Naš Splitski porod..

Nakon savršene trudnoče u kojon mi praktički ništa nije bilo zabranjeno i sve sam radila kao i prije samo šta sam sad imala ogromni stomak ispred sebe i tečaja kojeg smo ja i muž odslušali zajedno jer če i on prisustvovat porodu,poroda me uopče nije bilo strah.
Naslušala sam se raznih priča,zapamtila one ljepe,one loše zaboravila....

Petak popodne,vani užasno vrijeme,nisam mogla u šetnju i odem do mame.Osječala sam kao nekakve grčeve nalik onim menstrualnim u donjem dijelu trbuha ,ali u nepravilnim razmacima...uvjerena da su to lažni trudovi.Mama me onako u čuđenju gleda i pita zašto mislim da su lažni,jesam li ih uopče počela brojat.Ja sam je uvjerila da su lažni i da ima još vremena,još cijelih 5 dana do poroda.
Navečer imali goste,ja ništa ne govorim,ali još osječam trudove,sad malo i jače.
Po noči sam se nekoliko puta digla jer bi osjetila trud,otišla u wc,popiškila se i vratila spavat,još uvjerena da to nije to.
Očekivala sam da to mora puno jače bolit.
Čak sam se u jednom trenutku digla,upalila internet i došla na stranice Rode čitati o trudovima i porođajnim dobima,da smirim sama sebe i uvjerim da su to lažni i opet se vratila spavat.
Ujutro u 8 se budim,nazovem mamu i kažem da još imam trudove,dok pričam s njom skužim da kad mi dođe trud ja ne mogu govorit koliko se grčim i stenjem,pitam nju koliko dugo pričamo...nismo sigurno bili dulje od 5 minuta,a ja sam imala 2-3 truda u to vrijeme.
Skužim da su trudovi ipak pravi,ali još se ja ne žurim da ne dođem rano u bolnicu.
Stvari su odavno več spremne u torbi,otuširam se i odem budit muža da je vrijeme....
Ona u panici,za sekund je bio spreman.
Ali ja još nisam,nikud ne idem dok psa ne odvedem mami,neče mi on ostat cijeli dan u stanu ako ja budem rađala dugo i pošaljem muža u mame.
Do tada se ja obučem,dva puta sam imala veliku nuždu.
Nazovem jednu babicu koja radi u Splitskom rodilištu i kažem joj kakvo je stanje,ona me smiri da samo polako,bez panike,nek odem da me pregledaju,pa ako je rano pustit če me kuči da se ne šetuckam bezveze po bolnici jer to nisam željela.
Do tada muže se vratio,ja uplakana,malo od bolova,malo od uzbuđenja,dolazim na prijem,bez torbe,nju smo ostavili u autu,jer ja sam još uvjek uvjerena da sam možda prerano došla,nisu to toliko strašni bolovi.
Sestra na prijemu kad me vidila kako se grčim od trudova odmah mi je poslala muža po stvari,obukla sam se u spavačicu i odvezli su me na kat na pregled.
Ja sam došla u 9 sati otvorena 5 centimetara,sa intezivnim trudovima svako minut i pol.
Naravno odma su mi dali klistir i poslali u wc,a bila sam na depilaciji prije tako da sam preskočila njihovo brijanje.
Vratim se ja nakon nekoliko minuta da sam gotova i pitam sestru koja me poslala u wc šta mi je sad radit.
Ona me pošalje opet vani i kaže da se trabam čistit sat vremena kako mogu več bit gotova.Da odem šetat i čekat da mi pukne vodenjak.
Odem ja vani,šaljem poruke,zovem da sam otišla u rodilište,šetam,privijam se po hodniku i odjednom pukne vodenjak :shock: ali vodenjak nije onakav kakvim sam ga zamišljala,smeđe boje je :shock:
Tu je slučajno prošla sestra sa prijema koja me dovela na kat,ja je zaustavim i kažem joj da mi je pukao vodenjak smeđe boje,ona mene za ruku i odvede me u predrađaonu i kaže sestrama-mekonij i ode.
Poslali su me da se otuširam i direktno u box,otvorena 8 centimetara i pored tih mojih jakih trudova još su me spojili na drip ,mjerili tlak i CTG.
Rekli su mi da mogu nazvat muža da dođe,muž kao muž cijeli se zbunio,otišao na krivi ulaz,zbunjen cijeli,činilo mi se da mu je cijelu vječnost trebalo da dođe,ali ipak se pojavio cijeli u zeleno kao doktor i sa fotoaparatom u rukama.
Ostali smo sami nas dvoje i ja se grčim na lijevom boku jer sad je stvarno bolilo,ali srečom ta faza je trajala jako kratko.
Znam da je on pitao može li mi kako pomoč,držao me za ruku,mazio po kosi,a ja sam i jednom momentu viklala ne mogu više zovi doktore.
I stvarno izašao je van,doveo je doktora,za njim su došle dvije doktorice i tri babice .Tada mi to uopče nije bilo čudno,jer nisam znala koliko ljudi bude na porodu,ali tek poslje su mi rekli da su digli cijeli zbrku zbog mekonija tj.šta se beba pokakala u plodnoj vodi,pa da se ne naguca oni su stvari još požurili.
Doktor me porađao,jedna doktorica s jedne,a druga s druge strane govore da zatvorim oči,uhvatim se za šipke na krevetu i kad dođe trud tiskam.Prvi trud ništa,drugi trud beba krenila i ja sam osjetila kad su napravili epiziotomiju,pustim zrak i kriknem.Jedna doktorica se tako izderala na mene da to nisam smjela napravit,da sljedeči trud beba mora biti vani.
I treči trud beba je bila vani,točno sam osjetila taj proces izležnja i olakšanja i u biti to mi je bilo manje bolno od onih zadnjih trudova.
Pitala sam koliko je sati,bilo je točno 11 i 10,a datum je bio 10.11.2007 :saint:
Bebin plač,brisanje bebe i meni su ja na prsa dali.
Pogledala sam muža,on samo šta se nije rasplakao,oboje gledamo u nju...predivan osječaj.....
I onda mi jedna babica govori u 90% slučajeva kad se beba pokaki u stomaku sve bude uredu,ali nikad se nezna,uzme mi bebu i odnese je oprat.
Ja sam u sljedečem trudu izbacila posteljicu,to uope nije bolilo,nisam ni osjetila.
Pregledao ju je doktor koji me porodio i rekao da nedostaje komadič i otišao,kao i jedna doktorica s njim.
Ova koja je ostala poslala mi je muža kuči i rekla kako če mene sad uspavat i da če mi ona izvadit rukom taj preostali dio,da se nemam šta brinut jer se takve stvari događaju.
Zadnje čega se sječam kako me prekrivaju u zelene plahte i odbrojavala sam od 10 prema nazad i zaspala.
Probudila sam se u tom istom boxu na istom krevetu,na lijevom boku,pokrivena dekom,spojena na infuziju i tlakomjer mi je još bio na ruci.Pokušavala sam skinut tlakomjer s ruke jer me stezao,ali nikako,bila sam skroz omamljena i bez snage,neko je provirio da vidi kako sam i samo sam čula,ova još spava i otiđe.
Nakon nekog vremena uspila sam otkopčat tlakomjer i opet je netko došao i vidio da sam se probudila,ja sam pitala koliko je sati,tu sam bila manje od 2 sata.Tražila sam da mi daju mobitel koji je bio iza mene jer ga je muž isključio kad je odlazio,a cijeli porod mi je bio u ruci ili pored mene jer je zvonio non-stop.
Skinuli su mi infuziju i ono šta bude u ruci na šta se spoji infuzija i odvezli su me na pokretnom krevetu,sječam se da je sestra koja me vozila udarila u svaki čošak zida dok me nije dovela u sobi.
A u sobi horor....
Dvije mlađe žene u sobi pilje u mene,sestra me pita mogu li se dignut....ja vidim da ne mogu.
Ona mi pomogne da se dignem u sjedeči položaj,ja osjetim zujenje u ušima i rušim se iz sjedečeg položaja.
Opet se skupilo sestara,doktora oko mene,pomiču krevete tih žena tako da mene ležeči mogu prebacit jer ja bjela kao bjela plahta na krevetu.
Šta je sad.....rodit mi nije bilo ništa strašno,ali šta je sad ovo :?
Dolazi doktorica koja me čistila i šivala i kaže da je operacija prošla super,da nisam ništa popucala,da sam super sašivena da je sve u redu i mjeri mi tlak,tlak 80/40.
Ja u čudu gledam njih svih oko mene kao me gledaju u čudu,doktorica viče na sestru zašto su mi skinuli sa ruke ono za infuziju kad mi treba još infuzije,daju mi vode,soka,slatkog,čokoladica.Rekli su mi da nema smisla vadit mi krav odmah radi krvne slike nego če to napravit ujutro jer sada nebi dobili realne nalaze.
Spojili su me na infuziju opet i rekli mi da se ni u ludilu nisam usudila dizat sa kreveta,bez prisutnosti sestara i ostavili me.
Ove dvije žene koje su bile več u sobi odma su mi dodale soka,popila sam dosta soka,uspila sam se javit mužu na mobitel i opet sam zaspla.
Tu su me oprali na krevetu i morala sam se popiškit prvi put nakon poroda.Ta cjela večer mi je prošla nekako u bunilu,znam da su mi malenu doveli tek nakon 7-8 sati,dali su mi je malo,ali mi nisu dali da je dojim jer sam bila jako slaba.Gledala sam je kroz staklo iz svog kreveta.
Tek tu noč su me uspjele dvije sestre odvest do wc-a i to jedva -jedva.
Cjelu noč su mi dolazile sestre i pitale koja je ta šta se ne može dignut i pitale treba li mi nešto.
Sutra prije vizite opet ona ista doktorica šta me šivala i sestre s njon,izvadili su mi krv,izmjerili tlak i dali 2 vrste antibiotika i željezo i vitamine za piti.
Još taj cijeli dan nisam se smila dizat bez nadzora sestara,tek popodne su stigli nalazi krvi,naravno bila sam jako anemična i primila sam dvije doze krvi.Došao me je i moj ginekolog posjetit iako uopče ne radi u bolnici.
Nakon primljene krvi sam se sama digla i istuširala i več tu večer su mi doveli malu da je podojim.
Sad kad me netko pita kako je prošao moj porod,ja kažem odlično,jer rodila sam u roku dva sata,žive i zdrave smo i ja i moja malena šta je nabitnije,a to šta sam poslje imala operaciju i nije tako loše,bar su me šili pod anestezijom,manje sam krvarila poslje i treči-četvrti dana sam šetala i sjedila kao da nisam rodila,više me ništa nije bolilo ;)