moja priča s poroda

Termin mi je bio 30.07.moj dr šalje me u bolnicu na pregled plodne vode,kad me tamo dr spazio,dobila sam 15 kg ali sve je bilo u stomku pa sam izgledala kao da ću puknut,odmah me zgrabio isprepado me da mi je bebi pre velika glava da sam ja predebela da je bolje da ja ostanem u bolnici jer ne zna štoće bit ako budem doma kad beba krene pošto je jeli prevelika.Kako sam se tad osjećala nikad neću zaboravit ja sam mislila da nosim slona kako je on to opisivao katastrofa,stavio me na dijetu i to strogu ništa mi nisu smjeli donijet kad je vidio jabuku na mom stolu odmah je poludio na mene a ja nisam mogla doć do rijeći od njegovog kvocanja da mu objasnim da sam to dobila uz ručak-UŽAS ja sam jela doručak ručak i večeru cjelu trudnoću povrće,juhice nisam se baš pazila ali stvarno nisam pretjerivala niti sam imala nekakvih zahtjeva.Čovjek me doslovno ubio u pojam jedva sam ja tih dana funkcionirala da nije bilo ovih žena koje su tu bile već neko vrijeme pa mi objasnile da dotični dr nije baš sav svoj da za svaku kaže da nije normalno koliko se zdebljala i svaka njegova pacijentica ide na dijetu bilo mi je lakše dobila sam tabletice za izmokravanje u tri dana sam izgubila pet kila tad je moj dragi dr htio da me skine sa dijete ali opet se sjetio mog sina koji je navodno ogromanpa je odustao.Ubolnici sam provela 13 dana prije poroda ništa nisam osjećala bila sam poletnije nego ikad kako i ne bi sve mi donose ne moram kuhat ni pospremat bar sam se malo odmorila prvih nekoliko dana a onda je počelo ludilo pošto sam išla na ctg svaki dan tri puta u predrađaonu ponekad i u rađaonu svašta sam vidjela i žene koje vrište od bolova trudova jedan dan sam uletila taan kad su radili carski jedan dan sam ušla dok je jedna rađala stvarno sam svašta vidjela tih dana još pošto je odjel takav svašta čuješ doktori su nam stalno govorili da je lakše rodit nego bit na to odjelu nekoliko dana jer odmah iza toga možeš na psihijatriju.Kad sam jedan dan došla na pregled jedna od kolegica bila je tamo strudovima samo čekala porod ujutro popodne navečer kad god sam došla ona se krivila ko da je kolju ali doslovno to je bio užas za slušat ja sam trčala doktoru da ga pitam može li carski jer stvarno na znam kako bi ja podnijela takve bolove on mi se smijo i reko da ne budem luda da se moja kolegica samo prepala i da je zato to tako strašno zvučalo jer ona se derala i kad je imala trudove i kad nije malo me smirio 13.08.doktor odredio da će to bit moj termin poroda milom ili silom jer sam ušla u 42 tjedan a dan prije ja dobila trudove ali meni to nije bilo strašno ja sam te iste bolove imala i prije pa nisam ni skontala da je moj malac odlučio izać no kad sam navečer shvatila da to ipak malo predugo traje i da me počinje sve više bolit kupim stvari,odlazim po sestru i krećem.Sve je bilo u najboljem redu kad sam došla trudovi lagani još nije tako blizu otkucaji srca u redu,još se ne otvaram pa dr odlučuje da me malo muči dripom,klistirali me ostavili samu ja se pričala s mužem nakon toga dolazi sestra vrača me opet na ctg a tamo katastrofa mom Karlu srce kao da staje užas koja je tad strka nastala još se nisam ni uspjela prepast već su mi objasnili da moram rodit carskim i uspavali me.Kad sam se probudila nisam bila svjesna ničega osim bolova a sina su mi donijeli tek na intenzivnoj nakon nekoliko sati samo da ga vidim i to je to ja sam bila tužna jer sve me bolilo,on je daleko od mene sama u sobi a sestra ne baš ljubazna kad su ga ujutro doveli bila sam presretna tek kad sam prespavala shvatila sam da sam postala mama,jedva sam čekala kad ču počet dojit no naše sestre koje su bile prezauzete nisu o tome razmišljale tek treći dan moj muž koji nas je došo posjetit u sam pošo uzet našu bebu koja je u sobi plakala a nitko na to nije obraćo pažnju donio mi ga je i stavi na prsa do ujutro sam bila blagoslovljena mlijekom i sljedećeg dana znači 4 dana meni skidaju kateter tolika je bila gužva ili da kažem nemar da nitko nije imo vremena da skine taj kateter i da mi djete pokaže kako se doji moja je sreća bila što je moj mali sisavac već znao što treba pa nije bilo problema kad su ga napokon donijeli nitko nam više nije trebo s odjela i što god one govorile ja sam radila kako sam mislila da je ispravno.Imamo skoro 4 mj i još dojimo nekoliko puta nam je mlijeko počelo nestajat ali mi smo bili uporni i nismo se dali sisali bi po cjeli dan za sve one dane što u bolnici nismo i mlijeko bi se za koji dan vratilo mama je govorila da ga dohranjujem ali moja upornost i njegova volja bile su isplative svaki mjesec po kilica gore moja beba sretna i vesela ja još više kad vidim njega uživamo u dojenju i nadamo se da ćemo još dugoooooooooooooo