znam da ćete me mrziti sada ali jedva čekam da prestanem dojiti!!!!
meni je dojenje noćna mora od prvog dana i često plačem i ljutim se, na sebe, na Umu i na Majku prirodu što mi je dala takve užasne bradavice.
ovo su moje muke:
1.imam uvučene bradavice i minijaturne još k tomu. izvučemo ih ja i beba nekako ali podoj je opet loš.
2.svaki put me ugrize jer joj kroz te loše bradke valjda i loše mlijeko teče. tako da me cike užasno bole. pogotovo desna.
3. večinu vremena na ciki ona provede igrajući se s njom, grizući me ili spavajući a kad joj pokušam uzeti dojku onda plače. zato ju uglavnom pustim da na ciki zaspi.
4. skoro nikad ne podrigne
usprkos svim frustracijama, fakat se trudim. dojim ju na zahtjev i ne pada mi ni na kraj pameti dat joj neku dohranu.
ali danas sam doživila vrhunac svoje neuspjele dojilačke karijere:
Bile smo kod pedijatra (jučer je navršila 1mj). Sestra ju je stavila na vagu. 4.120 kg!!!!!!!!!!!!!!
Na porodu je imala 3.890!!!!!!!!
Iz rodilišta je izašla sa 3.600!!!!!!
dakle, u mj dana od poroda dobila je 250g!!!!!!!!!!???????? :zabrinutost:
u ponedjeljak mora opet na vagu, danas ju ne skidam sa sise!
kaj ne radim dobro???
jer mi mlijeko šugavo????
jer postoji neka hrana koja čini mlijeko masnijim??
pametan savjet mi sad treba više nego ikad, stvarno!!!!
