Autoritet

Što mislite, jeste li autoritet svojoj djeci?

Što za vas autoritet predstavlja- da vas posluša svaki put kad nešto od njega tražite?
Ja po ovome sigurno onda nisam! Ja možda malo imam pomaknute granice, u smislu da joj pustim više. Ali NE je rezervirano za neke veće stvari i onda ostaje NE.

Ali zanima me- što učiniti kad jednostavno neće da poslušaju- obuti se, obući, maknuti igračke...
Ili ne gurati, udarati seku... Ja joj npr. u toj situaciji objasnim kako želim da tad postupi, da ne želim da je udara.

Ja nisam za permisivni odgoj u kojem je djetetu sve dopušteno, mislim da je roditelj taj koji treba voditi djete. Ima dana kad mi dobro uspijeva, a ima dana kad...znate :mrgreen:

Onda ja viknem. A to ne volim...


U biti, u teoriji sam "super"!!! Samo mi praksa malo šteka!

DA čijem, jeste li vi autoritet i što za vas to znači!

ispravak= da čujem!

ako je autoritet da me sluša-onda NISAM autoritet :( i nitko joj nije jer nikoga ni ne sluša tako od ukućana :?
sada je u fazi da me ništa neće poslušati-niti obući se,niti jesti,niti ne bacati igračke,niti ne tuči me-ma NIŠTA :mrgreen:
nažalost sto puta viknem :cry: (slabi živci :mrgreen: )

Mislim da jesam, u prilicnoj meri i u najvecem broju slucajeva. Naravno, desi se da ne poslusaju uvek (zahtevati apsolutnu poslusnost i meni je neprirodno i preterano). Tada pregovaramo, saslusam njihove razloge, nekad popustim ja, nekad one. Najvise me izvede iz takta kada neku molbu moram da ponavljam n puta da bi je uopste cule. to su situacije kada gubim strpljenje. U poslednje vreme se trudim da im pridjem, pgledam ih u oci i jasnim glasmo izreknem zahtev. To pali.

mislim da nisam nikakav autoritet, uglavnom joj prelako popustim. Naravno, ima stvari koje se ne smiju i gotovo. Ja branim, a njeno je pravo da se zbog toga ljuti. Kad smo kod autoriteta jučer me moje zlato ugrizlo, a ja sve na dugo objašnjavam kako to mamu boli i to nije lijepo. Ona na to kaže svoje - ne,ne - i ugrize me ponovo. I onda sve ispočetka.

Citiraj:

---

Anci prvotno napisa

Što mislite, jeste li autoritet svojoj djeci?


Ja nisam za permisivni odgoj u kojem je djetetu sve dopušteno, mislim da je roditelj taj koji treba voditi djete. Ima dana kad mi dobro uspijeva, a ima dana kad...znate :mrgreen:

Onda ja viknem. A to ne volim...


U biti, u teoriji sam "super"!!! Samo mi praksa malo šteka!

---

Upravo tako :* .

Hm, Lea ne sluša ništa (mene ipak mrvicu više nego MM-a), ali zato OBOŽAVA pred bakom govoriti da ne smiju raditi ovo ili ono jer njoj to mama i tata ne dozvole :roll:

I ja sam od onih boljih u teoriji nego u praksi. Valjda je i dobro tako - mislim da bi bilo nešto vrlo loše u tome kad bih postizala da mi djeca budu kao vojničići.

Bez obzira na to štekanje, mislim da jesam autoritet i mislim da to postižem prije svega svojom osobnošću. Imam čvrstinu u sebi, samopouzdana sam i imam dosta iskustva. I moj profesionalni angažman pomogao mi je da razvijem autoritativni nastup. Djeca su mi snažne osobnosti, nemirna, burnog temperamenta i mislim da im je moje vodstvo nužno. U velikoj mjeri oni me i slušaju. Ne uvijek i ne u svemu. Nisam nepopustljiva, spremna sam na dogovor i na kompromis u mnogim stvarima, ali od nekih stvari koje su mi odgojni prioritet ne odstupam. S obzirom na to da ja između ostalih odgojnih izazova još moram i ispravljati odgojne pogreške koje je počinio netko drugi, ne znam kamo bih se maknula kada ne bih imala autoriteta. Autoritet je važna stavka na kojoj temeljim odgoj, ali nije jedina. Njegujem i privrženost, povjerenje, bliskost, razumijevanje djece i njihovog dječjeg svijeta, suradnju, empatiju. Ne rješavam sve strogoćom - djeca mi imaju smisla za humor, pa igram i na tu kartu. Nastojim slušati djecu, uzimati ih u svemu u obzir, ali da pri tome vodstvo ipak bude moje. Uglavnom, plivam, koji dan bolje koji dan lošije. Nekad sam zadovoljna sobom kao roditeljem, a nekad mislim da sam loš roditelj. Tada razmišljam o svojim postupcima, čitam, učim, tražim savjete, nastojim promijeniti neke stvari.

ja jesam autoritet u smislu da se zna da ja znam vise, jer sam veca i teza i imam vecu glavu (moj sin to doista tako interpretira).

u praksi sam ja ta koja odredjuje pravila (iako im dopustam da ih ponekad krse) i ucim ih feelingu da mi se uvijek mogu obratiti, to pamtim iz svog djetinjstva, taj osjecaj sigurnosti bez straha i zelim da i oni to imaju.

vjerujem da dijete mora imati osobu za koju misli da je najpametnija i najjaca na svijetu, da ce ga uvijek cuvati, da ce ga nauciti prelaziti cestu i vezati spigete i biti spokojan u tom smislu.

ne ocekujem slijepu poslusnost i pustam ih da se izdivljaju ako im je tako doslo, iako me veseli kad su poslusni i pristojni.

nastojim ne komplicirati oko nekih pravila. tocno se zna koja su pravila ius cogens u nasoj kuci i tu sam nepopustljiva, oko svega drugog se mozemo dogovoriti.

evo, da sam vidjela prije ovo sto je zdenka napisala, samo bih sve citirala.

Mene dosljednost čini autoritetom. Kad kažem dosta, tako i bude.
Mada je Mia majstor u ispitivanju granica i to poštujem jer znam da se na taj način djeca upoznaju i definiraju kao osobe.

Kritiku prihvaćam i dobro se zamislim nad njom.
Kupila sam si za Božić Budizam za majke. Treba mi.:mrgreen:

Zdenka, mislim da si to super rekla.

Sandraf, mislim da smo mi kolegice, po struci?

Inače, mislim da onih dana kad sam previše stroga i onih dana kad previše pustim- izgube se u tome...ne valja niti jedno

Samo da se javim i kažem da potpisujem Sandruf i Zdenku :*

Mislim da mu jesam autoritet, ali me ponekad plaši što imam osjećaj da sam ja jedini autoritet.
Jer kad mu ja nešto ne dozvolim, prihvaća to, dok se ne pojavi MM, i onda slijedi: "Taaataaa, mogu li..."
Ili ljutito: "Otiđi mojim te! Hoću baku!"
A tata i baka mu dozvoljavaju gotovo sve što mu pada na pamet... i onda se često pitam ima li to smisla, biti mama-rospija... malo se loše osjećam zbog takvog odnosa snaga.
Ali u većini situacija ipak me sluša. Samo ne znam kako se u njegovoj glavi to raspoređuje (valjda nekako po principu: mama - ona koja odlučuje, tata - onaj koji dozvoljava)

Tanja, isto je i kod nas... s tim što vatricu još dodatno potpiruje i djed koji joj stalno ponavlja kako djeca uvijek trebaju dobiti sve što žele i raditi SVE što hoće :roll: . Ne uzrujavam se, vidim da sam joj još uvijek broj 1 ( 8) )

Mislila sam da jesam dok mi teta spremacica nije rekla da se "Viktor nikad teta cuvalici ne penje na kuhinjske elemente i da piski u solju, a ne u kanticu koju od mene iskamci..."


Negdje fulam. Ostrija sam i stroza od tete cuvalice, a nju izgleda bolje "slusa"....Vjerovatno nisam dovoljno dosljedna.

ja ne bih ni htjela da sam generalni autoritet: to mogu biti medi i zeki i lutki...
sretna sam što me ponekad ne posluša (a to je najčešće kada smo u većim društvima) iako me to ponekad zna dovesti i do plača od nemoći.
inače se gotovo sve uspijemo dogovoriti i točno za kad je pretjerala i gdje je ta granica preko koje ne može.

nikada nisam ni htjela dijete kod kojega će uvijek moja biti zadnja: to što sam starija i što sam je rodila... ne znači i da sam nužno u pravu.

Citiraj:

---

tanja_b prvotno napisa

Mislim da mu jesam autoritet, ali me ponekad plaši što imam osjećaj da sam ja jedini autoritet.

---

Joj i meni se čini da sam ja jedini bad guy. :/

OT, Čokolada, divne su ti cure!

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

iako me to ponekad zna dovesti i do plača od nemoći.

---

Ovo je tako istinito. Što onda radiš?

Citiraj:

---

ninet prvotno napisa

Mislila sam da jesam dok mi teta spremacica nije rekla da se "Viktor nikad teta cuvalici ne penje na kuhinjske elemente i da piski u solju, a ne u kanticu koju od mene iskamci..."

---

Joj, ninet, zvucis kao kakva aristokratkinja :mrgreen:

Inace, autoritet jos ne trebam biti, malisa je premali, zasad poslusa odlucno NE koje je rezervirano za opasne stvari, udaranje i slicno, ali nadam se da cu postupati kao Zdenka2 koja je to predivno (what's new) napisala.

Citiraj:

---

LeaB prvotno napisa

Citiraj:

---

apricot prvotno napisa

iako me to ponekad zna dovesti i do plača od nemoći.

---

Ovo je tako istinito. Što onda radiš?

---

ništa, plačem!
pa nisam od kamena: kad mi je teško, ja plačem i ne skrivam to od nje jer je i plač sastavni dio mojega života. i kažem joj da plačem jer sam nemoćna, jer ne znam kako se postaviti...

Da, jesam i to jedini autoritet, također i mnogima koji su u kontaktu sa mnom.

Nije ugodno breme.

Plačem i ja al ne dozvolim plakanje kojim joj dajem do znanja da sam nemoćna od nje.
Al zapravo i ljutnja na Miu pokazuje isto. Trebalo bi ostati cool.
Je da... na forumu. :mrgreen:

Citiraj:

---

maria71 prvotno napisa

Da, jesam i to jedini autoritet, također i mnogima koji su u kontaktu sa mnom.

Nije ugodno breme.

---

E Maria, ti si razred sredila, ne trebaš se dokazivati...8)

Znaš što me ubija emocionalno, kad me tužno gledaju i očekuju da im pomognem.....

Zapravo nadaju se da ću im pomoći jer imaju povjerenja u mene.....

Ponekad imam osjećaj da nisam uopće autoritet - tako zna bit grub, neljubazan i tvrdoglav. Em sam druga mama, em žensko, em nespretna - a mom su klincu ženska bića na ljestvici važnosti u svemiru daleko ispod muških.
Ali onda mi se obrati s nekim problemom, zatraži savjet, pojada se, posluša bez odgode, u raspravi kaže "Da, to je istina" ili u razgovoru s trećim ponovi što je čuo od mene - pa mislim da ipak jesam autoritet. Neke vrste. Štajaznam. :/
Ispada da mi je lakše nagovoriti ga na nešto nego natjerati. U tome uspijem dovoljno često da ne padnem u depresiju. Od kad je došao pomakla sam sve svoje kriterije i zamišljanja kako bi trebalo biti i na što ću pristati u odnosu s djetetom.

U cjelosti bih mogla napisati isto što i Zdenka.

Plus dodatak što ja imam urođeni autoritet (naslijeđen od tate valjda :/ ), tako da kad je stvar ozbiljna i kad mislim 100% ozbiljno, dovoljan je jedan pogled za primljenu poruku. Kad ne koristim taj pogled i duhovita sam i ravnopravna kao frendica joj, kod ozbiljnih stvari ne utječem na nju gotovo uopće ako nešto silno (ne) želi, kod ostalog se dogovaramo u hodu izvrsno.

Ipak, priznajem da i taj autoritet gubi svoju snagu kako dijete raste i ako je u njemu imalo sile bez uvažavanja, onda neće funkcionirati. Znači autoritet plus uvažavanje suprotnog mišljenja i slušanje do kraja, onda će u 98,5% slučajeva upaliti. To je super za nju, ali može biti opasno u situacijama gdje NE mora biti instantno poslušano bez argumentiranja. To je, recimo, jedan od problema stalnog slušanja i argumentiranja, što bi te dijete u opasnim okolnostima moglo tražiti objašnjenje umjesto da iste sekunde bezrezervno posluša. Ajde nadam se da bi joj intuicija proradila da je tako što u pitanju.

Bila sam jedini bad guy do nedavno, sad manje više svi postajemo bad guy prema Omi jer ima dana kad je zaista nemoguća od trena kad se probudi i u takvim danima ni najblažoj našoj baki fitilj dugo ne izdrži... a kamoli nama ostalima.
Danas npr. se probudila tako divna, divna i kooperativna da ne mogu vjerovati što joj je bilo jučer...
Pa o njenom raspoloženju nažalost i ovisi količina intenziteta autoriteta koji daje rezultat. U nekim slučajevima smo i mi odgovorni za njeno raspoloženje (nekad ga pokvarimo, nekad podignemo) ali nikad u tolikoj mjeri koliko je to definirano u trenu kad otvori oči u novom danu, tako da ono što učim s vremenom kako djeca rastu jest da nemam niti moć niti neku preveliku kontrolu nad svojim djetetom, imam samo odgovornost za svoje vlastito ponašanje.

Anita, super si sve napisala :naklon:.

Citiraj:

---

Anita-AZ prvotno napisa

Pa o njenom raspoloženju nažalost i ovisi količina intenziteta autoriteta koji daje rezultat. U nekim slučajevima smo i mi odgovorni za njeno raspoloženje (nekad ga pokvarimo, nekad podignemo) ali nikad u tolikoj mjeri koliko je to definirano u trenu kad otvori oči u novom danu, tako da ono što učim s vremenom kako djeca rastu jest da nemam niti moć niti neku preveliku kontrolu nad svojim djetetom, imam samo odgovornost za svoje vlastito ponašanje.

---

A ovo me ravno u srce pogodilo, ovih par rečenica je točno objasnilo zašto imam potrebu svakodnevno učiti o roditeljstvu, biti ovdje na forumu, ići na psihološka savjetovanja- jer nije pitanje moći i kontrole nad našom djecom, pitanje je baš odgovornosti za vlastito ponašanje (i to ogromne odgovornosti koja dalje znači i pitanje izlaženja na kraj sa vlastitim osjećajima (i ljutnjom, i raznim frustracijama, ), i prenošenje životnih vrijednosti, i izgrađivanje odnosa...

Anita i leonessa, mislim da ste pogodile točno srž.

I ovo s argumentiranjem je isto kao i kod nas. Kad imam puno vremena za posvetiti joj se i objasniti, lako ćemo se dogovoriti. Ne mora biti da će biti onako kako sam prvotno rekla, ali naći ćemo neki kompromis.
Ali nekad stvarno ima situacija kad hoću da me posluša te sekunde, npr. ako mu Jelena jedva zaspi, a Lana bi se objašnjavala. Po mogućnosti- bučno :mrgreen: .
Ili vani kad nekad nemam vremena za čučnuti pored nje i sve polako.

Citiraj:

---

sandraf prvotno napisa

ja jesam autoritet u smislu da se zna da ja znam vise, jer sam veca i teza i imam vecu glavu (moj sin to doista tako interpretira).

u praksi sam ja ta koja odredjuje pravila (iako im dopustam da ih ponekad krse) i ucim ih feelingu da mi se uvijek mogu obratiti, to pamtim iz svog djetinjstva, taj osjecaj sigurnosti bez straha i zelim da i oni to imaju.

vjerujem da dijete mora imati osobu za koju misli da je najpametnija i najjaca na svijetu, da ce ga uvijek cuvati, da ce ga nauciti prelaziti cestu i vezati spigete i biti spokojan u tom smislu.

ne ocekujem slijepu poslusnost i pustam ih da se izdivljaju ako im je tako doslo, iako me veseli kad su poslusni i pristojni.

nastojim ne komplicirati oko nekih pravila. tocno se zna koja su pravila ius cogens u nasoj kuci i tu sam nepopustljiva, oko svega drugog se mozemo dogovoriti.

---

potpis

Meni nije toliko bitno da svojoj deci budem autoritet koliko mi je važno da znaju da sam uvek tu za njih. Odatle čini mi se i kreće ono što mi mame najviše volimo - da nas poslušaju kad zamolimo

Nikad nisam igrala na karte tipa 'ja znam šta je bolje za tebe' i 'kako sma ja mogla tebi X a ti meni nećeš Y'. Sa njima sam više drug nego mama pa mi veruju i u najvećem broju slučajeva poslušaju. ne preterujem za zahtevima (ako se neće obući sačekam ili obučem onog drugog pa makar i kasnili gde smo pošli), ako neće prići za sto ne insistiram već ga pustim da sam dođe, ako neće pokupiti igračke ili ih pokupim sama ili predložim da zajedno to odradimo...

Imala sam X primera da su me par prijateljica proglašavale za autoritativnu majku jer su me deca, naročito kad smo negde napolju, uvek slušala. na kraju su shvatile da ja samo imam ili drugačiju decu ili drugačiji pristup. Ovo drugo je izvesnije jer nikad nisu od mene čule ''sedi ovde!'' već uvek ''Hoćeš li da sedneš ovde?'' npr. Ja sam uvek nudila barem jedan predlog a oni su odlučivali. Mislim, terati dete da sedi ako mu se ne sedi meni je samo kontraproduktivno jer će se ili dosađivati na stolici i smarati me do besvesti ili će besneti što nije po njegovom. Meni je bitno da nam svima bude lepo što je više moguće, ne želim da se dokazujem kako sam zakon-mama.

Mi smo isto imali problema sa nasim 5 godisnjakom oko "neposluha".
Na pitanje zasto odgovarao je zato :/
Razgovorom smo dosli do toga da on nece nesto napraviti jer mu se ne da tj. on bi bas sada nesto drugo radio :mrgreen:

S vremenom smo to ispravljali tako da smo necu izbacili iz upotrebe, nema necu, svaki necu je za mene protest bez razloga, ali NE MOGU e to je vec nesto drugo.

Sada kada mu kazem da recimo pospremi igracke umjesto necu dobijem ne moguuuu, a kada pitam zasto uvijek dobijem odgovor nakon kojeg se mozemo dogovoriti.
Npr. ne moze pospremiti igracke jer bi se on jos igrao - onda ok, stavi na stranu to s cime bi se igrao a ostalo pospremi ili
ne moze jer bas mora vidjeti crtic do kraja - ok, onda stisni pauzu, pospremi igracke i onda opet gledaj itd.

Ma lukavi su oni :mrgreen:

i zaboravih dodati da svaki put kada treba nesto napraviti zapocinjem recenicu sa "Mozes li molim te..."

Marsupilami, mi smo umjesto NEĆU uveli NE ZNAM, pa sad ispada da moji klinci više ne znaju ni hodati :lol: :lol:

Citiraj:

---

mamasch prvotno napisa

Marsupilami, mi smo umjesto NEĆU uveli NE ZNAM, pa sad ispada da moji klinci više ne znaju ni hodati :lol: :lol:

---

lool :lol:

Citiraj:

---

Marsupilami prvotno napisa

S vremenom smo to ispravljali tako da smo necu izbacili iz upotrebe, nema necu, svaki necu je za mene protest bez razloga, ali NE MOGU e to je vec nesto drugo.

---

Ovo me podsjetilo... kod nas je pak situacija da na zabrane (tipa: nemoj udarati vratima i sl.) odgovara: "ma moram"

Moram se javit da mi budete među "mojim" postovima da pročitam što pišete kad prispijem. Lijepo mi vas je čitati :)