od kad radim-ludnica

ja počela raditi nakon 2,5 godine što sam se mojoj curi posvetila maksimalno i odrekla se nekog drugog posla i bila stvarno s njom kod kuće i ulagala se!!! ništa posebno, to radi svaka iole dobra mama, ali stvarno sam se trudila!i nije mi bilo teško, uživala sam u svakom trenutku.
i sad, MM je snjom kod kuće 10 dana nekih, i on je car!!! CAR!! mene uopće ne doživljava, ja znam da je ona uvređena na mene, ali baš tako?! viče na mene, ne sluša me, a to ne dopuštam!! onda ja strogiram kao i uvijek, i ona u plač i kod tate! on izgleda i nije tako strog :mrgreen:
kasnije u danu, tako predveče, čak se i hoće malo poigrati sa mnom, vald kad se privikne da sam tu......a ja kad dođem kući donosim čokolade, knjige, ma svakakve gluposti i točno mislim da joj se umiljavam I MISLIM DA JE TO STRAŠNO!!!ŠTA MI JE ČINITI???

Citiraj:

---

nataša prvotno napisa

a ja kad dođem kući donosim čokolade, knjige, ma svakakve gluposti i točno mislim da joj se umiljavam I MISLIM DA JE TO STRAŠNO!!!ŠTA MI JE ČINITI???

---

prestati činiti to što činiš :mrgreen: .

odi normalno na posao, i normalno se vrati.

a tm-u objasni da neka pravila postoje, i da ih se morate držati ZAJEDNO.

Kod nas je bilo upravo obrnuto...i ja sam sa Sonjom bila doma do skoro njene treće godine i kad sam krenula na posao radila sam skraćeno kako bi mogla biti sa Sonjom što više. No ona nije bila luda za MM-om kao tvoja, nego kad bi me vidjela zaljepila bi se za mene kao čičak i nije se skidala dok god ne bi zaspala..Bilo mi je užasno naporno obavljati sve poslove s njom u rukama, a MM-u užasno teško jer njega nije uopće primječivala, kao da ne postoji. Sad je malo bolja situacija jer se sve češće mićem od njih i pokušavam ih ostaviti same pa čak primjećujem da imaju neke svoje fore i igre...

Joj opet ja...zaboravna napisati ti savjet....ali eto sorci ti je lijepo rekla...i opusti se....ljuta je na tebe jer si ju "napustila" proći će ju...treba malo vremena.

Viče na tebe i ne sluša te jer se ljuti što te nema - osjeća se ostavljeno.
Imali smo i mi sličnih problema kad sam ja počela da radim.
kad bih dolazila kući bilo je i udaranja i vikanja i demonstrativnog bacanja i valjanja po podu.
Mislim da je trajalo dobra dva mjeseca i stvarno je znalo da me dokusuri takvo ponašanje,
trčiš kući zbog djeteta koje te na takav način dočekuje, znalo je biti poprilično frustrirajuće.
Puno smo objašnjavali kako on ide u vrtić a mama na posao,
kako on tamo ima jednu tetu koju mora da sluša kao i mama što ima,
kako on tamo crta i piše a mama kucka na računar,
ja sam nosila tašnu, njemu smo kupili mali ruksak,
i sve u tom smislu.

U neka doba češće je govorio ne da ide u vrtić već "na posao", sav važan.
I nije išao tamo da se igra već da "radi na rakunar" :mrgreen:

Sve pomalo i polako, ali bilo je scena iz tog perioda da me srce zaboli... :(

A to donošenje knjiga, čokolada isl. sasvim bih izbacila.
Nema potrebe da se iskupljuješ - ne radiš ništa loše ni pogrešno,
samo treba da se navikne na novonastalu situaciju.
Ponašaj se što je moguće "normalnije", ležerno.

Nemoj da ti se desi da ti nakon nekog vremena dijete prilazi sa "šta si mi kupila?",
a ako nisi ništa, da se samo nezainteresovano okrene.
Viđala sam takve scene

Kod nas nema ignoriranja mame- starija ide u vrtić, mala je s čuvalicom, a tatu vide još manje nego mene :(

Meni je najgore što ih vidim praktički samo 3 sata u danu :( pa se obje zalijepe za mene.

A i ja sam jučer kupila 2 knjigice, valjda me peče savjest što me tako dugo nema.

joj natasa znam da ti nije lako , ali proci ce. Mene moja rijetko "kaznjava" na taj nacin ali znalo se dogoditi. Recimo stoji u vrticu kad dodjem po nju i gleda me kaze dodji ti kmeni necu ja tebi. Znam da je to revolt sto me tako dugo nema.
Bas mi onda bude tesko nekako

Ajme baš si me sada ubedirala. Ja sam isto doma s curicom, ona je sada 20 mjeseci. Radim doma. I mislila sam da krene u vrtić sa otprilike 3 godine. Kao, bit će već veća, zrelija, više će razumijeti neke stvari. Ovo me baš sada ražalostilo. :cry:

moj majstor sad cim me vidi pita-kaj si mi kupilA!!! E PA IZBACILA SAM TO SVAKODNEVNO NOSENJE NECEGA. mislim da je krivi efekt- mi bi se htjele iskupiti a malisani se naviknu stalno nesto dobivati i traziti da im se kupuje bez razloga ili nas ucijeniti- kad toni krene ako mi kupis------aha moze

Kod mene je situacija takva da se obje zalijepe za mene kad dođem doma. Naime ja radim od 9-5 i dok dođem do svog sela već je 6, malo se poigramo kupanac i spavanac. Starija ide u vrtić, a malu čuva mm koji radi u smjenama i uskaču bake po potrebi. I svejedno im falim a i one meni.
A i mene dijete pita kaj sam joj kupila, najčešće su to sličke za album, a neki put joj velim ništa, i dobro to prihvati nema neke frke.

Ja sam počela donostiti životinjsko carstvo i onda je počela svaki dan tražiti, pa zašto danas nije rozo i sl. Sad još žica i da Jeleni nosim (ima 13 mj!) jer kao ona joj stalno hoće uzeti- ždero mali!

Rekla sm da ne mogu svaki dan, kaže Lana- pa dobro!