Vlastita soba

Nekada davno imala sam svoju sobu, u stanu svojih roditelja. Moj mali raj...

Sada imam svoju kuću, i imam svoju kuhinju, kupaonicu, spavaću sobu, dnevnu sobu, itd., ali - nemam svoju sobu! Sve su to moje prostorije, ali ne samo moje, a ja bih tako željela imati samo svoj prostor, kao u svojoj djevojačkoj sobi. Baš mi to nedostaje! Imate li vi u svojoj kući/stanu samo svoju prostoriju? Ako nemate, osjećate li potrebu za njom? Kako biste je uredili? Ako imate, uživate li u činjenici da je imate?

Je li sebično željeti svoju prostoriju u obiteljskoj kući kad imaš dvoje djece i muža i kad si odrasla osoba? :) [/b]

ne, nije sebično..čak se preporučuje makar i neki mali kutak urediti samo za sebe.
i ja si to želim sve od kad sam doselila mM-u. prve godine sam imala napadaje plača i depresije jer:
- ja nemam ništa ovo je sve tvoje
- ja nemam ni svoju sobu ni svoj ormarić, ni policu ni radni stol
- sve moje mi je ostalo tamo jer tu nemam mjesta
- ja nemam ništaaaa, šmrc šmrc plač plač
- ja bi doma, u svoju sobu i svoj krevet plač plač

pa bi onda došla k mojima a mama napravila spremište od moje sobe i prostoriju za peglanje i odlaganje viška stvari a ja onda opet:
- jedva ste čekali da me se rješite plač plač
- izbacili ste me i vi, sad više stvarno nemam ništa šmrc plač....

i tako dobesvjesti....
nakon 2 godine sam dobila svoj kutak u radioni, svoje lončarsko kolo i svoj mir
i sad više ne plačem za svojom sobom 8)

Dok smo bili samo nas dvoje, lično moj prostor mi nije trebao kao takav. Bilo je svejedno u koju se prostoriju zatvorim, tad je postajala samo moja ;) E, a onda je došla šmizla...
Naprasno su sve naše zajedničke prostorije (koje su po potrebi postajale lične) postale njene. Naša spavaća postala je njena spavaća soba, dnevni boravak postade igraonica, ćoše pred kompjuterom, zbog dobre stolice postade kutak za dojenje, ... Samo mi je balkon preostao, ona tamo ne smije, ali zato smije njen čist veš :lol:
Ne troncam, ne jadikujem, nije mi žao. Samo pokušavam ilustrovati kojom se brzinom prostor prenamijeni. Svoj lični prostor kakav sam imala kod mame i tate, vjerovatno više neću imati. Ne žalim ni malo. Meni je dovoljno da povremeno zaposjednem kupatilo :mrgreen:
BTW bleeda, i moja se djevojačka soba pretvorila u nešto sasvim drugo - kancelariju! :shock: :cry:

Citiraj:

---

vještičica prvotno napisa

Dok smo bili samo nas dvoje, lično moj prostor mi nije trebao kao takav. Bilo je svejedno u koju se prostoriju zatvorim, tad je postajala samo moja ;) E, a onda je došla šmizla...
Naprasno su sve naše zajedničke prostorije (koje su po potrebi postajale lične) postale njene. Naša spavaća postala je njena spavaća soba, dnevni boravak postade igraonica, ćoše pred kompjuterom, zbog dobre stolice postade kutak za dojenje, ... Samo mi je balkon preostao, ona tamo ne smije, ali zato smije njen čist veš :lol:
Ne troncam, ne jadikujem, nije mi žao. Samo pokušavam ilustrovati kojom se brzinom prostor prenamijeni. Svoj lični prostor kakav sam imala kod mame i tate, vjerovatno više neću imati. Ne žalim ni malo. Meni je dovoljno da povremeno zaposjednem kupatilo :mrgreen:
BTW bleeda, i moja se djevojačka soba pretvorila u nešto sasvim drugo - kancelariju! :shock: :cry:

---

Potpisujem skroz :lol: :lol:
Samo se sekina i moja soba kod bake pretvorila ponovo u dječju. Za unučad kad dođu kod bakice :lol:
Trenutno kad su djeca mala naravno da je sve njima podređeno.
Mislim da svi sanjamo o još jednoj sobi, ali kada bi je nekim čudom i dobili vjerojatno bi se pretvorila u nešto za djecu.
Ja u svom stanu imam svoje omiljene kutke, npr. terasu u zelenjavi i imam ladice i ormare koji su samo moji, za moje uspomene i moje potrebe.
To mi je dovoljno, ali da sanjam o većoj kući gdje bi imala svoju sobu za svoje hobije koje ne bi morala pospremati, e, maštanja

američanke :mrgreen: to lijepo zovu craft room
ali naravno da je vazno imati svoj kutak, mene je isto to malo uzrujavalo kad sam dosla kod MD, al sad je pol stana moj kutak :lol:
necu komentirat u sta se pretvorila moja i sestrina soba da vas ne bediram :P

bleeda :love:

Citiraj:

---

vještičica prvotno napisa

Dok smo bili samo nas dvoje, lično moj prostor mi nije trebao kao takav. Bilo je svejedno u koju se prostoriju zatvorim, tad je postajala samo moja ;) E, a onda je došla šmizla...
Naprasno su sve naše zajedničke prostorije (koje su po potrebi postajale lične) postale njene. Naša spavaća postala je njena spavaća soba, dnevni boravak postade igraonica, ćoše pred kompjuterom, zbog dobre stolice postade kutak za dojenje, ... Samo mi je balkon preostao, ona tamo ne smije, ali zato smije njen čist veš :lol:
Ne troncam, ne jadikujem, nije mi žao. Samo pokušavam ilustrovati kojom se brzinom prostor prenamijeni. Svoj lični prostor kakav sam imala kod mame i tate, vjerovatno više neću imati. Ne žalim ni malo. Meni je dovoljno da povremeno zaposjednem kupatilo :mrgreen:

---

Čitam, i sve mi nešto poznato zvuči :mrgreen:
Ni meni nije žao. Zasad mi je dobro ovako...

da imam kuću, veću, imala bih svoju radnu sobu...definitivno


ništa posebno veliko ili spektakularno 2 radna stola i hrpa polica

to bi mi bilo dovoljno.....



sada mi je taj prostor zahod ili ti ga šekret :mrgreen: :lol:


mjesto gdje sam sama, gdje čitam i mogu razmišljati....

imam i onu kao polugicu na vratima da mi nitko ne može ući :mrgreen:

ono kao na kokošinjcu

56 kvadrata, dvije spavace sobe i cetvero djece...

ne, nemam svoju sobu. ni kutak. ni policu. ni stolicu... :roll:

ni polugicu na vratima veceja... :P





al bi voljela imat...

sobu, hebes polugicu :mrgreen:

pa i ja bih sobu, ali polugica je zakon, kad nemaš izbora :mrgreen: :lol:

Moja Mishica ne podnosi polugicu...odmah lupa na vrata i vristi da joj otvorim da slucajno nesto ne propusti :lol:

moji doma znaju da kad se u odaje povučem s knjigom, a i mam i instaliranu policu za odlaganje knjiga :mrgreen: ,

da me mogu zvat samo ako prema matičnoj planeti ide meteor

Ma lako za sobu, kaj će mi kad u njoj sigurno nebi mogla biti ni 5 min sama.
Ono kaj mene onak s vremena na vrijeme dobro "opere" je onaj neki filing koji se izrodi negdje tamo ispod srca, a iznad želudca i prostruji cijelim tijelom od glave do pete pa opet natrag i ponovno nestane, a povremeno se javi da me podsjeti kako se više nikad neće ponoviti one tople, ljetne većeri, otvoren prozor,mirisi ljeta, moja soba, ja sama, lagana muzika, pišem pjesme, zaljubljena, bezbrižna, opuštena...
a nije da sad žalim za tim danima ili da sam razoćarana u život kojim danas živim, već samo ona neka lagana nostalgija, ona mladost bez briga i obveza.
Dali netko od vas uspije kroz roditeljstvo, organizirati sebi taj neki trenutak u kojem iskljući sve životne obveze i napuni baterije u miru,odvojena od ostatka svijeta. Jel to uopće moguće kad postaneš mama?

pa ja mogu, u wc-u :mrgreen:

ili kad odem popit kavu, sama...........

malo mi za sreću trebaaaaaaaa

rola papira


i malo miraaaaaaaaa

Citiraj:

---

rinama prvotno napisa

Ma lako za sobu, kaj će mi kad u njoj sigurno nebi mogla biti ni 5 min sama.
Ono kaj mene onak s vremena na vrijeme dobro "opere" je onaj neki filing koji se izrodi negdje tamo ispod srca, a iznad želudca i prostruji cijelim tijelom od glave do pete pa opet natrag i ponovno nestane, a povremeno se javi da me podsjeti kako se više nikad neće ponoviti one tople, ljetne većeri, otvoren prozor,mirisi ljeta, moja soba, ja sama, lagana muzika, pišem pjesme, zaljubljena, bezbrižna, opuštena...a nije da sad žalim za tim danima ili da sam razoćarana u život kojim danas živim, već samo ona neka lagana nostalgija, ona mladost bez briga i obveza.
Dali netko od vas uspije kroz roditeljstvo, organizirati sebi taj neki trenutak u kojem iskljući sve životne obveze i napuni baterije u miru,odvojena od ostatka svijeta. Jel to uopće moguće kad postaneš mama?

---

oooo kako potpisujem sve što si napisala, posebno ovaj boldani dio. što sam starija sve me više pere nostalgije, ali ne zbog života koji danas živim kao što si i ti napisala, ne bih ga mijenjala, nego jednostavno ponekad poželim osjetiti tu bezbrižnost, ako ništa barem u mislima.

Ja sam se izborila za hodnik. Imamo stvarno veliki hodnik koji ide prema spavaćim sobama, nije frekventan i tamo imam mir. Ne ometa me TV, MM, djeca, niti ja kome smetam.
A i WC mi je samo 1 m udaljenosti. :lol:

Moja soba iz djetinjstva je i dalje moja. Samo je sada veći krevet. Kad dođem mami, spavamo u njoj.

Imam svoje malo carstvo i sretna sam zbog toga. :)

Citiraj:

---

rinama prvotno napisa

Jel to uopće moguće kad postaneš mama?

---

Ja mislim da nije. Možda su moji još mali i jaaaako povezani, možda će biti drugačije kad će biti malo veći. Makar čisto sumnjam.
One bezbrižnosti je nestalo, tu je odgovornost i mislim da se to više neće promjeniti.
Baš smo ovaj vikend bili na tulumu sa starim društvom i mogu reći da sam se opustila, zezali smo se, divljali, ali to nije više to.
Kao prvo išli smo sa autom da ako se nešto desi možemo dojuriti kod klinaca, onda razmišljaš da ne možeš baš zabrijati jer ujutro te klinci čekaju i imaju svoj raspored bez obzira kaj mama i tata ne mogu držati oči otvorene ( šta se i dogodilo 8) ).
Ma nije više to to. Bilo mi je lijepo i nostalgično, ali moja svakodnevnica mi je puno draža :love: .

NIKAD nisam imala svoju sobu, pa i ne znam šta mi nedostaje.

Mi živimo u kući moje svojte.
Naš se stan radi.

Od vjenčanja, pa do danas pita mene MM:

Jel, Nušo, čije je ovo sve?

A ja ga pogledam i kažem:

Od tvog oca, Matane...

To nam je šala, ali jako istinita šala.
Trenutno je sve njegovog oca.
A i da imam svoju šupu od 25 kvadrata i u njoj troje dice, bila bi sritna da je moja...Ovako..samo mogu čekati.
Meni je dovoljna moja strana kreveta, navečer kad svi zaspu.

Citiraj:

---

jadranka605 prvotno napisa

NIKAD nisam imala svoju sobu, pa i ne znam šta mi nedostaje.

---

ni ja. uvik sam je s nekim dijelila, brat, sestra, brat i sestra. ma sta sobu, i krevet. pa san se vec navikla. jedino sta je bilo moje je moj jastuk koji je prisvojila sestra kad san ja odselila pa ni to vise nije moje.

kad san se udala lip mi je bija osjecaj sta san imala svoj namjestaj u sobi kod svekija - soba napravljena onako kako san ja tila, a radili je moj tata i brat :heart:

to je bio moj tj. moj i mm-ov kutak. usla bi zatvorila vrata i imala svoj mir.

sad jos nemam potrebu za takvom vrstom samoce. ali zelim da sto prije imamo nas stan.

I ja imam zahod.Kad uđem unutra s kavicom i cigaretom,sjednem i gledam u zid.....divota!I onda se odjednom čuje:"Maaaaaaaaaa,maaaamoooooooo,maaaaa,što raaaaaaaadiš....pišaaaaa miiii seee!!".Tako mi je baš svaki put osim kad spavaju.Ali onda se mužu piša pa opet nemam ni taj ušljivi wc za sebe,dozvolili su mi da obavim ono najnužnije i van :mrgreen:

Ja sam imala svoju sobu i uživala sam u svom carstvu. Sada su sve prostorije u stanu zapravo Vedranove. I još jedna će postati njegova. Planiramo od jednog dijela dnevnog boravka napraviti njegovu sobu. Voljela bih imati samo svoj kutak. MM i ja maštamo o sobi za meditaciju, reiki i čitanje. Možda jednog dana... :saint:

Citiraj:

---

maria71 prvotno napisa

pa ja mogu, u wc-u :mrgreen:

ili kad odem popit kavu, sama...........

malo mi za sreću trebaaaaaaaa

rola papira


i malo miraaaaaaaaa

---

usprkos velikoj kući previše su klinci posvuda... pa imam mira samo u zahodu....

Citiraj:

---

polfezna prvotno napisa

Moja Mishica ne podnosi polugicu...odmah lupa na vrata i vristi da joj otvorim da slucajno nesto ne propusti :lol:

---

E tvoja Mishica mi je zaaaaakoooon :lol:
inače, nemam svoju sobu, ali za sada nemam ni potrebu.... zadovoljna sam... i imam više mira nego kod mojih koji su me non-stop nekaj trebali i zvali i ometali mi mir u sobi

ja cu kad narastem imati kucu s potkrovljem.

potkrovlje ce biti moje - duz jednog cijelog zida ce biti police s knjigama, radni stol s kompjutorom, fotelja po mogucnosti s masazerom, linija (ili sto vec za glazbu) i dobar tv. moram imati velike prozore za puno svjetla i sve ce biti u kombinacijama svijetlog drveta.

u taj ce prostor ostali ulaziti na poziv ili uz prethodnu najavu.

moja sobica moja slobodica!
ponekad mi fali, ali se sjetim da dok je bilo sobice nije bilo ćupi...pa mi onda ne fali toliko!
a sada, došla sam u stan kod MM i nisam imala mira dok nisam promijenila veliku većinu stvari, jer ono nisu bile moje, dosta stvari sam doteglila sa sobom a on ionako nije imao nešto puno!
ali svejedno, velik stan a nemam svoj kutak!
ako odem na wc, evo ih za mnom-to je u slučaju da je MM doma, kada nije ćupi ionako ide sa mnom!
kad sam za kompom, ona mi nešto čeprka pod nogama!
ali zato, razmišljam da si instaliram mali stolčić u kuhinju!
kuhinja je fakat mala tako da se nitko neće htjeti gurati sa mnom, mislit će da nešto radim, a ja ću sjediti, razmišljati, čitati, zaljevati začinsko bilje ili prati sudoper (čudna relaksacija!)

Citiraj:

---

rinama prvotno napisa

Dali netko od vas uspije kroz roditeljstvo, organizirati sebi taj neki trenutak u kojem iskljući sve životne obveze i napuni baterije u miru,odvojena od ostatka svijeta. Jel to uopće moguće kad postaneš mama?

---

mogu ali ne baš često....vikednom kad se zaigraju a ja se iskradem u radionu i sjednem na kolo i vrtim i vrtim....
i onda MM dođe po mene u 10 navečer jer je gladan :lol:

Citiraj:

---

jadranka605 prvotno napisa

NIKAD nisam imala svoju sobu, pa i ne znam šta mi nedostaje.

---

Potpis.

Jednom bih htjela imati makar kutak, ali baš SVOJ. Da vidim kak je to.
Sad smo u kući od svekija, na "svom" katu, ali to nije to.

Ja sam delila sobu sa bratom tako d anikada nisam imala samo svoj kutak. Dok sam studirala živela sam ili sa cimerkama ili sa dečkom (sada mi je muž) pa opet nisam imala svoj kutak. A onda smo od njegovih dobili stan od 120kvm i počeli privatni biznis pa mi nije ni trebao sopstveni kutak (radno vreme od po 16h u proseku a i kad sam kući onda on nije i cela kuća je moja).

Ni danas nemam svoj kutak. I da ga imam oept bi mi se prikačili ovi prilepci koji ne mogu da dišu bez mene.

Mada, prekjuče se vodila zanimljiva diskusija između mene i podmlatka dok smo spremali večeru u kuhinji. Boris je izjavio da je soba za igranje njihova, da je gostinjska babina i dedina (čak i kad oni nisu tu), da je spavaća tatina a dnevna zajednička. Kad sam ga pitala a gde je moja soba odgovorio je:''Pa evo ovde!'' :/

Citiraj:

---

clumsy mom prvotno napisa

. Kad sam ga pitala a gde je moja soba odgovorio je:''Pa evo ovde!'' :/

---

:lol:

Imala sam potrebu za vlastitom sobom tek u doba puberteta i jedino tada; do tad sam bila s bracom i mislim da je i to jedan od razloga zasto smo tako bliski :heart:
Od kad sam upoznala MM-a, pozeljela sam imati NASU sobu, jer kad sam s njim, mogu biti s njim a mogu biti i sama. I danas, nakon skoro 10 godina sto se imamo, i dalje je tome tako :heart:

Sad, kad nam se rodila kcerkica, vise nemamo tu samocu, kadkad tako potrebnu. Zato idemo u novi stan i u njemu cemo imati spavacu sobu za nas troje i jednu nasu, moju i MM-ovu koja ce jednoga dana biti djecja, ali sad ce biti nasa, hobisticka. Jedva cekamo!!!

Zaista, imam potrebu biti blizu MM-a i osamiti se pokadkad, ali nek mi je on blizu :heart: Nikako ne bih htjela da on ima svoju a ja svoju sobu. Ako bi je imali, uvijek bi netko bio u tudjoj sobi :lol:

Citiraj:

---

Zaista, imam potrebu biti blizu MM-a i osamiti se pokadkad, ali nek mi je on blizu

---

Lucija Ellen tako i ja :love: bas si to lijepo napisala!

Citiraj:

---

koryanshea prvotno napisa

Citiraj:

---

Zaista, imam potrebu biti blizu MM-a i osamiti se pokadkad, ali nek mi je on blizu

---

Lucija Ellen tako i ja :love: bas si to lijepo napisala!

---

kory preduhitrila si me :*

x

LE stvarno lijep post.

mi sad cak i imamo jednu sobu "viska" koja nam je kao radna soba i bila je predvidjena za "osamljivanje", za rad, ucenje, citanje... ali ju najmanje koristimo, i kad citamo, radimo nesto opet to radimo di smo svi troje skupa, najcesce u dnevnom boravku ili sobi.

Citiraj:

---

vještičica prvotno napisa

Meni je dovoljno da povremeno zaposjednem kupatilo :mrgreen:

---

Imam prostora, ali nemam potrebu da imam samo moju sobu. I sigurna sam da će doći vrijeme kad će me ostavljat samu i bez traženja, a sigurna sam da mi ni tad neće biti dosadno :mrgreen:

Nikada nisam imala svoju sobu, uvijek ju dijelila sa sestrom ali fali mi taj osječaj bezbrižnosti, ponekad me pukne nostalgija.Ali nema veze, onda nisam imala moje dvije dušice i mog mm-a...brzo će proći nekih 15-tak godina pa će bit mojih i mm-ovih soba i za svakog po jedan šekret...