Prvi put sam rodila dva dana po Božiću... Bila je zima i neko oblačno kišićasto vrijeme... I hladnoća je prodirala do kostiju... Na Stipanju smo šetali po selu i čestitali Božić rodbini i prijateljima.. ja sam od kasnog poslijepodneva (noć u to doba godine) osjećala nekakva stezanja ali sam mislila da su lažnjaci koji su me (nakon što sam prestala piti prepar 15 dana ranije) svako popodne hvatali u istu uru... Onda je jedna rodica rekla da njoj to ne izgleda falšo i da misli da bismo trebali razmislit o pokretu s obzirom na uvjete na cesti i sve ostalo... Krenuli... U Splitu nisam htjela odmah u rodilište nego smo ostali kod moje mame.. Bože šta je bila živčana... Mislim da je popušila čitavu kutiju dok sam ja pokušavala prodisati trudove (ono kao na filmu jer drugih iskustava nisam imala niti mi je tko pokazao).. Oko 10 smo zaključili da je to to i otišli na Firule... 6 prstiju sve super... dobila ful tretman... klistir, brijanje, pa u boks... na drip. Moji trudovi su bolili ali sam ih prodisavala i bilo je skroz ok... kad su mi uštekali drip mislila sam puknut... imala sam osjećaj da je jedan trud moj a jedan od dripa i da dolaze neprestano... htjela sam se popet na luster... bila sam žedna, bože usta kao barut...
onda sam dobila koktel i zaboravila sve što se dalje događalo... sjećam se nekih zvukova i da me je ctg živcirao... sjećam se blijedo žutih pločica i Iv- vog plača... Rodila sam u 1,05 i znam da su mi da donijeli 10 sati poslije poroda na podoj i da je odmah navalio na sisu... :heart:
davno prije nego sam drugi put ostala trudna znala sam da neću roditi kao prvi put...
to je došlo u pitanje kad sam 36 dana pred porod dobila trudove i završila u rodilištu na cijelu noć, no prekrasni dr. V koji je ujutro došao nakon cijele noći nekakvih glupih trudova i mišljenja dežurne doktorice da pustimo da ide svojim tokom, došao i rekao kako je ta bebica premala da se tada rodi... rekao je da će napraviti kako ja odlučim ali da bi on uveo prepar i odgodio porod... kako je samo imao pravo... B se rodio 25 dana poslije sa samo 2900 grama... 7 dana bolnice i natrag kući... dr. V mi je rekao kako ta intervencija znači duži i bolniji porod ali ja sam samo željela da što duže ostane u maternici i bude što veći...
te noći probudili su me trudovi koji su čitav dan bili u razmaku od 10 min... nakon 18 i po sati šetanja, tuširanja, ležanja u kadi, klečanja (opet na maminom kauču) na takvim 10minutnim trudovima dva puta me zašarafilo u leđima na razmak od 3 minute... mama je poludila i potjerala me u rodilište - nećeš mi rodit na kauču- rekla je... obukla sam se i krenuli smo... došli smo na prijem iza 20 sati... bila sam već umorna od nespavanja i disanja... mm je otišao na šalter a ja uza skale.. sestra me pitala jel u kuferu nosim akumulatore... ne, samo više nikad ne želim biti žedna kao ona 3 sata u boksu za prvog poroda...
mokraća, tlak... vidim u bilježnici da mi je rodila kolegica sa održavanja, maaaalu curicu :) po mom disanju babice kažu to je nekih 6 prstiju... super, mislim ja.. ako bude ko prvi put to je još 3 sata i gotovo.. kako sam se prevarila... prvo me ugodno iznenadila prijateljica koja je bila dežurna... poznato lice, hvala Bogu... zatim na vrata ulazi dr. V... ajme šta sam bila sritna... ko da sam dobila na lotu... pregled, uh hitno boks, sasvim otvorena... Bože, mislim srećom mi nije pukla voda, bila bih se porodila u autu :lol: kažu sestre ajmo brže, eurovizija počinje u 9 :lol: da možemo gledat... šale se i zezaju...
na vratima predrađaone jedan trud... šetnja do boksa, popnite se na stol, ne mogu boooli drugi trud... čekamo da prođe i babice mi pomažu na stol... ne bih drip bolit će... dr. V mi objašnjava da me više nema šta bolit da će se samo ubrzat stiskanje maternice, OK vjerujem Vam potpuno... prijateljici sam rekla da me ne reže - OK, ako ne bude trebalo neće... prokinut vodenjak.. dok je bušio rekao je da mu nije jasno kako ranije nije pukao jer je glava na izlazu... vode nije izašlo skoro pa ništa... možete li na lijevi bok... ne mogu... odgovara mi ovako... 3 truda (između sam jednom vrisnula valjda od umora jedan visoki C - šta ti je pa nema truda... znam ali došlo mi je...) i onda su mi dignuli noge.. znam da je lijeva nogara popustila pod mojim tiskanjem i sestra ju je držala dok sam tiskala :roll: Moja prijateljica je mene malo recnula jer je pucanje bilo započelo i izvukla vani jedno malo crno čupavo i smežurano klupko i stavila mi ga na stomak... u jednom trudu završila je moja T...
nazvala sam mm i rekla da je gotovo... pa kako ja još nisam ni došao kod tvoje mame a ti si gotova... 20 minuta od ulaznih vrata u bolnicu do B ovog plača izgleda puno duže u mojoj priči....bio je :heart:
sutradan mi je bilo tako žao što se ne sjećam svega s Iv.
Rođen je s 2900 (srećom je ostao unutra još 25 dana)... Na podoj sam ga dobila ujutro u 6... a problemi s dojenjem su neka druga priča... jednako sretna jer je dojio 20 mjeseci...
p.s. ja sam htjela u ŠI di su već onda tate mogle na porođaj, ali mm nije htio da mu se ne zgadi :lol:
skjuz mi na duljini priče
