Trebala sam bit teta, a sad je sve otišlo u krivom smjeru

Moja šogorica i ja smo bile trudne u isto vrijeme. Meni je sad 5. mjesec, a njoj je bio početka trećeg. Međutim od jučer zna da joj je beba umrla i danas ide na "čišćenje".
Tužna sam strašno. Znam koliko to boli. Psihički. Sama sam prošle godine prošla vanmateričnu i znam kaj znači izgubiti dugo očekivanu bebicu.
Meni se trbuh lijepo vidi i ponosno ga nosim u uskim majcama, ali kako ću se sada veseliti mojoj maloj curici koja dolazi kad znam da će nju svaki pogled na moj trbuh boljeti i da će ću joj sad sa svakom svojom pojavom trljati sol na ranu.
Žao mi je nje strašno jer kako sam napisala i sama sam to prošla. Ja sam bila nakon gubitka bebe ogorčena na sve trudnice, mame s kolicima. Bila sam ljubomorna, bijesna, ogorčena kako one mogu , a ja ne. Što ako ona bude osjećala isto, a ja ću joj trbušasta šetati pred nosom?

Žao mi je zbog njezinog velikog gubitka. :cry:
Ništa, tu ne možeš baš ništa. Njezinim osjećajima ne možeš upravljati, a ona će u svojoj tuzi kao što si i sama rekla vjerojatno biti i ljubomorna i bijesna i ogorčena, ali u konačnici i vesela radi tebe i tvoje bebice. :heart:

Draga
slično je i kod mene samo što sam ja sad trudna 5 mjeseci, a moja sestra je prije dva i pol mjeseca morala roditi u 6 mjesecu trudnoće i beba je umrla. Ponekad mi bude grozno kad me gleda i kao da joj mogu pročitati misli. Znam da joj nije lako (sve sam to i sama par puta prošla) ali isto tako sam sigurna da se veseli mojoj bebi.
Naravno da će svoga sina pamtit cijeli život, ali isto tako život ide dalje htjeli mi to ili ne.
I u potpunosti potpisujem Anemonu.
Čuvaj sebe i svoju bebu.

Iglica, žao mi je.
Pitaj sestru hoće li razgovarati o tome, daj joj podršku. Ako ona ne želi, poštuj i to. Mora odžalovati. A vrijeme će učiniti da zaboravi ono ružno i da gleda budućnost.

Moja sestricna s kojom sam povezana od malih nogu kao da mi je sestra je ostala trudna i to blizanceki ,neplanirano a ja i MM nismo mogli imati djece i borili smo se s neplodnoscu i ivf-om..
Cesto sam se bojala svojeg ponasanja kako cu ja to i dali cu joj moci biti podrska ili cu ljubomorno gledeti u njezin trbuh,sta je ona mislila neznam nikada nismo o tome razgovarale...medutim kada su se mali andeli rodili i kada sam ih prvi put vidjela to je bilo nesto prekrasno i dalo mi snagu da se borim dalje i dalje..sada 4 godine kasnije i ja cekam svoju bebicu i imam dva mala andela koji se nude da budu dadilje..
znam da situacija nije ista jer ja nisam izgubila bebu al nadam se da ce se i tvoja sogorica zaljubiti u tvoju curicu čim ju prvi put ugleda i da ce joj bas ona dati snagu da nastavi dalje :*

Potpisujem sve cure gore!
Misli na sebe i svoju bebicu, a njoj će već sve sesti na svoje mesto. Videćeš.

Citiraj:

---

vanesax prvotno napisa

Potpisujem sve cure gore!
Misli na sebe i svoju bebicu, a njoj će već sve sesti na svoje mesto. Videćeš.

---

I ja tako mislim. Moja prijateljica je isto trudna, a ja sam prije mjesec dana završila na kiretaži. Promijenilo se nije ništa, osim što sada ja za njezinu bebu strepim preko svake mjere! :) Jako se radujem njenom :saint: , a vjerujem da će i tvoja šogi obožavati tvog! Daj joj vremena i budi uz nju, informiraj ju ako misliš da ne zna dovoljno o kiretaži. Nedavno sam čula strašnu priču, žena nije bila informirana, a mogla je puno bolje proći, samo da je pročitala neka iskustva naših forumašica. A ja se toliko grizem što nisam više pričala o tome našoj zajedničkoj prijateljici (jer nju ne poznajem), možda bi nešto doprlo do nje, možda ne bi tako loše prošla...
Ako ti šogorica već nije bila...ako je, nadam se da joj neće ostati trauma. Evo jedan :love: za vas obje!

Hvala cure za podršku.
Baš mi je danas teško zbog nje i njene bebice. Znam da će proći i biti bolje, ali dok ne prođe...

Na početku ove trudnoće desilo mi se isto, ja sam bila u 18. sedmici kad je moja jetrva izgubila bebicu u 16. sedmici. Ja sam bukvalno bila bolesna par dana, a ne mogu zamisliti kako je bilo njoj. Zvala sam je telefonom, a pustila sam da ona odluči kad je spremna da se vidimo. Naravno da nije pokazivala nikakvu netrepeljivost prema meni, ali bih razumjela svako osječanje, i najnegativnije. Ja sam sad pred porodom, a ona je opet trudna :D , pa ipak budemo svi sretni na kraju.
Nemoj se nametati, pusti šogoricu da ti sama "priđe" kad bude spremna.

Jako tuzno, bas mi je zao. To su zaista zivotne situacije u kojima covjek ne zna kako da se postavi...Potpisujem sve gore navedeno i vjerujem da cete uspjeti prevladati ovo grozno vrijeme :heart:

:love: :love: :love:

iglica ne brini. Ja znam što znači izgubiti bebu u još višem stupnju T od tvoje šogorice. Nemoraš se brinuti da će ti zavidjeti. Nemoj se prema njoj rezervirano ponašati, a ako ste stvarno bliske budi joj utjeha i rame za plakanje kad god to bude potrebno. Lako se može desiti da ona pronađe trenutno zadovoljstvo u tvojoj T, dok opet ne ostane i sama T.

Moje dvije najbolje frendice i ja smo bile u isto vrijeme trudne - jako smo se veselile, planirale šetnje u troje, birale kolica i robicu... Moja je beba umrla u 6. mj. trudnoće. Moram priznati da mi je bilo teško gledati njihove trbuhe, kada bi neka spomenula da ide nekaj kupiti za bebu plakala sam. Nije to bila zavist, nego me podsječalo na sve radosti T koje su mi bile tako naglo otrgnute. Naravno nisam im to priznala, ali osjetila sam da se nelagodno osječaju uz mene i to mi je bilo žao. Više bih volila da su normalno pričale o trudnoći i bebama samnom. Hvala Bogu, brzo sam ponovo ostala trudna (nakon 3 mj.) i to mi je došlo kao melem na ranu.
Nadam se da će i tvoja šogorica opet brzo čekati svoju bebicu. :love:

ja i moja šogorica smo trebale roditi u skoro isto vrijeme, njoj termin 7.07, meni 23.07.2007.....
obje smo nosile sinove, cijelu trudnoču se družile, zajedno šetale, ma sve sve......
ona je 06.07 rodila Luku, ja sam 31.07 rodila, svog anđela, Ivana koji nikad nije ugledao svjetlo dana......
teško je, j... je teško, svog nečaka nisam vidjela 5 mjeseci.....vidjela sam ga kad je došao iz rodilišta, i onda za Božić, jako mi je teško bilo...
držala sam se nekako i onda sam se slomila kad ga je moj muž primio u ruke, tako je i našega mogao držati ali nikada nije, niti će ikada....
daj joj vremena, kad ona bude spremna sama će ti doči kao što sam ja došla svojoj šogorici....
sada nakon godinu i tri mjeseca, ne mogu dočekati da ga vidim, ako ga ne vidim dva dana trčim da ga vidim....
nemoj forsirati, ona će sama tebi doči