Printable View
Moj Filip je jaaako sramežljiv i zbog toga nikada ne pozdravlja (ako i pozdravi onda je to tiho sebi u bradu), ni ujutro u vrtiću, ni kada odlazi kući, ni kad nekog sretnemo, kad negdje dođemo... Pitala sam ga i razlog, da sramežljiv je.
Malo smo i vježbali kod kuće glasno pozdraviti. Uvijek obeća da će biti glasniji. :)
Ne bih ga prisiljavala i maltretirala, ali uvijek ispadne nepristojan ( a nije).
Ima li tko slična iskustva, koji savjet? Do kada traje ta veelika sramežljivost? :)
Lea isto ne pozdravlja ali ne zato što je sramežljiva (jer se bez problema raspriča sa nepoznatima), nego zato što 'ona ne pozdravlja'. To su čarobne riječi, a one ne izgovara čarobne riječi. Ja uopće ne znam što da na to kažem :? ali ona tvrdoglavo odbija pozdraviti. Nekad kad joj se netko jako svidi, npr. neka prodavačica u dućanu na odlasku kaže 'Bokić'.
To je počelo otkad ih je teta u igraonici učila pozdravljanje, od tada je LEa odlučila da ona ne pozdravlja. To sad traje već dve godine :/
moji djecaci su, da tako kazem, sramezljivi. noa je s gotovo sest godina poceo pozdavljat da ga se cuje. lea ne cuje valjda ni njegov vlastiti nos :mrgreen: ida je bila malo manje sramezljiva (iako i ona u nekom periodu nije bas rado glasno pozdravljala...), ami je premala, al redovno mase rukicom (naravno, u 90 posto slucajeva mahne kad onaj kome mase - okrene ledja :lol:)
uopce se ne zamaram time. nit driblam. kazem da pozdravi (podsjetim, jer podsjetim svih, ne samo lea, jer moja djeca imaju nekakav valjda prirodjeni ili uvjetovani sindrom da ih za sve moram podsjecat :roll:), ako ga se cuje dobro, ako ne - isto dobro.
ne mislim da je nepristojan. nit mu to govorim. nit doma vjezbam glasnije pozdravljanje. glasan je kad mu je do neceg stalo, nema straha ;) :mrgreen:
Draga litala, znači i tvoji su sramežljivi, a spavaju s tobom, baviš se s njima, :love: ih...a ja mislila da to sve bar malo POMOGNE, da budu samouvjereniji i samostalniji.
Izgleda da su tu ipak geni u pitanju, jer sam i ja se stidila 20 god.
ma karlo ti je jos mali, tek ima cetiri godine :* ima vremena i za pozdravljanje i osamostaljivanje i sve ostalo :)
kamo se tebi zuri? ;) :*
A što kad djevojčica u šestom razredu ne pozdravlja? Nećakinja od moje kume. Kuma mi je jako tužna zbog toga. Roditelji su joj rastavljeni tako da preko majke ne mogu djelovati a otac ne želi ulaziti u komflikt jer je presretan kad mala bude s njim i ne želi to vrijeme kvariti... A ona uporno nikoga i nigdje ne pozdravlja.
na četvrto 8)Citiraj:
litala prvotno napisa
:D
:D
Andrej je isto sramežljiv i kad dolazimo ujutro u vrtić, čim vidi tetu, ne da je ne pozdravi, nego okrene glavu i sakrije lice u moj rukav :roll:
Moje mišljenje je, kad bih ga sad išla poučavati i naglašavati pozdravljanje, postigla bih kontraefekt - bilo bi mu još više neugodno (bar se tog osjećaja sjećam iz vlastitog djetinjstva). Uostalom, ponekad i pozdravi. Oslobodit će se s vremenom, vidim već...
Citiraj:
bundevica prvotno napisa
i cega se bojis? da ga karlo nece pozdravit? :lol: :lol:
@ roby - ja stvarno ne vidim neku tragediju u tome da dijete ne zeli pozdraviti. pogotovo u situaciji u kojoj se nalazi recena djevojcica. mozda joj treba podrske, njeznosti, ljubavi i topline... pozdrav ce doc kad se ona namiri onog sto joj fali :love:
:lol: :lol: dooobraCitiraj:
litala prvotno napisa
moja nije sramezljiva a kakvi ce maleni bit, to cemo jos vidit.
Ona je cak preotvorena, tako je jednom pozdravila 3-4 starija covjeka koji su sjedili na klupi a oni joj nisu odgovorili pa je na sav glas upitala:
mama, jeli im maca popapala jezik :lol:
:oops:
Ima dijete pravo! Oni bi se trebali :oops:
A moji recimo imaju foru da sve osobe pozdravljaju isključivo u ambijentu kome te osobe pripadaju. Npr. tetama iz vrtića se uvek jave na dolasku i polasku ali nema te sile koja će ih naterati da im se jave na ulici već pognu glavice kao da ispred njih stoji ne znam ko. Društvo iz grupice će pozdraviti u najboljem slučaju u vrtićkom krugu, tete iz dragstora samo u dragstoru...ma oni se i rođene strine stide kad je sretnu na ulici a u dvorištu joj se na glavu penju.
I ne, ne smatram da su nepristojni već naprosto stidljivi. Opomenem ih u najvećem broju slučajeva, nekad pred dotičnom osobom pa dobijemo jedno muljavo 'dobar dan', nekad kad situacija prođe pa ih pitam zašto se nisu javili. Uglavnom se trudim naučiti ih da nam pristojnost nalaže pozdravljanje a sad kad će to usvojiti nemam pojma niti se za sad previše opterećujem time
Mi smo na li la. Nekad hoće pričati i pozdravi bez problema a nekad nema šanse da progovori i opće ne znam po kojoj logici on to radi.
Nekad i sam započne spiku i raspriča se sa nekim bezveze kao da se znaju 100 godina, nemam pojima o čem ovisi i ne trudim se previše :? , ak on hoće priča ak ne ne i ne silim ga preveć.
Joooj, kak ja imam pristojnu djecu po tom kriteriju - oni su u dobi od 4-5 godina samostalno počeli pozdravljati ALI samo osobe koje su im bile drage. Nedajbog da pozdrave nekoga tko im se ne sviđa... :mrgreen:
A moja mama se i dan danas žali da meni u toj dobi nije padalo na pamet da pozdravljam ljude za koje je ona mislila da trebam, ali sam zato pozdravila PESEKA kojeg smo sreli... :mrgreen:
a ja mislila kako samo mi imamo taj problem "neću pozdravit" :mrgreen:
iskreno, meni bude neugodno jer imam osjećaj da ljudi promisle: ma vidi neodgojenog diteta.
ne mogu kazat da je L. sramežljiva, ali nije baš ni otvorena kad nekoga vidi. treba joj par minuta dok izvidi teren i onda se u stanju čoviku popet na glavu ili mu doslovno popit krv na slamčicu.
ali pozdravit kad se negdi dođe/uđe - ni u ludilu.
pružit ruku - ma nema šanse.
ali čim se opusti, ajme onome koga je pikirala za žrtvu :lol:
Moj je neko vrijeme pozdravljao sve koje bi vidio vani na cesti, ali ga većina nije doživljavala. Pa je prestao s tim. Sad pozdravi samo kad ga netko od nas podsjeti.
identično tako.Citiraj:
clumsy mom prvotno napisa
i baš smo, nakon što smo tetu iz vrtića sreli na pjaci i moj juraj ni mu ni bu, nešto promrljao, pričali o tome. i ja sam mu rekla da se dobro sjećam tog osjećaja i da je normalno da se srami.
i, nakon nekog perioda, vidim ja, bori se on sam sa sobom kad nekog sretnemo. i kaže on meni - znaš, odlučio sam da je to glupo - sramiti se. a znaš zašto - jer me onda svi pitaju zašto se sramiš, pa meni još više dođe sram. :) a pitam ja njega, pa kako ćeš sad, šta - samo si tako odlučio, i više se ne sramiš? a on meni - a ionako ti je najgore odmah na početku, ja ću se potruditi da zamislim da nije početak. :heart:
Ajme, cvijeta, koji pametni dječak :heart:
:*Citiraj:
Anci prvotno napisa
pa bome, nije mu loša ideja, i ja ju ponekad iskoristim.
H obozava djecji bonton i tamo bas ima oko pozdravljanja, predstavljanja, stavljanja ruke na usta kad se kaslje, kise zijeva i sl.
I stvarno je super naucila, u veci slucajeva je zapamtila.
Inace, jednom pozdravi ona jednu curu, oko 5.5-6g, Bok, ja sam H! Kako se ti zoves? Cura je gleda, nista i odgovara. H ponovi to par puta, cura opet nista. pa ce H na sav glas: Mama, ova cura je mozda mutava ili je mozda gluha . (to je iz "bontona" MM :oops: )
Moj na takve veli da i krava kaže mu kad u štalu ulazi
( moj bonton )
Iskoristila sam tvoj bonton :mrgreen:Citiraj:
maria71 prvotno napisa
Ja: I krava kaže "Mu" kad uđe u štalu. Gledaju me :? :/
Šta nije jasno? Filipe, šta kaže krava kad uđe u štalu?
Filip: Muuu, dobar dan!
:mrgreen:
pa neka bar i to :lol: