Nitko nije bolji od moje mame!

...a mama bi tako rado da netko bude bolji barem na tjedan dana :roll: Jer iskreno- ovo moje dijete me iscrpi do zadnje trunke snage!

Sada ima 6 i pol mjeseci....strah od odvajanja traje od njenih 4 mjeseca, a što je starija postaje sve gore i gore i ja se više počinjem pitati kad će to prestati. Ovih dana je vrhunac takvog ponašanja....
....čim vidi da hvatam za kvaku od vrata, a da mi ona nije u rukama, počinje tužni plač- suza suzu goni :( Nema veze tko je s njom....MM, moja mama, ma bilo tko....ona počne jako plakati. Onda se ja vratim (često trpim i da se ne pomokrim u gaće :roll: ), uzmem ju, i istog trena prestaje plač. Ako je uzmem od svog muža, odmah mu udari kes...kao da mu hoće reći "Jesam te!" :roll:
U vrtiću, krevetiću, na puzlama će se igrati, ali pod uvjetom da ja sjedim kraj nje i gledam je.

Više je nitko ne može ni nahraniti jer gospođicu samo njena mama zna nahraniti :mrgreen: Tako noćas, MM je pokušava nahraniti dok ja spavam, a ona gleda u mene i razvezla plač i neće jesti. Ja je uzmem, dam joj jesti, ona normalno jede :roll:

Trebam li nešta raditi drugačije....griješim li u nečemu? Ili je ovo samo faza (dugaaaaa faza) koja će proći sama od sebe? :(

Dođe mi žao MM-a jer je stvarno obožava, presvlači, kupa, nosa,...ma sve...ali ona samo zamnom.

Naime, nas smo dvije većinu dana same kod kuće pa se bojim da ovako ne ostane i kasnije :(

sasvim normalno, pa to je jos bebek, da si mi pricala o tinejdzeru koji se tako ponasa vjerojatno bi se malo zabrinula, he he...

pa za takvog malog bebeka si ti sve, nosila si ju u trbuhu, s tobom je veci dio dana, sve radis za nju...

ako se i ostali ukucani zdravo ukljuce u brigu djeteta, to dodje na svoje s vremenom (i onda ne mislim sa tip 7 mjeseci, nego s malo duzim vremenom, he he.
a i kasnije ide u valovima tko je favorit, moji najmanji imaju 4,5 godina i u nekim trenutcima jos uvijek samo mama vrijedi, premda je moj muz i na roditeljskom dopustu bio ohoho mjeseci i inace sve radi okonjih koliko i ja

ne mislim naravno da favorit je uvijek mama, ali naravno da puno svakodnevne brige oko djeteta stvara privrzenost koja se ne otklanja samo tako.

sredit ce se to, strpljenja!

I onda ce jednog dana shvatiti da tatu ne vidja dovoljno i cim se on pojavi na vratima mama moze slobodno da izadje na ista jer nece biti potrebna nizasta dokle god je voljeni taja u vidokrugu. I onda ce mama izaci na vrata, sesti na pod i dusu isplakati jer dete ' vise voli tatu' :love:

Sad si joj najvaznija i uzivaj u tituli :*

Zaboravih...Ja sam prave krize imala kad su poceli da se igraju bez mene. Stojim pored njih i gledam ih a u glavi mi se stvaraju varnice dok trazim gde sam pogresila u odgoju :lol: Mislim, kako mogu bez mame :shock:

Ajooj isti slucaj. Onda odjednom HOP i bjezi od mene tati ili didu...jer zna da cu je ili presvlaciti ili hraniti (citaj: gnjaviti :mrgreen:).

Jos je ona malecka...uzivaj u tim danima.

vjerovala ili ne, falit će ti to kasnije, kad bude veća :)
a faza bi mogla potrajati..pa recimo još nekoliko godina :mrgreen: :mrgreen:

A sta ako je mama ta koja je svojevremeno mislila da samo ona sve zna najbolje? Sta ako je mama ta koja se podsvjesno boji odvajanja? Sve to male bebe znaju, osjete i prilagode se....

Samo nagadjam Ninchi - ali preispitaj malo sebe, mozda se iznenadis.

Ma znam ja da je sve to normalno, ali nisam se nadala tome u ovolikoj količini.... :mrgreen:

Ninet, u pravu si....ima tu i sa moje strane grešaka. Do sad sam ju ostavila 3 puta sa bakama na par sati i strepila skroz do svog povratka kući :roll: Sveki mi je rekla da nisam normalna koliko sam joj puta ponovila upute i koliko sam ju puta nazvala :lol:

A i ja, kao i sve druge mame, najčešće uživam u svemu tome....i mislim da ću vam tu opet plakati kad se to promjeni :mrgreen: , ali me nekada jednostavno toliko iscrpi da mi dođe da pobjegnem na 2 dana :oops:

Najjače mi je kad je uzme MM, a ja legnem ili sjednem za komp.....kad vidi da sam legla ili sjela za komp, počne doslovno vrištati skroz dok je ne uzmem...kao da želi reći: "Diži se, nema odmora!" :roll:

dobro došla u klub u kojem smo mi malo starije dice već bile članice :mrgreen:
bile i prestale bit članice.

a iskreno, ja sam mislila kako ću se bacit kroz prozor od muke i nemogućnosti odvajanja.
prvi put sam je ostavila samu s mm-om s nekih godinu i pol i otišla do jednog dućana razbistrit mozak točno uru vrimena.
sve prošlo ok. osim što mu se "za dišpet" pokakila do nosa, a on nije znao ni pelenu rastvorit pa zvao susida u pomoć da joj drži noge dok je on očisti (tribam li spomenit da je platilo skoro cilo pakovanje vlažnih maramica od 72 komada :lol: ).

ja sam svoju vukla i u wc da ne bi urlala.

ustvari vukla sam je i navlačila ko mačka mačića non stop dok nije krenila u vrtić s 2,2 godine.
i onda skužila da ona ipak može bez mene i da se možemo malo i odvojit (aj tad je bila četveroduplo starija nego tvoja). ali sve to prođe i kad kasnije pogledaš unazad dođe ti se smijat koliko te iscprljivalo tadašnje stanje.

Ooo daaa, a neki aspekti toga jos uvek traju, iako im je 6 i 9 godina...
Visile su na meni godinama, nisam mogla nigde da mrdnem. Mama je uvek sve znala najbolje, od pevanja za laku noc do brisanja guzice...
Sada su velike i samostalne, mada za neke stvari jos uvek cuvam licencu. :P
I, mada sam mislila da ta "zavisna' faza traje do unedogled, proslo je dok sam trepnula...

Imam i ja jednog takvog :mrgreen: Samo mama i mama, ni sestri ne da da mi se priblizi... ni tati, nikome...
Cim nestanem iz videokruga pita di je mama...

A, valjda ce proc. Kad pocmes radit morat ce svatit da mama ne moze biti uvijek tu. Meni je gadno sto je on isao na vjezbe, ja sam stalo bila s njim i jos smo dobili i produzenje.... Bit ce jako tesko kad pocmem radit ...