Printable View
... dižete li ju na podrigivanje? Još sam friška mama, naša curka ima tek 23 dana, i imam 101 dilemu tipa ove. Dojenje nam fino ide od prvog dana, mala je pravi cicavac, jedino prilično halapljivo jede i puno bljucka pa me strah da se ne uguši ako ju ne dignem na podrig nakon cikanja, pogotovo noću. A opet, to ju zna razbuditi pa noću imamo problema s ponovnim zaspivanjem.
ja bi to rijesila tako da bi dojila u krevetu lezeci, na boku, zabac pored mene na boku, kad bi se najo i zaspao legla bi ga potrbuske na moje prsi i kad bi podrignuo stavila bi ga spavat na bok pored mene. na taj nacin mu je lagani pritisak na trbuscic pa zrak izadje a ja se nisan morala dizat iz kreveta plus sta bi osjecao moje srce pa se ne bi ni budio nego bi nastavio spavat. sljedece sisanje opet tako. i mi svi super spavamo vec duuuuuuuuugo. :)
samo sam ga u pocetku vracala u krevetic al se vrlo rano poceo bunit pa sam prestala. a i meni je ovako lakse :)
ja sam je u početku redovito dizala na podrigivanje, onda sam se znala posjesti i nju dići na sebe, a onda sam postala preumorna i odustala od toga.
Ovako i mi...Citiraj:
zhabica prvotno napisa
Ali opet, sa D nisam imala tih problema, on uopće nije tražio podrigivanje.
Ovako i mi...Citiraj:
zhabica prvotno napisa
Ali opet, sa D nisam imala tih problema, on uopće nije tražio podrigivanje.
Prvi malac je imao jake grčeve...
Jer sam na nagovor patronažne dala komorač djetetu starom tjedan dana... :oops: :evil:
Pa smo išli dr jer nismo znali što je...Dobili veliku jezikovu juhu...
I sada me strah za novog malca da ne dođe do istog problema,tj da se ne naguta zraka...svaki put nakon dojenja obavezno čekam da podrigne...čak i ako zaspi na cici,dignem ga na podrigivanje,no on se ne budi zbog toga...i nije mi naporno...
:*
Ja od početka noću ne podižem Bornu na podrigivanje jer je uvijek bio težak na tome, pa bi predugo morali čekati da se podrigne. Strah od gušenja izbljuckanim sadržajem želuca zbog podrigivanja u snu riješila sam tako da sam ga uvijek stavljala spavati na bok, kako su nas učili u bolnici - tako se hrana koju može bljucnuti ne vraća u grlo nego iscuri kroz usta.
Oko tri mjeseca sam ga podizala, a kad se sam počeo okretati, prestala sam. Znala sam satima sjediti na stolici ljuljački u polusnu i čekati podrig :)
XCitiraj:
zhabica prvotno napisa
Mi imamo bebca starog dva i pol meseca. Podrigivanje nam je ispočetka bila slaba točka. Iako se milijun puta pokazalo da ga treba podrignuti svaki put nakon podoja, nismo bili redoviti kad je zaspao na cici ili po noći. Pa bi nam se to obilo o glavu tako da je spavao samo 15 minuta pa bi ga to mučilo pa bi se razbudio i plakao ili imao kasnije probavne probleme.
Zato sad svaki put po danu dižemo za podrigivanje. Nekad on sam traži usred obroka tako da se okrene od sise ili reži na nju :) A beba je pametnija od nas pa tako jako glasno protestira kad ga hoćemo prerano spustiti u krevet, a on još uvijek ima zraka u želučiću.
Po noći puno mirnije jede i manje guta zraka. Zato ga podrigavamo kad sam traži. Znakovi su da se žestoko okreće amo tamo, ili se probudi pa "koluta" s očima.
i mene je to podrigivanje mučilo.
sad ju u glavnom ak zaspe ostavim da spava jer ju podrigivanje razbudi.
i sad se nadam da će zaspat na ciki jer imam posla..