Što vaša djeca jedu za doručak. ručak i večeru?

Prvo, molim moderatorice da ovaj topik ne presele na recepte, jer me zanima upravo kako roditelji ove dobne skupine rješavaju pitanje prehrane djece.

Kako ih navesti da jedu zdravu hranu, a bez nametanja silom? U kojoj mjeri im dopuštate da naručuju, a u kojoj mjeri vi određujete što će jesti? Što raditi s djetetom koje je uvijek gladno, ali mu se nijedan ručak ne sviđa, dok bi se prejedalo između obroka (moja kći)? Treba li joj ukinuti međuobroke da bi bila gladnija za ručak? Kako joj postupno proširivati jelovnik? Ako je netko čitao Juula, Hura, idemo jesti, molim tips prije negoli sama kupim knjigu.

zdenka, a možda ona samo isprobava svoje pravo da bira? pretpostavljam da je u domu slično kao u vrtiću - ručak je tad i tad, na jelovniku je to i to?

Andrijin dnevni jelovnik:

- dorucak je ili neka kuhana kasa ili kruh-namaz i Bianka
- u skolu si ponese ili sendvic ili vocku
- kad dodje iz skole pojede najcesce neku vocku
- rucak
- izmedju rucka i vecere je najcesce nesto slatko (to moze biti voce, a moze biti kesten pire il nesto trece)
- vecera, ili kuhana, ili kasa ili kruh s necim

Ja sam 4 (ČETIRI) godine nudila Andriji zobenu kasu dok ju konacno nije probao i rekao da je to ipak fino. Sad ju jede najnormalnije. Ali trebalo mi je 4 godine. Ne ocekuj korake od 7 milja. Prije korake od 7 mm.
Ti nudi, mozda jednom proba. Kod mene pali ali duuuugo traje.
Za medjuobroke ne znam sto bih rekla. Ja ih ne dajem. Nema grickanja prije rucka. Ni poslije. Kad mi pol sata nakon rucka dodju da bi oni nesto jeli nudim ono, sto je od rucka ostalo.

ja sam prije davala medjuobroke i onda mu se za rucak nista nije svidjalo. mi imamo dodatan problem sto on nece sam da jede nego inzistira da mu ja dajem. ako ga ja hranim jede sve osim salate, ako ne onda samo ono sto se vilicom moze pojest. sad sam to lagano pocela mijenjat pa izgleda otprilike ovako:
dorucak je uvijek isti i to je ono sto si je on izabrao i inzistira na tome
crni kruh sa kikiriki maslacem i cijedjena naranca, kad ja jedem kasu uzme dva tri zalogaja ali ne odustaje od kruha.

za rucak je uvijek neka juha, neka zitarica i ili mahunarke ili meso. prije sam mu izmedju dorucka i rucka davala suho voce ili bi grickao kruh a onda od rucka samo zalogaj dva tri i gotovo. sad ako je gladan dobije jabuku ili ako mi je juha vec gotova pojede juhu to ga obicno kriza ulovi oko 12.

za veceru sam bira sta zeli. najcesce integralna tjestenina. ako je za rucak bilo varivo obicno ostane i za veceru i to mu je ok.

izmedju rucka i vecere popodne kad se probudi obavezno trazi nesto slatko pa nekad napravim vege palacinke, ili opet jede kruh i kikiriki, ili bananu, ako ima doma neki kolac i sl.

Citiraj:

---

ms. ivy prvotno napisa

zdenka, a možda ona samo isprobava svoje pravo da bira? pretpostavljam da je u domu slično kao u vrtiću - ručak je tad i tad, na jelovniku je to i to?

---

Možda je to što kažeš i ja nastojim ne siliti. Uostalom, nije mi to prvi prioritet. Ali, polako moram misliti o mijenjanju njezinog jelovnika, jer bi ona jela 2-3 stvari, uglavnom prženo i slatko, povrće uopće, a između obroka bi se ubijala u voću i slatkišima, mlijeku i pahuljicama(naravno, preferira junk). Sve OK, ali ja ne mogu pristati da to bude njezina prehrana. Ona nije debelo dijete, ali ima nepotrebne naslage oko struka. Ja sam je pitala kako je to bilo u domu: uglavnom, moj zaključak je bio da je bilo razulareno. Oni su dobili ručak na stol, kakav-takav, menzaški meni i potom nitko nije pazio koje dijete je što pojelo ili nije. Njezin ručak je uglavnom završavao u napoju, a onda je brstila po frižideru i špajzi, jer je to bilo dozvoljeno. Znači, voće, keksi, gomile zaslađenog čaja i tome slična hrana. U isti mah problem mi je i M. jer je on u fazi da gotovo uopce ne zeli jesti, pa sam ponekad sretna da pojede bilo sto sto zeli. Utoliko mi je teže naći rješenje za oba problema istovremeno.

Marta, ja sam isto razmišljala o ovom što ti radiš kad ti dijete dođe pola sata nakon ručka. B. to redovito radi. Probrlja ručak, ništa joj ne valja, a za pola sata umire od gladi i jela bi neki junk. Za sada sam uvela pravilo da mora barem probati i pojesti tri žlice i pravilo da nema ničeg slatkog poslijepodne ako se nije poštovalo prvo pravilo. Mislim da je ta zabrana u redu, jer su slatkiši ionako bonus kojeg pokušavam zadržati na minimumu i za jedno i za drugo dijete. Ali, nije mi to dovoljno, htjela bih da počne prihvaćati neku normalnu hranu. Istina je da se mičemo, stvarno koracima od 7 mm. Jučer poslijepodne je jadna gledala kako M. jede sladoled, a sama nije ni pitala. Zato je danas pojela dobar obrok od kvinoje, povrća i mesa. Stvarno sam se trudila, bilo je fino da bi anđeli jeli. Pojela je, nije ništa rekla, ali mislim da njoj bilo prefino. Ja sam isto razmišljala o zobenoj kaši kao boljoj alternativi za kupovne pahuljice, ali to za sada ne želi ni jedno ni drugo dijete. S njom mi je problem i to što ne voli gnjecavu nego hrustavu hranu, a te pahuljice budu onako poprilično gnjecave. Kad si 4 godine nudila zobene pahuljice, a on ih je odbijao, kaj si radila s njima, bacala? Meni je nekako uvijek žao bacati hranu, ali izgleda da nema druge nego ići metodom pokušaja i pogrešaka.

ne spadam u ovu dobnu skupinu pa neću pametovati, ali možeš li jednostavno ne kupovati junk, odnosno maksimalno ograničiti kupovinu? pretpostavljam da time ne bi puno zakinula m.

tako bi joj izbor bio više-manje zdrav i između obroka, a mogla bi se pomalo navikavati na hranu koju joj ti želiš ponuditi. vjerujem da se ne može jednostavno prešaltati.

Zdenka, daj joj vremena da prihvati te nove okuse i prehrambene običaje vaše obitelji.
Način prehrane kakav opisuješ da je bio u domu... stvarno ti ne ide "na ruku" :/ , ali B. je već shvatila koliko je različitosti između "bivšeg" i "sadašnjeg" života, tako da sam sigurna da će i ovo usvojiti.

Kako i sama kažeš, malo po malo; milimetar po milimetar, gram po gram...
Osjetila su joj navikla na "bombastične" okuse i trebat će još malo da se to iz korijena izmijeni.

Ja vjerujem kako ti imaš dovoljno strpljenja, a ona je svojim gledanjem u sladoled pokazala da itekako poštuje dogovor bez obzira što je pokušala pomaknuti tvoje granice.

Citiraj:

---

ms. ivy prvotno napisa

ne spadam u ovu dobnu skupinu pa neću pametovati, ali možeš li jednostavno ne kupovati junk, odnosno maksimalno ograničiti kupovinu? pretpostavljam da time ne bi puno zakinula m.

tako bi joj izbor bio više-manje zdrav i između obroka, a mogla bi se pomalo navikavati na hranu koju joj ti želiš ponuditi. vjerujem da se ne može jednostavno prešaltati.

---

Pa, upravo se o tome radi. Mi nismo prije kupovali pahuljice i slične stvari, jer M. to ne jede. Ali, kad je došla, pa nije htjela jesti ništa, pitaš je što voli i ona kaže to. I ti to kupiš. Pokušaj se staviti u moju poziciju: šestogodišnje dijete je istrgnuto iz poznate sredine i došlo u nepoznatu i treba se prilagoditi. Moraš joj se malo udvarati, između ostaloga i hranom, da bi joj olakšala taj prijelaz. Događalo mi se prvih dana da neće pojesti ništa što smo skuhali, sve joj je fuj i bljak i što da joj onda radim. Ali, sad je već prošlo više od mjesec dana i ja mislim da su potrebne promjene, pa zato i tražim savjet. Baš sam htjela savjet od roditelja ove dobne skupine, jer znam kako te promjene nastupaju - moj M. je prije jeo sve što mu se nudilo, zdravo i dobro i puno, ali to se sve promijenilo i sad mnogo toga odbacuje. Naravno, nekupovanje junk hrane je prvi korak (MM je već likvidirao Nesquik pahuljice), ali moram ponuditi alternativu koju će ona prihvatiti.

razumijem te. apri je dobro napisala, milimetar po milimetar...

ovako - moji rijetko jedu pahuljice (imamo ih doma, i ponekad navale, a onda zaborave)

Kod nas za varijantu doručak ili večera uvijek plae palačinke - tu je već bilo teme - ja nekako mislim da je bolje da pojedu domaće palačinke (iako one spadaju u slatkiše). K. voli sve slatko i zbog nje (a i MMa) često pečem jednostavne kolače (biskvit, muffine). Neki dan sam čak radila fritule (nisu niti loše ispale).

F. recimo voli jaja. Od narezaka jedu samo špek i pršut, i čvarke.

Za ručak, ono što uvijek upali je tijesto. Iako F. neće povrće sa tijestom pojede šalšu (to vadim iz frizera, jer sam napravila u sezoni). u šalši prođu i tikvice i patliđani.

K. hoće jesti više variva i veći izbor povrća, ali ona pak jako, jako voli slatko. I zato pečemo kolače.

Nekada mi se čini, da bi im s tijestom mogla fakat svašta ubaciti. meni je problem F. - on bi jeo samo meso i sve od priloga, osim tijesta mu je višak.

Od varima kod njega prolaze samo "zimska"- grah, leća i to. Neće baš ni kiselo zelje. Od sarme jede samo meso i tekućinu u kojoj se kuhala.

Meni je najbitnije da pojedu nešto konkretno (svježe kuhano) za ručak.
Zbog toga je dobro izbjegavati snack-ove prije objeda, bolje kasnije, ali samo pod uvjetom da su solidno pojeli.
Mi imamo pravilo: dogovaramo se oko doručka i večere, a za ručak se
jede ono što je mama (ja) skuhala. Tako da ipak imaju osjećaj da se njihovo mišljenje uvažava, a da nemaju premonoton jelovnik za ručak (jer tako bi bilo da se njih pita).
Radnim danom se dižemo u šest i rano izlazimo iz kuće, tako da za doručak popiju topli čokolino iz šalice.
Marendaju i ručaju u školi/vrtiću, a onda kod kuće između 16 i 17 sati ponovo ručaju, juhu, meso/ribu, prilog. Vole i maneštrice i tjesteninu.
Nisu ljubitelji mesa (ribu vole) ali pojedu. Ne vole špinat, brokulu i karfiol, ali bar malo probaju (famozno pravilo tri žlice). Ostalo povrće bolje jedu. Salatu jedu samo od rajčice.
Poslije podne im ponudim neko voće ili nacijedimo sok od naranče. Na stolu je uvijek suho voće pa prigrizu usput. U zadnje vrijeme nam je otkriće frape, pa to koristimo kada slabije jedu.
Večeraju oko 20 sati, tost i čašu mlijeka (obavezno sa medom)ili griz ili palačinke (kada sam raspoložena) ili jednostavno kruha i nutelle.
Sve u svemu nije loše, iako se meni čini da su malo premršavi (ah te mame...), ali trudim se razmišljati da nisu bitne kile, nego je bitno da jedu ranovrsnu hranu.
Kada smo negdje na nekoj proslavi/rođendanu, njih NIKADA ne zanima hrana!

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

Ja vjerujem kako ti imaš dovoljno strpljenja, a ona je svojim gledanjem u sladoled pokazala da itekako poštuje dogovor bez obzira što je pokušala pomaknuti tvoje granice.

---

Da, moram priznati da me je jako ugodno iznenadila time što nije niti pitala za sladoled, a nije se niti durila (što inače običava). To znači da je stvarno prihvatila to pravilo i da ga ne shvaća osobno. To mi je značajno i na širem planu, jer je ona došla bez mnogo onih pravila koja M. poznaje i onda kada ih krši. Sve bi se to dalo svesti pod jedan nazivnik, a to je da ona uopće ne poznaje roditeljski autoritet - tu specifičnu kombinaciju ljubavi, brige i odgovornosti. Za nju je postojao samo odgajateljski autoritet - ili strogoća ili popuštanje, na koje je ona reagirala s nekoliko taktika koje ja pokušavam iskorijeniti: durenje, hvatanje krivina, laganje, izigravanje. Zato su mi izuzetno dragi ovakvi znakovi koji pokazuju da smo na pravom putu i da ona počinje stvarati i razumijevati nove vrste odnosa. Ja inače puno držim do reda u dječjem životu. Fleksibilnog, ali ipak čvrstog. To je još jedan razlog više zbog kojeg su mi bitne te bazične stvari: prehrana, spavanje, ophođenje.

mišica mala :heart:

Ne bacam hranu. Nisam nikad, niti cu. Ja bih uvijek kad sam kuhala kasu sebi ili Lovri nudila Andriji da proba. 4 godine nas razgovor je glasio:

- Oces jesti kasicu?
- Ne.
- Jesi siguran da neces ni probati?
- Necu.

Onda je jednog dana nenadano probao jednu drugu kasu koja mu je fino mirisala, a on je bio gladan i dopalo mu se. Pa je nekako povucen time probao i zobenu i isto mu je bilo fino. I jos mu je fino. Sad se vec bez teskoca dogovorimo da se nesto proba.

Te hruskave kase su pune secera i stvarno nisu zdrave. A s obzirom da ona voli te, mozda joj bas zbog toga ni ne trebas nuditi zobenu kasu. Jer to nije TO. Mozda bi bilo bolje ponuditi joj neku skroz drugog okusa i konzistencije.
Recimo puru s pekmezom, kasu od amaranta i prosa i sl.

Znam kako ti je. I znam da ne pomaze nista do puuuuno strpljenja. I nista junka u frizideru. Ja sam s Andrijom napravila sve moguce greske s dohranom koje sam mogla napraviti i onda sam polako to mijenjala i ispravljala.

zdenka, moja je mlađa od tvoje B. ali da vidiš kako to funkcionira kod nas...
orka je dijete koje je svaku namirnicu prihvaćalo s oduševljenjem i nije bilo ničega što se izbjegavalo...
ali, sada je došlo do vrtićkog prepisivanja i sve češće se čuje: ja to ne voim, to mi je bljak, to mi nije ukusno... a da istovremeno tete kažu kako u vrtiću sve to najnormalnije jede i objašnjava drugoj djeci kako je to fino i zdravo.

pa ti pokušaj doskočiti nekim "oblicima" koji su im prihvatljiviji: ako neće kelj i poriluk na cuspajz, a ti napravi kao složenac sa jajima, sirom, vrhnjem...
tikvice i patlidžan pohaj, nije da je nešto zdravo, ali neka upozna okuse...

slatki kupus se može izdubiti, unutra natrpati mljeveno meso, pa skuhati/zapeći... klincima je fora kada se na stolu reže kao torta...

u svakom slučaju, ja ne bih baš puno popuštala pogotovo ako je ona još uvijek s tobom kod kuće pa ne postoje neka druga mjesta da bi se najela i kući dolazila sita...

Je, još je sa mnom doma. Hvala vam, cure.

e, zdenka... ako voli te hruskave musle...
pogledaj na portalu recept za ančicinu granolu; hrskavo, slatko i zdravo:

http://www.roda.hr/tekstovi.php?Teks...D=160&Show=895

Thanks, apri, to je nešto za nju!

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

tikvice i patlidžan pohaj, nije da je nešto zdravo, ali neka upozna okuse...

---

Hrana pržena u dubokom ulju, dva puta tjedno ne da nije nikako nezdrava več dapače pogoduje zimskom vremenu, a daje nam žustru energiju i zagrijava nas.

Mia doma jede ono što je skuhano. Uglavnom kopira što jedemo mi odrasli. Kad smo same rado će pojesti sendvič sa tofuom i popiti zobeno mlijeko za večeru, al kad tata dođe, sve pada u vodu. Traži se salama. No to je sve od suhe hrane što ima našem frižideru.
Za doručak jede kruh s nečim, pahuljice koje su još uvijek corn flakes (bez šećera), integralni griz. No kako Jana raste ona vidi što mi jedemo pa poželi i probati kašu koju kuham nama.

Ručak je kakav je, mora se pojesti. Iznenađuje me kako je lako prihvatila alge i miso juhu, a kilavi se na neka tako obična jela (npr. varivo). No i to ovisi o okruženju. Kad imamo goste koji već pri sjedanju na stol kažu da je sve fino ona jede bez greške.
Dobar trik za pojesti povrće je da ga zapečeš u palačinkama. Mljac.
Slatkiši su poslij eručka, ako se dobro ručalo i to je pravilo. Od kad postoji slatkiši se jedu manje.