Kako mužu (i okolini) dokazati da trudnica nije super žena?

E drage forumašice, trudnice i ostali...
Druga trudnoća mi je na neki način dosta zahtjevnija od prve (u prvm tromjesečju stalna povraćanja, malaksalost, umor, pospanost, sada nadustost). Sve to prati jedna nadasve sladak i zanimljiv trogodišnjak, koji baš u trenutku kad mama leži u komi dođe i slatko kaže: Mama iskufaj mi veliku supicu sa slovima...Uz to treba dodati dosta zahtjevan posao, na kojem nemaju previše razumjevanja za moje tegobe.
Moj muž očekuje da ja stižem sve kao i inače, da sam snažna, samostalna, otporna i nadasve psihički stabilna za sve to. On nikako ne razumije da se to ipak ne zove bez razloga "drugo stanje" i da mi sad, više nego ikad treba prije svega njegovo razumijevanje, a potom i konkretna pomoć.
U prvoj sam trudnoći sve uspijevala sama, čak sam i krečila pred kraj, ali sada to stvarno ne mogu, jednostavno, nemam snage ni volje.
On, iako je prisustvovao prvom porodu, nekako nije doživio ni trudnoću ni porod kao nešto oko čega se žena dosta namuči. Ok, plakao je od sreće što je dobio bebu...ali takođe nije razumio da poslije poroda ja nisam pri snazi kao kad nisam trudna.
Nekako, svako moje povraćanje, bol od nadutosti, nabačeno smeće i nepopeglan veš on doživljava kao trudničko izmotavanje, kao da sam ja neki pekmez!
A meni smao treba malo pomoći i da me nekad malo pripazi.
Šta biste vi uradile na mom mjestu?

Sve bih mužu fino rekla onako kako si sad nama napisala!
:love: Sretno s bebicom!

Ma rekla sam mu, i to više puta. Rekla sam mu i na miran i staložen način ,a nekad sam se znala i naljutiti i napasti ga...nista ne pomaže.
Voljela bih da samo na par dana zamijenimo uloge.

Znao je i MM tako blebnuti, a ja onda odem npr. na roditeljski i nema me dva sata, a on već zove : Gdje si, kad ćeš doći? Svaka ti čast, kako ti to sve stigneš?!
Ako TM treba par dana,a ti mu prepusti i par dana. ;)

Svakako ga treba staviti u situaciju da na svojim leđima barem malo osjeti teret koji ti nosiš. Idi na pregled i ne vraćaj se satima, neka on kuha veliku supu sa slovima, a kad se vratiš doma lijepo legni u krevet sa napomenom da je dr rekao da se moraš više odmarati. :mrgreen: MM je, na sreću, zlatan po tom pitanju, al sam zato na poslu provalila da me dr špotao jer u 16 tjedana nisam dobila niti grama, i da ću morati na bolovanje ako se ne budem više odmarala. Nije to bila laž al ja sam ju ipak malo napuhala. :oops: I upalilo je, na poslu su me više štedjeli kad god je to bilo moguće.
Ne kažem da moraš mužu lagati, ali posluži se ženskim lukavstvom, ;) izmanipuliraj malo, jer dokle god će ručak svaki dan biti skuhan a veš opran i opeglan, on će misliti da ti ne treba nikakva pomoć. Kada jedno jutro bude iz koša za veš vadio čarape koje najmanje smrde, možda će se malo zamisliti. Ti svog muža najbolje poznaješ i naći ćeš načina koji će upaliti. Sretno!

Šta ti je reći - bosanski mentalitet :/

Još kad bih imala kakav konkretan savjet da ti pomogne...

Ne znam koliko si trudna ... a da probaš sjesti na njega? Pa mu reci - hajd sad idi kuhaj malom supu, idi guraj veš u mašinu, idi kupuj, kuhaj, spremaj, peglaj ???


MM meni baš jučer reče da MRZI kad žene kažu kako ima posla oko pranja veša - ko biva šta ima tu da se radi kad veš opere mašina :x
Ok, ja kažem- evo hajd ti preuzmi veš, samo veš, samo na jedan mjesec, ali da mi svaki put kad otvorim ladicu unutra stoje čiste čarape i da imam u ormaru opran opeglan veš (ćiribu-ćiriba!) :x :x

Citiraj:

---

Ne kažem da moraš mužu lagati, ali posluži se ženskim lukavstvom, izmanipuliraj malo, jer dokle god će ručak svaki dan biti skuhan a veš opran i opeglan, on će misliti da ti ne treba nikakva pomoć.

---

Ovo je živa istina! Uposli ga. Prenesi na njega dio obaveza. Zapisuj mu u notres ili pravi liste onoga što bi trebao obaviti umjesto tebe - svaki dan. I nemoj ga MOLITI da ti pomogne jer onda ispada da ti on čini USLUGU, nego mu RECI, jer i to spada u njegove OBAVEZE prema tebi kao ženi.

:love:

Trudna sam evo 17. sedmica.
Mene kod njega najviše nervira što na vrlo suptilan način izbjegne sve svoje obaveze-makar ja molila ili naredila. Tipa: ja kažem: trebaš baciti smeće. A on sa najbezazlenijom facom kaže: OK i baci ga tek kad se čitava kuća usmrdi.
Nedavno se mali popiškio u krevet (na njegovoj strani), danima sam govorila da mi pomogne da zajedno zamijenimo posteljinu, da bi rekla-na tvojoj je strani,ako tebi smrad i prljavština ne smeta, ne smeta ni meni, da bih na kraju opet sama morala zamijeniti, kad se posteljina već redovno uprljala.
Ako odem na službeni put, on malog samo prebaci kod mame i dolazi kući na spavanje-dakle, nij ednu moju obavezu ne preuzima na sebe. O kuhanju supice mogu samo reći da u kuhinju ne zalazi.
Kada sam u prva 3 mjeseca povraćala, uz gnojnu upalu grla i temperaturu, veš je jedne prilike stajao opran 7 dana u mašini, pa mi je poslije rekao da mu majice smrde.
Kad gosti trebaju doći, neće ni da usisa, jer je prljava kuća moja slika i prilika, i kako će se od mene razvesti jer mu je dojadilo da živi u kući bez domaćice.
Stoga mi je mrak na oči pao kad mi je doc rekla da je opet dječak, jer biti sama sa 3 balkanca nije nikakva sreća!
Ok, unajmit ću ja ženu da mi pomaže po kući...ali moguće je da ću uskoro poluditi i ubiti ga na spavanju motornom pilom, zbog viška hormona a manjka razumijevanja! ;)

Wow, kako mi iz tvoje poruke zvući, mislim da ti je motorna pila jedino rješenje :mrgreen:

To je zaista prestrašno, nije želio promjeniti posteljinu??? Hm, mene se moj malo boji, iste smo visine a sad sa ovom trbušinom i ne izgledam tako bezazleno :lol: pa radi sve što mu rečem, na stranu što to napravi aljkavo jer navodno drugačije ne zna, al bar je poslušan ;) moraš ga istrenirati...a jeli on ikad pročitao išta o trudnoći?? Jel se informirao? Mora nekako naučiti da je to jako jako osjetljivo razdoblje...ja sam mome uvalila knjigu o trudnoći, u kojoj je skoro pola knjige posvečeno tatama u trudnoći...a i sam je čitao na netu, pa je skužio.

Puno sreće :*

Citiraj:

---

Vrinda prvotno napisa

Tipa: ja kažem: trebaš baciti smeće. A on sa najbezazlenijom facom kaže: OK i baci ga tek kad se čitava kuća usmrdi.

---

da je kod mene - ne bi ni dočekao motornu pilu :lol: ... moraš u trgovinu, pa trošak, pa čišćenje... :roll:

jednostavno mu reci:
baci smeće!
operi suđe!
zamijeni posteljinu (sam, ima dvije zdrave ruke!)!

gosti? pa nek dođu u prašnjavo... reci da si trudna, da ti nije dobro i da ti treba pomoć - al da ju u kući nemaš (i značajno pogledaj tm-a :lol: )....

Odi na čuvanje trudnoće, što da se mučiš na poslu i da ti obitelj skup s tobom pati! Ne budi luda! Štogod da radiš - čekat će te i nakon što se vratiš s porodiljnog!

Ponekad nas ljudi ne razumiju, imaju svoje ideje, mjerila, predodžbe, i to je jako teško mijenjati.
Moj je muž isto tako "užasan" u mom prvom trimestru. On ne razumije i ne razumije kako se osjećam. Užasan je i kasnije - ako bih se ravnala po tome što bih ja željela - a on takav nije kad je neka frka ili iznimna situacija.

Sve dok sam pokušala objasnit i preobratit ga - svadili smo se i bilo je sve gore, a efekt nikakav.

E, onda sam shvatila da moram prihvatit njega kakav je, i takvog ga i voljet (kao i on mene), a sebi olakšat kako god mogu. Snađi se druže.

I osim što si olakšaš, svima si ugodnija i draža kad si vesela i nasmijana; paradoks je u tome da mi je muž više pomagao kad sam ja digla noge u zrak i platila pomoć, ili BACILA zagorenu šerpu da ne ribam, nisam skuhala ručak nego se jeo sendvič, ili tunjevina s pasatom (prelivenim preko pašte, bez luka i začina), ili spavala cijeli dan dok je mali bio sa svekijima, nego kad sam se trudila sve odradit. Valjda mu je bilo više guba bit sa mnom, ili radit nešto za mene sretnu. Ne kužim.

elem, nemoj objašnjavat, utuvljivat im u glavu, pusti ih. Svi imamo svoja ograničenja. Nego nađi neki svoj mir, prihvati realnost, nemoj muža optuživat - samo ćeš si gore napravit, osmijeh oko glave, i sve četiri u zrak. a trudnoća će proć i opet ćeš bit puna snage (ja jesam, od trena čim sam rodila)...

Nezgodno je to što će nas naši bližnji uvijek razočaravat nečim, i uvijek ćemo imat dojam da nas ne razumiju. Zapravo, to nije dojam, to povremeno jest tako, i događa se živim ljudima, obostrano. Najbolji način da se to mijenja je da prvi pružimo ruku i izađemo u susret drugima, a i da prihvatimo da nećemo živjet u holivudskom spektaklu nego u lijepom, normalnom ljudskom životu - gdje muškarci većinom pojma nemaju što znači bit trudna dva mjeseca, niti što znači rodit, niti kak je teško hendlat djecu i kuću dok si sama doma itd. itd. Trude se oni, ne sumnjam ja, kao što se i mi trudimo da njima budemo okej - pa opet i oni grintaju, i uz pivu neodređeno grintaju. No, dobrotom, strpljenjem i tolerancijom ipak se puno toga može promijeniti.

Npr. moj muž se danas ponio bezveze iz umora i dok sam ja radila mali samo što mi se nije na glavu popeo, a on ništa. Još drži bebu, beba cendra, a on ni da bi se pomaknuo. I očitam mu ja bukvicu, ali nježno i obzirno, i odem trčat. Vratim se - štednjak oriban, djeca oprana, suđerica složena, pokrenuta itd.

Drži se, sve će bit dobro!

Moj muž je nekoć strašno kenjkao oko crtice na majci ili na hlačama (naravno dobivenoj od naguravanja stvari po ormaru), sad je sretan da mu je sve oprano i ispeglano, otkad je zahladilo kad pita za neku stvar odgovorim da nisam Supermen koji će to oprat, osušit i opeglat u 2h i sve 5. Za kuhano je isto nezahtjevan, bitno je da ima nešto za narezati i paradajza.
Jučer sam dušu ispustila od povraćanja i proljeva :cry: , imala sam i jake grčeve pa sam cijeli dan provela u krevetu s čajem (tu virozu crijevnu mi je sin s maturalca donio). Naravno, nisam nikom ništa niti skuhala nego je MM kad je došao doma molio da mu narežem pršuta, sira i paradajza da on nije cijeli dan jeo. Tu je meni pukao film da ni ja nisam ništa jela cijeli dan, a on meni da je on radio takav, a ja njemu da sam ja trudna 5 mj. uz to i nisam se dala 8) Poslije je vidio da je sfulao i zašutio je.

Ja imam sreće s MM po ovom pitanju. On je jadan mislio da sam ja nepokretna jer sam trudna, da ne smijem dići ništa teže od daljinskog ili, ne daj Bože, sama spremati kuću. 8)
To je jedina stvar na kojoj sam zahvalna svekrvi - naučila ga je da sve radi po kući i da mu ništa nije teško

Citiraj:

---

Stoga mi je mrak na oči pao kad mi je doc rekla da je opet dječak, jer biti sama sa 3 balkanca nije nikakva sreća!

---

Ajme, nemoj ovako! Nisu ni svi muški isti!

Ja sam imala predivnog tatu koji je za nas sve a i za nas tri ženske ponaosob radio sve što treba i više od toga!
MM nije takav kao on ali da radi - radi! Kako kad, nekad više nakad manje, nekad bi ga u top strpala što ne radi nešto što mi treba, nekad bi ga u zvijezde okovala, i njemu dođe dan ko i nama uostalom.

Ali moj mali je takav, ili sam ga ja naučila, d auvijek priskače I JA GA NE ODBIJAM.
pomaže mi da nosim smeće, da promiješam ručak, sjecka mi i recka od nedavno povrće, pomaže mi sa žicom punom veša što se suši....
Sve se to nauči

Citiraj:

---

Vrinda prvotno napisa

Ok, unajmit ću ja ženu da mi pomaže po kući...ali moguće je da ću uskoro poluditi i ubiti ga na spavanju motornom pilom, zbog viška hormona a manjka razumijevanja! ;)

---

Ja ću umrijet od smijeha :lol:. Oprosti, ali stvarno je ovo smiješno . Tako i ja povremeno izgubim kompas, a onda opet... ma nemam pojma.

Htjedoh još reći, pokazt ću tvoj post mm i reći mu da pročita.

Ja se isto slažem da se sve nauči...mm dok nije počeo živjet sa mnom nije sebi u životu ništa za jest spravio, oprao bječve ili pospremio...ja sam ga posjetila jednom u njihovoj kući, na podu njegove sobe prljav veš koji čeka da ga njegova mama skupi i opere, za ručak on i njegova 2 brata pojedu, sve zaprase i dignu se bez A, nema šanse da bi se sjetili dignut sa stola...ma katastrofa...

He he, sad je bogme služavka, ja ne mičem dupence za ništa, sve radi, i više se i ne buni, a kad nisam trudna imamo svak svoje dužnosti i zna ako ih ne napravi da če me to stvarno povrjediti i iživcirati.

Da ne spominjem da se njegova mama još krsti kad dođemo kod njih na ručak pa on digne svoj pjat nakon što pojede...a kad čuje da si sam pegla košulje čak se malo i naljuti :lol:

Ja mislim da to stvarno treba rezat u korjenu, što više vremena prolazi to je sve teže

A kada čitam kakve neke žene trutove imaju, stvarno ne smijem ništa reći. mogu im jedino poželiti jednog kakvog imam ja.

Citiraj:

---

Vrinda prvotno napisa

jer je prljava kuća moja slika i prilika, i kako će se od mene razvesti jer mu je dojadilo da živi u kući bez domaćice.

---

Ajme, nije ti lako! :taps:
A da ga tužiš svekrvi? :mrgreen:

Citiraj:

---

Elinor prvotno napisa

Citiraj:

---

Vrinda prvotno napisa

jer je prljava kuća moja slika i prilika, i kako će se od mene razvesti jer mu je dojadilo da živi u kući bez domaćice.

---

Ajme, nije ti lako! :taps:
A da ga tužiš svekrvi? :mrgreen:

---

:lol: :lol: ovo je dobra ideja!

Moja, nažalos pokojna sveki bi svog sina jedinca udavila kad bi čula ovako nešto

Hm, moja bi rekla- bravo sine, ljubi te majka, 100 %.

Citiraj:

---

rena7 prvotno napisa

Hm, moja bi rekla- bravo sine, ljubi te majka, 100 %.

---

:lol: ah, naše ljubljene svekrve

Svekrva ga je i razmazila i smatra da svi kućni poslovi pripadaju isključivo ženi. Kada je ona svojevremeno radila i imala dvoje djece, onda bi peglala do 12 naveče, a ujutru bi kuhala u 5 za naredni dan...kada su išli na more, ona bi ih pakovala po cijelu noć, jer "muž vozi i on mora da se odmara"...Muževa sestra, takođe, nauštrb svog zdravlja i sna drži kuću kao apoteku. Ja ipak nisam takva super žena, meni je od svega najvažnije da posvetiti vrijeme djetetu, igrati se s njim ono par sati dnevno koliko smo zajedno...
Ja mužu kažem ovako: Nisi nimalo povlašten što si muško. Radimo po osam sati, i ti i ja. Ja pored toga radim i po kući, brinem se za dijete i plus sve to sam trudna. Nije fer.
Feministkinje su nas zeznule! Umjesto 8 sati rada po kući, sada radimo 24/7.

Ja sam svom mužu napomenula da ako želi domačicu neka izvoli zarađivati toliko da ja sjedim doma i peglem njegove košulje. No, to nam je šala, da je htio domačicu sigurno ne bi mene ženio :lol:

sorry na totalnom OT, ali icyoh gledam tvoj potpis i ništ mi nije jasno. :? . Sorry kaj upadam, ali fakat nemrem skužiti datume rođenja tvojih bebica. :oops:

27.11. je svadba, 12.2. bebač

tipfeller 17.11. (eh kud da baš to sfulam :) )

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

sorry na totalnom OT, ali icyoh gledam tvoj potpis i ništ mi nije jasno. :? . Sorry kaj upadam, ali fakat nemrem skužiti datume rođenja tvojih bebica. :oops:

---

Potpis i za ovaj i za tvoj prethodni post :mrgreen:

Vrinda, čini mi se da ćeš, na žalost, teško preobratit svog muža. :( Žao mi je što ti ne pomaže i još k tome ispušta takve komentare. :x Možda ti je bolje da za sada odustaneš od toga. Skuliraj se malo, pusti ga neka grinta dok ti odmaraš na kauču. Prekomjerno šljakanje na poslu i u kući, plus živciranje ti mogu samo naškoditi. Ti si sada trudna i shvaćao to TM ili ne, zaista si u drugom stanju. Imaš pravo uživati u tom stanju, misliti na bebicu i povezivati se s njom, biti malo u SVOM svijetu. Nekad nam se čini da trudnoća dugo traje, a kad dođemo do kraja, uvijek nam je žao što je to čarobno stanje završilo. Nemoj da ti prođe u natezanju s mužem, budi malo sebična. Čovjek se može naviknuti na nevjerojatne stvari; i tvoj muž će se naviknuti na malo kaosa u kući. A ti sebi nemoj predbacivati njegovo nezadovoljstvo. I TM je odrastao čovjek i sam može odabrati hoće li biti sretan zbog malo nereda, jer taj nered simbolizira dolazak malo anđela, ili će biti nezadovoljan u "apoteci".