Samo nabrzaka...

Samo nabrzinu da se javim, 8.2. u 9:00 se rodio Sankar (Š s kvacicom :) ), i dosad se nisam stigla ni okrenuti jer ako nisam sa njim, onda sam s Mihaelom.
Porod je trebao biti u vodi u Petrovoj, ali mi ga nisu dopustili zbog prevelikog trbuha i ocekivanja prevelikog djeteta (na kraju je bilo 4100, 54).
Uglavnom, ja sam tamo dosla prerano, jer sam mislila da ce se sve brze odvijati jer je to drugi porod, trudovi su bili na nekih par minuta kao i kod prvog poroda, samo sto sam prvi put bila otvorena 8cm, a ovaj put 4. Kad sam tamo stigla, rekli su da mogu u vodu, jedino je jos bilo rano za radjanje, pa se meni nije dalo jos ulaziti u kadu jer mi je voda na prvom porodu totalno usporila trudove, a sad sam ionako imala neke jadnicke na 7-10 min., i za sat vremena sam se otvorila samo 1 cm. Tamo sam dosla oko ponoci, pa sam nakon par sati jednostavno otisla spavati, jer se ionako nista posebno nije dogadjalo.
Ujutro oko 5-6 je njima vec dosadilo ( a valjda su ocekivali i novu smjenu) pa su rekli da konacno idem u tu vodu (jer su me vec cijelu noc nutkali da udjem, a ja ponavljala da ne bih jer nisam htjela da mi se cijela stvar previse oduzi). E, da, pokazalo se da su oni jadnicci od trudova na 7-10 min ipak nesto radili jer sam bila vec otvorena 8cm. I tako, usla ja u vodu, naravno, opet se sve prestalo dogadjati (3 truda u 1h). Moram napomenuti da su u ovoj fazi manje-vise svi bili jako ljubazni, jedino me doktorica vise nije htjela pustiti na tko zna koje (4-5?) tusiranje, jer sam svako malo isla do WC zbog klizme, a onda pod tus, jer cu ici u vodu, i tako cijelu noc :)
Uglavnom, negdje oko 7h se pojavila 'moja babica', ona koja je bila na prvom porodu, i kad je vidjela trbuh totalno se izbezumila da ce dijete biti preko 4 kg, i da se to ne moze u vodi, kako ce me izvaditi van ako nesto zapne itd. (Kasnije mi je palo napamet , ali nisam bila sigurna, da je Winnie u Rijeci u vodi rodila veliku bebu, i da nitko nije pravio oko toga probleme). Uglavnom, meni taj izlazak iz vode nije tako tesko pao, jer sam vidjela da ce mi oduziti cijelu stvar (a tako se desilo i na prvom porodu), i jer sam i na prvom glavninu posla odradila na suhom, a u vodu smo isli (drugi put) tek nakon sto se pojavila glavica. Losa stvar kod tog izlaska je sto su me prebacili u klasicni boks, a to znaci da su se svi ufurali u klasicnu proceduru pa su me stalno opsjedali jel' bi malo dripa (vidjeli su da mi se zuri :) ) da ubrza stvar, pa jel' bi injekciju protiv bolova, jel bi ovo ili ono. Druga losa stvar kod toga je sto babice nema cijelo vrijeme kao kod poroda u vodi, pa kad su krenuli pravi trudovi, ja sam spontano pocela tiskati na uzas nekakve mlade sestre koju su ostavili tamo da glumi fikus dok ovih nema. Uglavnom, ona me preklinjala da ne tiskam jer se jos ne zna je li se glava spustila u zdjelicu, i moze se izokrenuti, i svakakva zla mogu nastati (ucili nju u skoli tako :) ) i da su mi lijepo rekli da ne tiskam dok oni ne dodju, nego samo da disem itd.
Ja sam njoj rekla da ja sad radjam i to je to, a ona ako hoce nek ide po njih. Nemam pojma je li ona otisla ili nije, uglavnom nakon nekog vremena su se ovi pojavili i poceli me poticati na tiskanje -jos malo, jos malo fore, i za nekakvih 15-tak min. je beba bila vani.
E, sad, da sam ja znala koliko sam daleko dogurala, ne bih tiskala dalje, nego bih cekala kad se glavica pojavila, da se cijela stvar rasiri. Nitko me nije zaustavio kad se glavica pojavila, nego su me u panici zbog velike glavice jos poticali. Ovako je sve skupa trajalo uzasno kratko, ali su mi napravili epiziotomiju, bez da su me pitali, i bez da sam ista skuzila. S tim sam bila razocarana (iako sav nije veliki, ali sam prvi put odbila, i prosla s malenim, prakticki nevidljivim napuknucem), jer sam ocekivala od te 'moje' babice da ce me upozoriti kad se glavica pojavi. Ona se poslije vadila na to veliko dijete i jos vecu glavu (kao da ima 10 a ne 4 kg). Takodjer, kad sam ju zvala u trudnoci, rekla mi je da ne radim perinealnu masazu, i da nikakve koristi ni prvi put nije bilo od nje (ona mi je prvi put s mojim uljem za masazu masirala medjicu dok smo bili na suhom, valjda sam zato tako dobro prosla, iako je bio prvi porod). Zbog toga je nisam ni radila (mislila sam da ona valjda zna), sad se pitam i oko toga, posebno jer mi je u tom istom razgovoru rekla da mi ne trebaju novi testovi na hepatitis i HIV nego da ce vrijediti oni od prvog poroda, a poslije se cudila tome da je ona to stvarno rekla, i tvrdila da mi ipak trebaju novi.

To je manje-vise to sto se tice poroda, moram samo napomenuti da mi je sve daleko jednostavnije, ugodnije i manje stresno sa Sankarom nego Mihaelom, pitam se kako bi jednostavno bilo sa 6. djetetom :)

Neke fotke su na http://www.danijel.org/fileadmin/misc/rodiliste/ i http://www.danijel.org/index.php?id=111

Violet, čestitam na prinovi!! :heart: :heart: :heart: :heart: :heart: :heart:

Dobro nam došao mali Šankar!

cestitm :heart: :heart: :heart:

Hvala na cestitkama :heart:

Sjetila sam se da sam ja i ovaj put kad su poceli trudovi postala totalno 'nadrogirana' razlicitim hormonima (pretpostavljam endorfinima), tako da su mi se doma, dok sam cekala da trudovi postanu ucestaliji, smijali da izgledam napuseno i da imam staklene oci.
Je li jos tko imao slicno iskustvo?

Čestitam! Malom Šankaru velika pusa! Presladak je! (Normalno da sam odmah zapazaila kako preslatke duuuuuugeeeeee noktiće ima!!!! :mrgreen: )

Mamma san, pa stvarno imas oko za noktice :) I hvala na cestitkama:)

Violet, ja i ti smo iste fele :mrgreen: Tako mala razlika izmedju djecice :mrgreen: Kako prezivljavas :mrgreen:
Je li se Mihael jos budi po noc :? A Sankar?
Imam 1000 pitanja ;) Imam jos samo cetiri mjeseca do novog poroda i pomalo me hvata strah iako sama hrabrica tokom ove druge trudnoce. Kako se dan D priblizava, ja sam :roll:

Snorki, pogledaj koliko mi je vremena trebalo da odgovorim, pa ce ti biti jasno kako prezivljavam :)
Dosta je naporno i tesko. Kad sam rodila Mihaela, onda sam se prakticki cijeli dan bavila samo njim. Sad je sve puta dva, doduse, Mihael je sad vec dosta velik, pa ne zahtijeva bas 24h dnevno. On se ne budi nocu, spava 10h u komadu i dva put dnevno po 1-2h. Sankar spava samnom u bracnom krevetu, i budi se zbog dojenja, ali ja ga samo pristekam i spavam dalje. Sjecam se da sam s Mihaelom bila totalna streberica, budila sam ga svaka 4h, mijenjala pelenu i to nisam htjela koristiti vlazne maramice, nego sam ga kod svakog (pa i nocnog) mijenjanja pelena prala pod pipom... Mislim da sad vise i redovnije spavam nego onda, doduse Sankar je dosta mirniji, manje place tako da se tice njih dvojice, mislim da su idelani, nemam se na sto pozaliti. U kombinaciji je dosta tesko (fali mi jos 12-tak sati dnevno :) ), ali imam srece da imam pomoc u kuhanju i spremanju, tako da se ja prakticki nicim ne bavim osim klincima.
Najgore je kad obojica placu istovremeno, ne znam kojem bi prvom prisla, ili kad Sankara dojim, Mihaela drugom rukom hranim i jos k tome zabavljam. Onda njemu padne nekakva igracka i nece dalje jesti dok ju ne dohvatim, a da bi ju dohvatila moram odloziti hranu, Sankara, dohvatiti igracku, ponovo pristekati Sankara, sve nastimati i sve ispocetka. Pokusavam razdvojiti aktivnosti koliko se da, tako da dok jedan spava, ja se maksimalno posvetim drugome, ali ne uspijeva bas uvijek.
Sto se tice ljubomore, ne znam je li Mihael premali za to ili sto, ali on se uvijek veseli bratu, smjeska se, mazi i to tako nepogresivo radi da kad se probudi i place, onda ga odnesem da vidimo bebu, i odmah se razveseli. Takodjer, imam srece da imam dvije sobe na raspolaganju za njih, pa kad
Mihael preko dana spava, onda maknem Sankara u drugu da ga ne smeta, a nocu spavamo svi u istoj. Ne trebam ni reci da smo MM protjerali jos prvog dana kad sam se vratila iz rodilista s Mihaelom (ne bi covjek vjerovao da smo uspjeli napraviti jos jednu bebu tako brzo, s obzirom na uvjete ;)
Nije toliko strasno koliko sam mislila da ce biti, ali velim, imam pomoc u kucanskim poslovima, tako da se stignem i prosetati i porazgovarati s MM-om nasamo, sto mi uzasno puno znaci.
Nekad mi je bed da ce obojica biti zakinuti, a s druge strane mi se cini da bi veci problem bio da Mihael ima recimo 4 god. i vec ima dugi staz da se mama po cijele dane bavi samo njime, a onda dodje prinova i sve pokvari. Ovako se nadam da se nece ni sjecati da je prije bilo bolje :) Isto tako, nadam se da ce im biti super kad budu malo stariji, jer je razlika (13.5 mjeseci) jako mala. Jos jedna stvar kojom se tjesim je da, u slucaju da radim umjesto da imam drugu bebu, opet ne bih bila cijeli dan s Mihaelom, nego samo pola. Ovako, i ako se ja bavim Sankarom, opet sam tu, razgovaram s njim itd.
Eto, sad daj da cujem tih 1000 pitanja, ali nemoj ocekivati trenutne odgovore :)

WOW koja prica a samo nabrzaka!!
Vidila sam Sankara neki dan kad sam ti lutala po stranicama ... prekrasan je :heart:

cestitam od srca :heart: :heart:

Hvala plavaa :)

Violet :angel: :angel: :angel:
Drago mi je sto ste sve tako fino organizovali, i da nema velikog stresa :heart: Bas si me ohrabrila svojim postom, jos kada vidim da je dugacak, sto znaci da ce mi barem ponekad ostati vremena za Forum :mrgreen: :mrgreen: :mrgreen:
Mene ohrabruje sto je Edita strasno drustveno dijete, prosto nevjerovatno za njenu dob, tako da mislim da nista bolje nismo mogli napraviti, nego rodit joj malog bracu (moze i seka).
Tvoja prica je slicna kao kod moje mame. Izmedju mene i brata je 12 mj. razlike, dok ce izmedju Edite i brace biti 16 mj. :mrgreen:
Kada sam razlglasila da sam trudna, samo je moja mama rekla "Super", "Odrasce zajedno" ! Svi ostali su bili :shock: :shock: :shock: , i vjerovatno su mislili da sam malo pukla. :P
kako da pogledam´fotke tvoje djece?

klikneš na link u potpisu ;)
fotke su sjajne