Printable View
Moja mladja kcerka Katarina ima 17.meseci i stalno bi se htela nositi.Ako idem negde na slavlje ona place dok je ne uzmem ja ali samo ja!Nece ni kod MM ni kod mojih roditelja a kod svekrve pogotovo.Juce smo bili u svadbi i ceo dan sam je nosala tako da se danas osecam kao prebijena macka.Sta da radim i kako da je odvojim od sebe?(ne ide u vrtic jer ja nisam zaposlena-mi smo privatnici) :mrgreen:
faza
i Neru uhvati tu i tamo da je nosim, uglavnom kad je bolesna, kad je u nepoznatom okruženju (kod nekih u gostima a ne poznaje ih) ....
ja vjerujem u to da je trebala potvrdu da se na mene može osloniti, da ću je štitit, a što joj više pružim da će prije i proći kroz tu fazu
pa sam je nosila , a uglavnom držala u krilu
sling me spasio
samo je nemoj odbijati od sebe, ne na direktan način
to može imati samo kontraefekt tj. da te još više traži
ja nemam to iskustvo, ali da je moj sin takav, ja bih ga nosila.
Mislim da dok su tako mali, znaju se osjećati nesigurno i to im je potrebno, baš zato da razviju sigurnost, samo neki to odmah a neka djeca kasnije. Mislim da je to naglašeno kod djece koja su se "slučajno desila" pa mama nije bila sigurna želi li djete sada ili ne, ili kod djece koja su bila u inkubatoru, ili nisu dojena, njima duže treba i stalno traže dodir majke.(ne kažem da je to vaš slučaj!)
To je prirodno i ne mislim da je to razmaženost nego njihova jaka potreba, i trebalo bi je ispuniti, iako nama to ponekad stvarno teško pada...
Djeca će imati cijeli život za biti samostalna, a sada dok su mala trebam im dati ono što im treba a to nije samo hrana i igranje i ugodna odjeća.
Mnogi roditelji očekuju da malo dijete bude mirno, da bude samostalno, da spava samo...pa sigurno da hoće ali dajmo djeci vremena da budu samo djeca, sa svojim potrebama, i budimo što više uz njih jer tako ona postepeno grade osječaj sigurnosti i kada se osječaju spremnim, jednostavno se puste, kao kad uče hodati :)
Nije fizički lako nositi dijete ali možete dok ste doma i češće leći pa se maziti, nek ti sjedi u krilu, a nosiš je baš kad moraš :)
Mi smo svog sina puno nosili, ali on nije djete koje bi se stalno nosilo, a govorili su nam da ćemo ga razmaziti, naučiti na ruke bla bla bla, on je jednostavno od rođenja bio "svoj" i takav je i danas koliko ga god mi nosali, ali da naglašava tu potrebu, ja bi je ispunila koliko god da je to iscrpljujuće.
:) :heart:
mi se još uvijek puno čuvamo i nosimo :love: . ali naravno češće u situacijama koje su nepovoljne za Emu, odnosno kad je umorna, u nepoznatoj okolini....
nekad je naporno, nekad ne :)