Mali rizičar

Strah me, bojim se, gotovo me hvata panika. Nemogu reći da je Miha hiperaktivac, itekako se može skoncentrirati na neku aktivnost, ali živo srebro je. Problem je u tome što ne osjeća strah, ne uči iz bolnih i loših iskustava i ne pada mu na pamet da pazi na sebe. Primjer: skače sa stola na krevet bez obzira jel stol udaljen 20 cm ili 2 m. U jednom slučaju preskoči, u drugom se rastepe, zaradi kvrgu, ali ne mari. Nakon suza ide opet. Ili kliže se po ledu, prvi put padne, drugi put razbije glavu, ali i treći put je baš super što se skliže.

Užasno često pada s raznih predmeta (jako se voli penjati), pun je kvrga, a već ga se i tete u vrtiću boje jer su nas u par navrata zvale da dođemo po njega kad se razbio. Najviše se bojim kad skače na krevet. Budući da je snažan, skok vrlo često završi nekontroliranim premetom i to s osloncem uglavnom na vrat. Danas je išao preko ruku, ali je preskočio krevet i bubnuo leđima o rub (i glavom o pod, naravno), ali bojim se da će ponoviti jer neke dijelove namještaja jednostavno ne mogu maknuti iz stana. Već sam ga x puta nakon tih akrobacija vidjela sa slomljenom kralješnicom, ali hvala Bogu, sve je ok. Zapravo ni sama ne znam koliko su takve aktivnosti stvarno opasne za dijete, samo se jako bojim. Neke me mame "tješe" da su i njihovi dječaci takvi, jadnostavno strašno živi.

Pokušala sam razgovarati s njim, objasniti mu neke stvari, ali ne kuži još. Ne dopire do njega niti da će ga boljeti ako se udari. Obično veli da će to (masnica, kvrga...) proći. Ne bih si oprostila da mu se nešto zbilja dogodi. Što da radim? Ima li smisla trogodišnjaka upisati na neki sport. Koji? :( :?

Ja ti ne mogu puno pomoci, ali i ja sam htela otvoriti slicnu temu.
Moja MIna je slicno takva. Nema mira nikad, dok jede ona udara nogom, nesto dira, igramo se, zanimljivo joj 10-tak minuta i ode, crtani gleda toliko koliko popije mleko... i da ne nabrajam. Isto mislim da hiperaktivna. Mislim da to treba prihvatiti. Jedan pedagog mi rekoa da neki roditelji hiperaktivnost pripisuju bezobrazluku, pa teraju decu da se smire, ali to mi pricala pre nego sto sam dobila Minu. Moram priznati nisam ocekivala da cu imati takvo dete, pa se nisam udubila bas nesto u tu pricu :oops: .

Šta da ti kažem , tvoj bar ima 3 godine. Moj malac od 15 mjeseci se već dva mjeseca penje po svemu živom
za sekundu je na stolu, krevetu, a silazi nekad pažljivo, nekad na glavu
sam se baca van iz kindača, popne se na njega s vanjske strane..luđo :mrgreen:

Ovo kaj sad pisem nije bas 100% vezano uz temu, ali nije ni sasvim "Off topic".
Mislim da je i nekad bilo hiperaktivaca (recimo, to nabijanje s nogama dok jedu - mislim da to radi 80% klinaca) , ali vjerojatno bitno manje nego sada. NAime, tesko je ne biti hiperaktivan kad sa svih strana stizu podrazaji - TV, radio, stotine igracaka, telefonski pozivi, kompjuter ... Ja osjecam po sebi kako mi je radni dan puno napetiji sad (kad uz redovni posoa imam mogucnost napisati mail prijateljima, surfnuti po webu, javljati se na Foruma kao Roda :* :/ ) nego prije desetak godina. Onda se radilo i eventualno uz to pricalo sa kolegama i telefoniralo (ili citalo novine, kome nije bial guzva), a sad sa svog radnog mjesta i PCija mozes u sekundi saznati 1000 stvari. Nema sanse da to ne utjece i na klince ...

Mislim da je zgodno popricati sa drugim roditeljima (kao sto i radis sad preko Foruma) i cuti da i drugi imaju slicne probleme,a ako je psihologica u vrticu OK onda se i od nje sigurno moze cuti dosta korisnih savjeta.

Kaj se tice mog vedrana, on je imao jednu slicnu fazu (osobito na moru - penjanje po sto strmijim i ostrijim stijenama je bilo hiper zanimljivo) no sad je to nekak iza nas.

Moji su klinci isto penjači i razbijači. Razbijaju uglavnom sebe i jedan drugog. Okrenem li na trenutak glavu na drugu stranu već se popnu na kuhinjski stol ili negdje drugdje. danijel se uglavnom penje da bi dohvatio one stvari koje ja ne želim da dohvati i koje spremam visoko(upaljači, deterđenti, noževi i sl), a Elena voli skakati.
Jedva čekam proljeće da počnemo više vremena provoditi na dječjim igralištima.

Vedran i ja usprkos hladnom i sivom vremenu jucer bili u setnji (ja pjesice on sa svojim biciklicem) od sat i pol (za zagrepcane: od Knezije do Inine zgrade iza Velesajma) bas u cilju trosenja energije koja se ne moze tako dobro istrositi u stanu.

A u cetvrtak smo spojili ugodno s korisnim: ja pjesice , a on s biciklicem isli obavljati poslove po gradu i napravili krug G. Kolodvor-Trg-G. Grad-Tkalciceva-Gl. Kolodvor i usput obavili 5-6 poslica i kupovian na obostrano zadovoljstvo.

P.S. Bicikl je bitan jer inace previse zuji uokolo, skuplja grancice, baca kamenje, nogom udara smece, a ovako je vise koncentriran na voznju pa trebam manje energije da ga usmjeravam u zeljenom smjeru ;)
SAmo pjesice ne bi pola toga napravili i vise bi se svadjali, a ovako je bila prava idila ... :mrgreen:

Je tatek, i nama je bicikl spas. Off topic.
Ne znam kak Vedran, ali mi otkada imamo Katarinu, Frano zna glumiti bebu izjaviti da je umoran i da ga treba nositi. I opet je bicikl spas.

Citiraj:

---

NanoiBeba prvotno napisa

Je tatek, i nama je bicikl spas. Off topic.
Ne znam kak Vedran, ali mi otkada imamo Katarinu, Frano zna glumiti bebu izjaviti da je umoran i da ga treba nositi. I opet je bicikl spas.

---

Uff, ovaj nas se toga jos nije dosjetio ... :shock: i nadam se da nece. :/

Očito su am klinci kao JANICA! :lol: :lol: :lol:
Možda jednog dana i oni donesu koju medalju doma ;)