ja u zadnja 2 tjedna vrijeme idem na neku edukaciju pon. i pet. od 17 do 20 pa mi u to vrijeme klinci budu kod buraza

tata je boelstan pa gotovo nista ne pomogne oko djece
mame nema
buraz uskoci kad je fest frka
i to je to

ako mi je fakat jako, jako jako nezgodno da nemam kuda s djecom i ne uspijem naci nikoga da ih cuva obadvoje u isto vrijeme onda idu sa mnom (kao npr. Melita u subotu na rasprodaju, a Oskar u nedelju na promatranje izbora)

Citiraj:

---

Mukica prvotno napisa

u onim rijetkim trenucima kad (sram me bilo) ocekujem da mi netko pomogme obicno tako ne bude pa sam se vec pomirila s tim da nikad nis ne ocekujem i to je to

---

tak je i meni...
skuzila sam da vise energije trosim na ocekivanja od drugih (pa onda i davanja nobelovih nagrada i pjevanje hvalospjeva) nego kad sama napravim kako i kad mogu...
a onda ni ne trosim energiju na zamjeranje ako osoba to ne ucini ili ne ucini kak spada...
zanimljivo mi je primjetiti da - otkad sam nekako promjenila taj svoj stav 'ocekivanja' - dosta ljudi mi se prakticki 'gura' pomoci i kad pomc prihvatim vise sam nego zadovoljna...

sinoc sam naisla na jednu komicarku jednoroditeljku koja bas smijesno i ironicno govori o nudjenju pomoci:
1min.video: single-parent by default

ako ima koja od vas blizu mene Hercegovina i Metković vrgorac javite se da vam pomognem ,pričuvam bebu ,djete bilo što...bit će mi drago....i meni su ljudi pomogi,stranci(u drugim situacijama) pa bi i ja nekome da pomognem dok nedobijem zamotuljak...

P.S a možda nešto i naučim :love:

Citiraj:

---

laky prvotno napisa

ako ima koja od vas blizu mene Hercegovina i Metković

---

da sam bar u metkoviću ali eto ljubav me odvela u zg daleko od mame i svih prijatelja, da sam dole bilo bi mi puno puno lakše.
Možda me ljubav ponovno vrati u moj rodni kraj, nikad se ne zna.
Ovo je malo off topic ali uvatila me neka nostalgija :(