Printable View
Moja mala (ima 14 mjeseci) se baca na pod i place kad joj nesto nije po volji, a ako ju dodjem utjesiti i smiriti, onda se otima i udara me rukama po licu. To je obicno tako kad je lose volje , malo pospana... Pocela sam ju ignorirati kad pocne s tim bacanjem.
Kad ste pocele "odgajati" svoje dijete - kad pocnu kuziti sistem kazne i nagrade? Sto da radim?
Prošla sam to s oboje, a vjerujem i većina roditelja.
Ja kažem "kad se smiriš dođi, čekam te u dnevnoj sobi", nakon epizode bacanja i šize u jednom trenu se ustane, otrese i dođe nasmijan/a od uha do uha kao da ništa nije bilo. Dakle, ignoriranje je po meni najbolje rješenje ovakvih situacija. I čekanje da šiza prođe.
Hvala..
Kazem joj ja svasta, ali mi se cini da me ne razumije... Ili se samo pravi :? Ne znam s koliko godina je dovoljno odrasla da shvati.
da, slažem se i mi smo u toj fazi...tako se "objesi" da ga ne mogu dignuti sa poda..
mi nemamo odgoj po sistemu nagrade i kazne,
samo razgovor, razumijevanje i dogovori...
još mu ne mogu objasniti da sa bacanjem uništava stvari...
ako se naljutim i pričam ozbiljno, njega to zabavlja...
u tim sam situacijama kratka -to nije lijepo, draga čaša,
i usmjerim pažnju na nježnost...
a te faze bacanja pustim, a u gradu kažem nešto što će ga zanimati,
poput idemo brzo kući nono se želi igrati..ili slično,
i odmah surađuje, i naravno držim se obečanja.
Isto ovako. Šiza mi je na ignore!Citiraj:
Barbi prvotno napisa
Draga to ti je tek početak,iz dana u dan će ti biti nešto novo.Moj ima 22 mj za sada smo na pisanju po zidu i bacanju stvari. 8)
_________
D 1998.
I 2007.
ma da stalno imaju neke destruktorske faze :roll:
erik je jedno vrijeme šamarao sve redom, tete u dućanu, mene, goste, ma svih!
i to ga je jako zabavljalo,
ako bih se naljutila, njemu je to igra i prasne u smijeh i još više!
kad bi krenuo zaustavim mu ruku i kažem draaaga mamaaa, dragiii eriiik...
i okrenem na maženje i automatski prestane i postane nježan....
a zidovi, evo radimo jedan u sobi u boji i na njemu može pisati kredom,
kemijske i flomiće neperive nema na dohvat ruke, samo ono što mu dam i što se pere...
ja isto u takvim situacijama stisnem ignore tipku. 8)
kažem nešto u stilu: vjerujem da te to ljuti, ali to je jednostavno tako, to nije lijepo, draga mama, ne želim da to radiš...ne objašnjavam previše, kada počne šiza, kažem nešto od navedenog i pustim ga da ga prođe, po mogućnosti odem raditi nešto svoje (prati suđe i slične 'svoje' poslove :roll:).
uglavnom nakon vrlo kratkog vremena ga prođe, i s vremenom šize traju sve kraće.
e da, ja sam ga čak i vani znala pustiti da protestira, bez obzira šta si tko o tome mislio.
ignoriram i pustim da odradi svoje.
E kad odradi onda idu litanije, prije ništa ne pomaže.
potpisujemCitiraj:
zhang prvotno napisa
moj M se baca na pod uz dreku koja znači protest i sad meni je to bilo jako simpa i jednog dana krene on s tim i ja njega krenem oponašati i bacim se i ja dolje i vičem, on se na to digne i krene namjerno aaaaa i oponaša sam sebe ili mene,
e, cure za krepat!!
tak da na pitanje kad ih treba počet odgajat, odmah kad se rode, ne?
inače on ima 15 mjeseci, slabo priča ali totalno totalno sve kuži i zna
erik progovorio sa 18 mj i prohodao sa 18,
SVE kuži, i kužio je dok je bio beba...
i moramo paziti na svoje ponašanje jer nas kopiraju,
npr. došao je do mene i uhvati me za sisu i kaže -isssa!!!
:shock: :lol:
vidio svog tatu pa može i on, ne?!
Bacanje po podu je bila faza koja je kod nas, zacudo, dosta kratko trajala. Mozda 2 mjeseca. Samo sam ga ignorirala, on je svoje odvikao i odplakao, digao se, dosao do mene i trazio da ga uzmem. Ja bi ga uzela i objasnila mu zasto bas to nije smio dobiti/raditi/stiskati... I proslo je, sad se samo naljuti ako mu nesto negdje zaglavi pa nemoze sam izvuc, onda zavice ali i to ga pomalo ucim da nemora vikat nego da me normalno trazi za pomoc. Pametno moje malo :heart:
Hvala vam, lakse mi je kad vidim da nisam jedina. Vec sam mislila da negdje grijesim, da ju nisam previse raznazila (ali tko ce ju maziti, ako ne ja :D ). I ja ju ignoriram, Ako sam lose volje, zbrisem u sobu i pustim muza da to rijesi. A ako ipak malo izgubim zivce i viknem (sto je jako, jako rijetko), toliko mi poslije bude zao da me srce boli. Skroz sam slaba na svoju malu :heart:
Ja ignoriram i tad se smiri za manje od minute. Ako obratim pažnju na njegovo histeriziranje onda to traje i traje i traje...
M. se ne baca po podu (nadam se da i neće), ali kad npr. čupka cvijeće po kući i sl. jednostavno je ignoriramo. Dok smo skakali i govorili "ne" uživala je u svojim nepodopštinama, došla bi do biljke i čekala kad ćemo je pogledati da počne čupkanje. Žrtvovali smo par listova/cvjetova i sad je dobro. Nema publike - nema predstave. Probem je jedino kad gnjavi mace, tu je baš i ne mogu tako pustiti, a gnjavi ih stalno :roll:
i moja se baca kad joj nesto nije po volji i to pogotovo ako je umorna
danas smo imali epizodu uducanu. htjela je nosit kosaru, nije mogla jer je preteska a nije htjela meni dat da nosimo skupa. ja je kad sizne dignem, cvrsto zagrlim, objasnim zasto se to ne smije radit i ona se smiri i ne pokusava vise.
s, se baci na guzu i plače (cendra) kad mu nekaj nije po volji, ja ga naravno ignoriram al onda uslijedi čupanje kose,ušiju ili udaranje po glavi i to naravno sve sam sebe,zna se toliko izudarat da je sav crven a kasnije i osipan,a danas se je ogrebao po nosu jer smo išli van pa sam mu stavila šal na usta, a u zadnje vrijeme uzme prvu stvar i s njom se udara. probali smo ignorirati al svakim danom je sve grublji, kad mu kažem ne tuči simona ko da me kuži (kuži ne od 6mj),al ne prestaje pa mu moram primit ruke al nastavi čim ga pustim,radi to kad mu nekaj nije po volji bilo s moje ili njegove strane il bilo čije. kuži dosta toga,nosiflašicu, posprema obuću i sl. pomozite :(
korny, ne znam baš...ja na tvom mjestu ne bih ignorirala to samoozljeđivanje (u ovim gore primjerima mi je ignoriranje prihvatljivo). radije bi ga primila na sebe i čvrsto zagrlila, odvela ga ukoliko je to moguće na neko drugo mjesto (pomakla se s mjesta "incidenta"), pokušala mu zaokupiti pažnju nečim drugim, no ne bih ga ispuštala s ruku dok ne vidim da je smiren....
Mislim da je to normalna faza koju prođe svako dijete. I mi smo je imali u toj dobi, a i dan danas, s dvije godine i četiri mjeseca, zna to prakticirat, iako znatno rjeđe. I kod nas je ignoriranje davalo najbolje rezultate. Ja bih mu čak i rekla nešto u stilu "znaš što, možeš se bacati po podu koliko hoćeš, uopće me to ne dira" i okrenula se i našla si neku drugu zanimaciju. Smirio bi se munjevito. Par puta sam ga znala i oponašati kad bi me bacio u očaj, pa se i ja baciti na pod i urlati, ali je to bilo u afektu i zaključila sam da to baš i nije pametno jer mu time šaljem poruku da je takvo ponašanje prihvatljivo kad ga i ja prakticiram.
m ja njega maknem i draga bebe i sve to na kaj se ponekad nasmije al svejedno se udari ili počupa bar još 1-2 puta. dok se on meni baci na guzu i tak protestira deranjem i moj je komentar da nemre on vikat koliko ja mogu slušat,a za ovo da to ozljeđivane mora proć svako djete ne znam,amam kćer 4,5g koja to nije radila. čak si mislim skoknut do pedijatrice pitat da li bi to možda mogla biti posljedica krvarenja,pa mi možda ona malo sve to pojasni.
I mi smo odnedavno u fazi bacanja po podu, dreke, vrištanja, protestiranja, udaranja mame, tate (naša djevojčica ima 19 mj)...pa sam se pitala što i kako.
Moji roditelji kažu kako nas vrti oko malog prsta (što je možda i točno), ali čitajući vaša iskustva i razgovarajući sa ostalim roditeljima, vidim da je to normalna faza.
Teško je kada počne histerizirati kada ju stavljamo u sjedalicu u auto, ne možeš ju ignorirati i pustiti da prođe, ali kod kuće sam se odlučila za ignoriranje jer vidim da nema druge.
Jedno pitanje - Kada je gotova sa plakanjem i ostalim iskazivanjem nezadovoljstva, bilo bi dobro da ju stavim u krilo, zagrlim, kažem da se može ljutiti, ali da ju svejedno volimo. Ne bi htjela da dobije poruku da ne smije izražavati svoju ljutnju (a na koji način da ju izrazi ovako mala osim na ovaj, pitam se...) - što kažete? Ima li tko kakav savjet?
Ohana,ne znam kaj da ti kažem. Mi smo S ignorirali i mogu reći da se sam od sebe prestao ozljeđivati (mada smo imali ekstremne probe koje su upalile- kad se udario ja sam uzela njegovu rukicu i "udarila" ga s njom-nakon kaj je ostao totalno zbunjen prestao je-napravili smo to svega 4x).nisam bila baš za tu metodu al nisam imala drugog riješenja.sad nam je ostalo poneko vikanje iz protesta i bacanje na guzu,bacanje igračke na kaj mu oštro kažem NE. i to je trenutno to.
Da joj možda probaš ostavit plakanje a ostalo maknut???Mi riješavali lupanje,pa štipanje a ostavili bacanje na guzu i "plakanje",pa sad riješavamo malo po malo guzu tak da ne bi došlo do protestnog lupanja s nogama.
udaranje rukicom mame ili tate ili psa je rijeđe i to samo kad se jako naljuti ja onda kažem draga mama....pa prestane.
što se tiče poda, nešto sitno se baca, a češće legne kako bi izbjegla da ju dignem i uputim nekamo ili dam sirup,...
dosta brzo se digne nakon ignoriranja :lol:
strpljenja, znam i moram se kontrolirati da ne viknem jer to mi je prva reakcija :oops:
meni ti je glavna fora : dođi da te mama digne-pali kad se baci na guzu
moram malo osviježiti ovu temu...M.se u zadnje vrijeme stalno baca za svaku sitnicu.baci se na pod i sjedi.nije to toliko strašno,nego čeka kak da mi pobjegne tamo kam je naumio,a jako je brz...ako ga pokušavam dignut s poda da i drugi ljudi mogu proći kraj nas,onda je to vrištanje iz petnih žila i bacanje u mojim rukama..i tako to unedogled..pokušavam sve riješit razgovorom,ali me toliko naljuti ponekad da ne znam šta ču...danas sam ga pustila tak da sjedi ispred dučana,uzela sam njegov biciklić i rekla mu da idem,a on nek ostane.mislila sam da če zamnom,a on zum prema nekakvim stepenicama(2 su pa nije problem)...je pao,ali nije bilo ni suza...a osuđivački pogledi drugih ljudi...ma ni to me previše ne dira,ali ne mogu ih ne osjetiti...inače M.ne hoda,nego stalno trči pa ga ne mogu pustiti da se izbaca i digne s poda...živimo u kvartu punom zgrada i poprilično je prometno...nemam pojma kaj da radim i kak da to zaustavim...
samo sam se htjela malo izjadati da mi bude lakše :love:
ima 22 mj
Moj to još uvijek ponekad radi :roll: a gle koliko je star u potpisu...
Oduvijek je temperament ajme , i brz i živ i sve kao na struju. U periodu od 1-3 je bilo puno koma situacija koje sam nekada jedva hendlala dok je sada kudikamo lakše. U većini slučajeva se možemo dogovoriti iako kao što već rekoh,ima trenutaka kada se baci na pod bez beda, zaboli ga gdje smo,a tada pomaže samo razgovor i smirivanje tenzija. Drugo ništa.
Kontam da će u periodu od 6-9 biti još bolje :mrgreen: :/
znam,treba imati strpljenja...baš razmišljam kak doma to ne radi,samo vani
imam i ja dečkića koji se počel bacati na pod kad mu neš nije po volji,
zasad nepoduzimam ništa (a neznam ni šta bi mogla....) već ga ostavim, on se sam smiri nakon minutu/dvije i dalje sve ok
zasad to radi samo doma, tj u stanu/kući
a vani još nije imao ispade bacanja, to me tek čeka.... 8)
i moj je u toj fazi (nadam se da je samo faza). obozava aute, i sve je ok dok smo na parkiralistu i skupa gledamo aute. e, onda on odluci da bi sad malo izasao na cestu i dirao aute koji prolaze :shock: kad mu kazem da ne mozemo stajati na cesti jer ce nas pogaziti auto, baci se na pod i udri u plac - ja ga uzem, odnesem u park (tako uplakanog)-pol minute od ceste i nadjemo novu zanimaciju. jos mi se zna ponekad bacati po podu kad trebamo ici doma, al to ga pustim da se izvristi, bez obzira na zacudjene poglede slucajnih prolaznika, i onda idemo.
dakle, ako nije po zivot opasna situacija, mislim da je najbolje pustiti ga.
diana - nemoj ga dizati, pusti ga da sjedi, a ti stoj kraj njega (tako ti nece moci pobjeci). i stoj kraj njega ako treba i sat vremena, budi tvrdoglavija 8)
Stojim kraj njega ali samo gleda kam da mi zbriše...ista stvar,mali je pa nema osječaj za opasnost,te jurca svuda.najgore je ak smo negdje kraj ceste,vučem ga za ruku,a on neda..onda se baca i gleda kak da mi šmugne...a onda nas svi gledaju(svi ostali imaju divnu djecu koja nikad nisu niš napravila,moš mislit)...ma mene ne smeta toliko njegovo izražavanje svoje volje,dapače,ali me neče ni malo poslušati...ali sad kad razmišljam,on se najviše baca u dučanu kod blagajne i po cesti zbog auta...sad u 12h navečer mi se sve to čini smješnim i simpatičnim :lol: ...kak se on samo trudi i smišlja da me zezne..a ima samo 22 mj...
ovako mi to rješavamo,inače se on ne baca klasično po podu strah ga je da se ne bi udario. Sjedne,spusti glavu među noge i počne urlati,to radi bilo gdje ako mu nešto nije po volji. Dignem ga i skroz smirenim tonom objasnim da ne radi to jer time neće ništa postići i mic po mic,sad me posluša pa prestane šizit
ni M.se ne baca klasično,više sjedi...a ni ne plače puno,ali koja je to snaga ako je kod mene na rukama,i volja...znam biti sva u masnicama koliko se rita..onda ga ja spustim na pod,on malo sjedi i hvata priliku kak da mi šmugne.najteže je ak imam vrečice s placa pa mi to počne raditi
Citiraj:
Barbi prvotno napisa
Slažem se. Teško je katkad izignorirati, ali ako uspiješ, faza brzo prođe. A onda slijedi neka druga. Nama je sada na redu vrištanje. Od sreće ili živaca. Užas!!!
DianaMaximus skroz te razumijem. Sara se ne baca toliko nego protestira na razne nacine ali vrlo kratko tj dok ne vidi nesto novo prema cemu se zaleti brzinom munje. I tako juri bezglavo od jedne do druge opasnosti i jednostavno ponekad vise neznam kako se postaviti. Uporno joj ja objasnjavam ili pustim da vristi (bez obzira na druge) ali vec neko vrijeme je tako i ne vidim pomaka. A onda ako me jos pocne udarati tu poludim jer stalno ulazi u faze udaranja i nakon 6mj vidim da prebacivanje na njeznost ne funkcionira. Tj funkcionira ali se konstantno ponavlja pa je njoj to vec postala igra. Prvo udari pa onda podraga i poljubi i opet sve ispocetka. A, ja udaranje ipak necu tolerirati. Tesko je to sve skupa. Treba puno puno strpljenja. Moja kamikaza je koliko opasna toliko i neodoljiva i ima srece da spava cijelu noc ko top pa mama stigne napuniti akumulatore i svjeza i odmorna docekati novi dan!!!!!
I ja imam sličan problem ali moj problem je još i više vezan za pitanje manipulacije....dijete mi je manipulator i vješto upravljam mnome s 2.5 godine...
Dakle, legne na krevet, kaže mi da je pokrim, nakon toga to nije dovoljno pa mi naredi da donesem njezine dekice pa da je pokrijem, pa kada to učinim, ni tada nije OK, pa želi da je pokrijem još i dodatnim jastukom...
Tada kada je sve moguće na njoj, ona traži da joj donesem njezine košarice za igru. Ja donesem jer znam da ako to ne učinim - doživjet ću barem 2 sata kriznog stožera od deranja i cendranja u kući...
OK, kada donesem igračke i stavim ih kraj nje tada cenravo traži da ih istresem. Ja joj lijepo kažem neka ih istrese sama. "NE, mama će", ona će na to!!!
Ne sviđa mi se pozicija u kojoj se nalazim i ne znam je iskomunicirati!
Ako tko zna nešto više o tome, neka me obrazuje...
Isto tako, neki dan mi idemo gradskim prijevozom do Staroga Grada (inače se voli voziti autobusom, to joj je atrakcija) cijelo vrijeme čekanja me je iskušavala.... jednom nogom je htjela biti na pločniku, a ja joj nisam dala objašnjavajući joj kako pločnikom voze auti i da je opasno da stoji dolje jer će ju zgaziti auto... Ne, ona je tako visila s moje ruke dobrih 15 minuta dok sam ja "kuhala" u sebi, a 30 ljudi oko mene gledalo kako me dijete vuče za "nos"!!! :x
hehe puja,i mi smo u fazi udaranja...kad me udari ja ga pitam:Jel te mama tuče?ne tuče jer te voli.a zašto ti mene tučeš?...onda slijedi stanka,i milo me gleda u oči.pa sve ispočetka ali puuuno nježnije,zapravo privlači moju pozornost.nije da je nema,ali neki put nemogu baš isti tren skočiti kad M.to želi(kuham ručak,perem ruke...nebitno)sad me "tuče"ali to više izgleda kao da me ljutito draga po nogama.
abonjeko:izdrži 2h krize.nemoj popustiti,pogotovo kad ste doma.pripremi se psihički na ludovanje.a kad počne skakati ili kajgod,uzmi je k sebi i reci da je mama voli najviše na svijetu ali da neke stvari može i sama.ja svome M.kažem da nije on meni mama.tu obišno nastane tišina i mir.pusa,objašnjenje i to je to.
javljaj kak prolazi doma.puno sreče :love: