Draga moje, redje se javljam, nego u pocetku, pisem tamo gde mogu da se uklopim ali sad smislih novu temu :!: .
Sa stanovista psihologa ljubav roditelja prema detetu koje su rodili je bezuslovna, ne znam sta psihologija kaze o usvojenoj deci ?
S druge srane, mene su pored roditelja odgajali baka i deka, jer smo svi ziveli zajedno i mnogo vise ljubavi sam dobila od njih nego od roditelja, koji su se uzeli mladi, ocito psiholoski nespremni za roditeljstvo.
Na raznim forumima procitala sam izjave zena koje na mogu imati decu, ali kazu da se boje usvajanja, jer ne znaju da li bi usvojeno dete mogli voleti kao "rodjeno".
Nedavno se raspao brak zene s kojom sam se dopisivala, nakon sto je njenom muzu dijagnostifikovano da nikad nece moci imati dece. On ju je bukavlo oterao od sebe, sto je najgore vole se i ovo je bio jedini razlog raskida braka. Rekao je da to radi zbog nje i da ce mu biti zahvalna kada bude drzala "svoju" bebu u narucju.
Pisala sam joj, molila da razmisle o usvajanju, medjutim ona mi je na kraju rekla da bi ipak vise volela da rodi nego da usvoji dete. Tada sam prestala da je nagovaram. Njena zelja da rodi je bila jaca od ljubavi prema muzu koga zna od srednje skole, a oboje imaju po 30 i nesto.
Posebna prica su zene koje zele da rode po svaku cenu :roll: .
Ne znam da li je do vas stigla prica o zeni iz Crne Gore koja je rodila u 62. godini ( sa doniranom j.c.), a muz joj ima 70 ! Daj Boze da on dozivi da sina isprati u prvi osnovne, a ona ce do tada vec biti starica.
Pre nekoliko dana sam citala o zeni koja je rodila bez obzira na tesku srcanu manu. Porodjaj je obavljen ovde, u Beogradu, ali ne u pordilistu nego u bolnici, jer je uz ekipu ginekologa - akusera bila i ekipa kardiologa, za slucaj da stvari krenu naopako.
Imamo i slucaj umetnice iz Vojvodine koja je rodila pored toga sto ima presadjenu i jetru i bubrega !
Odoh predaleko.
Osnovna ideja je bila da na neki nacin opovrgnemo tezu o "bezuslovnoj ljubavi" bioloskih roditelja tome da se usvojeno dete ne moze voleti kao rodjeno, kako neke zene pisu. Ili da neko da prilog ovakvoj tezi, sto da ne, onda je diskusija jos zanimljivija. Da nikog ne osudjujemo, samo da diskutujemo 8) .
Ako je ljubav bezuslovna, otkud onda toliko cedomorstava, prebijanje dece namrtvo u bukavlnom smislu te reci, nelegalnih abortusa posle treceg meseca :? ( ovde se ogradjujem, uzimam stav zvanicne medicine, a ne Rimokatolicke crkve koja kaze da je abortus, bilo u kojoj fazi jednak ubistvu, vi uzmite kako ko misli da je ispravno po svojoj savesti i verskom ubedjenju ).
Ne mogu da zaboravm slucaj decaka koji je nesto ukrao, najverovatnije cokoladu iz samoposluge i otac ga je tukao po sakama, tako da su malom morali da amputiraju prste. Od zdravog deteta je napravio 100 % - tnog invalida. :cry: :cry: :cry:
Da ne govorimo o seksualnom zlostavljanju zenske dece od strane oceva i majki koje sve to znaju i prave se lude, stiteci nasilnike :/ .
Ono sto znamo je samo vrh ledenog brega. Pisem o situaciji kod nas, a verujem da je univerzalna, bar za ovo nase podneblje.
Gde je ta bezuslovna ljubav kad tek rodjenu bebu bacis u bunar :evil: , kad se otac uvlaci maloj cerki u krevet :evil: ili kad ubiju decu od batina :evil: ?
Moja teza je da bezulovna ljubav, pa cak i briga i paznja nisu imanentni bioloskim roditeljima, a sve sto sam napisala potkrepila sam primerima.
Nisu svi, valjda, umno poremeceni, sigurno da postoji odredjen procenat, ali toliko je zlostavljanja dece, elementarne nebrige, nepaznje, da ispada da zivimo okruzeni ludacima.
Znam da imamo temu "Posvojiti starije dijete uz svoje vlastito", ali mene zanimaju stvari sa aspekta te "bezuslovne ljubavi".
Po obicaju, pisala sam zbrkano, ali nadam se da cemo se shvatiti.
Kao i uvek. :heart:
:bye:
