Subota 8.11. - MOJ termin poroda. doktorica je rekla 4.11., po zadnjoj mengi 27.10., ali sin i ja smo se davno dogovorili oko datuma. Ipak, taj dan baš ništa. Dan prije obavili smo i drugu amnioskopiju, a doc. je rekao "nismo još u terminu, ali otvorena si dva prsta, pa ako ne krene za vikend dođi u pon. u 6 ujutro na indukciju" ?! ja kokoš rekla dobro, jer sam mislila da nema boga da ne krene za vikend, a u suotu me uhvatila panika - NEĆU NA INDUUUKCIJU.
Zato lijepo muža za rukicu i u King Cross u šetnju- možda krene! nije.
Nedjelja 9.11.
Budim se oko 9 ujutro jer mi je nešto doslovno krcnulo u donjem dijelu trbuha i iscurilo je mrvicu, ali stvarno malo vode. Od večeri prije sam bila na WC-u nekih milion puta pa sam panično, ali zadovoljno pomislila - evo kreće...
U 9.30 su počeli lagani kao menstrualni bolovi na svakih 15ak minuta, pa na malo manje, ali jako nepravilno i tako do nekih 11.30. Onda se već i MM razbudio, ali ja nisam ništa spominjala jer me nije baš previše bolilo, a rekli su mi da ko prvorotki to ne ide baš brzo.
Oko podne se stvarno zahuktalo, ali muž i ja smo uporno čekali borbu Cro Copa! Što? Pa trudove neke polovne imam tek manje od tri sata, a čak me ne boli ni u križima?! E, onda oko 13 više nisam mogla mirno ležati, sve živo me šarafilo u razmaku od nekih 5-6 minuta pa sam se išla istuširati. (Propustila sam zadnjih dvije minute Filipovićeve borbe, ali nem aveze izgubio je ionako :lol: ) Oko 13.30 smo krenuli u bolnicu (već sam jedva hodala), pa predrađaona, ctg...Brijanje sam sama odradila, klistir nisam izbjegla, ali me već tako bolilo da mi je bilo svejedno. (a i ništa više nije bilo za očistiti, i to sam doma riješila). Doc. veli otvorena 7 cm, ja presretna, a onda tortura. MM sjedi vani besposleno i čeka, a mene sestra ispituje bezvezna pitanja dok se ja krivim i grbim (inače stojim jer su digli s kreveta da se presvučem) i tako 20 minuta!! :twisted: :evil:
U 15 sati sam bila u rađaoni, otvorena 9 cm. Pametna doktorica zaključi "prvorotka? neće to još sat vremena" i ode,a ja bi roodila. dovode mi muža i upućuju da vičem kad mi se bude tiskalo. Dakle, nije prošlo ni 5 minuta, ja zovem...alo?? ja bi rodila, ako nitko nema ništa protiv. Doktorica dolazi nevoljko i ne vjeruje, ali ipak smo krenuli tiskat i nakon tri truda u 15.40 rodio se Ian. 3530/49 a grleno je počeo plakat još dok mu ni nogice nišu izašle van. Oni zadnji trudovi su stvarno boljeli,ali isplati se. Pogotovo kad d prvog truda do rođenja prođe samo 6 sati! :lol:
