zar sam jedina??

ok. sad će sve majke koje neopisivo uživaju u čarima dojenja vjerojatno pomisliti.. koji egoista, šta je uopće rađala..ili tako nešto...ali nadam se da nisam jedina i da zbog toga nisam loša majka... mia se rodila prije 3 mj. i od prvog dana doji bez problema.. ja sam muku mućila sa sisama prvih mj. i po i bilo je bolno i grozno i nisam odustala jer znam da moje mlijeko ne može ništa zamijeniti.. sad je sve ok bar što se bolova tiće..da, volim ju gledati dok zadovoljno guta i guguće.. i volim kako me mazi i gleda dok sisa i uživam....ali.. sad taj kobni ali..nekad sam tak umorna i ne da mi se u 3, 5, 7 ujutro buditi i nju dojiti, ne da mi dan provoditi cjedeći sisu za boćicu za sljedeći dan jer moram na ispit, ili nešto obaviti u gradu pa ju ostavljam mužu, mami da ju nahrane, ne volim taj osjećaj sputanosti koji me nekada uhvati..i onda pomislim.. zar sam stvarno loša mama , zar ne bi trebala beskrajno uživati u svom djetetu i svim čarim majčinstva.. zar ne bi trebala zaboraviti sve stare navike i obveze..da budemo na čisto..ja nju obožavam i nikad ne bi mjenjala to što sam postala mama...al nekad bi odustala.. kao ono.. evo sad mi je dosta, vraćam ju..a onda opet kad pomislim da joj dam nešto drugo, da će uskoro nadohrana..nekako pomislim bit će mi lakše al opet tužna sam i nekeko bi to odgodila..što kasnije..to bolje.. eto..nadam se da ste shvatile što me mući..i nadam se da nisam jedina.

Ja se nikad nisam izmlazala, nisam imala potrebu za tim, malu sam vukla svugde sa sobom. Nisam imala ni neke prevelike probleme sa dojenjem, nit ragade, mastitis.... ništa. A opet nisam baš obožavala dojenje prvih meseci.
Kad je Nađa imala nekih 5-6 meseci prestala sam da se osećam strašno sputanom (ona je sisala stalno), sa 9-10 njenih meseci mi je bilo jako drago što sisa, a posle prve godine sam počela da uživam.
Tako da nisi jedina.
Ima i ovaj topic: http://www.roda.hr/forum/viewtopic.p...=mrzim+dojenje

Citiraj:

---

zar ne bi trebala zaboraviti sve stare navike i obveze.

---

to bi značilo negirati i "zaboraviti" sebe i svoj prijašnji život. a biti majka nas treba samo upotpuniti, a ne izbrisati sve ono što smo nekad bile ili što smo nekad volile ili što i danas želimo biti. ti nisi samo majka, mada naravno što je dijete manje, to su djetetovi prioriteti prije tvojih, to si više majka, nego žena. al NISI samo majka !!! /da dodam i ja nekoliko uskličnika/.

osobno preferiram (zlatnu) sredinu i ne vidim ništa toliko strašno u činjenici da se mater ponekad i naspava duže od 2 sata u komadu, a da otac nahrani dijete ili bilo što u tom smjeru. tvoje dijete neće imati ništa od toga ako od majke bude imalo hodajućeg zombija.

ne, /zbog ovog sto si navela/ nisi loša mama i nemoj da te postovi na forumima navedu na taj zaključak. ionako se često piše samo o majčinskim vrlinama, a rijetko kad je netko spreman priznati vlastite (majčinske) pogreške.

znala sam da ce se emsa javit, potpisujem svaku rijec!

ma kakva losa mama, pa ti si i zena i studentica (pretostavljam) i jos puno toga, trenutno ti majcinstvo je na prvom mjestu i malo je poguralo ove druge uloge ali one nisu nestale i normalno je da ih se zazelis. ja ti cak preporucam da upravo kad ti dodje takva kriza da uradis nesto za sebe, odes sa prijateljicom na kavu, odmoris se malo, umor je normalan i ne cini te ni malo losom mamom. :love:

ja mislim da nema mame koja u nekom trenutku nije barem na sekundu prosla takve osjecaje, ja jesam :)

mislim da si sama sebi vec dala odgovore zasto te uhvate ti neugodni osjecaji, najcesci je umor. nemoj ih se sramit niti potiskivat - to ti je sve normalno :)

samo hrabro! :* :love:

Nisi loša, umorna si.
Život sa bebom je jako dinamičan, 3 mjeseca je jako kratko razdoblje. ustalit ćete se koliko toliko, naučiti jedno na drugo. Nemoj se zamarati i samooznačavati tako ružnim epitetima jer nisu istiniti.
Drži se, proći će.

:heart:

ma, daleko od toga da si jedina! ja bih mogla pricat price i pisat romane o tome - ne samo o dojenju nego i o drugim "carima majcinstva" :mrgreen:
i taman kad mi je dojenje postalo "fora", ostala sam trudna i sad mi je opet naporno....sve to ima svoje i svako se razlicito nosim s tim, ali mogu ti reci nema mame koja ponekad nije bila "na dnu".

Citiraj:

---

nekad sam tak umorna i ne da mi se u 3, 5, 7 ujutro buditi i nju dojiti, ne da mi dan provoditi cjedeći sisu za boćicu za sljedeći dan jer moram na ispit, ili nešto obaviti u gradu pa ju ostavljam mužu, mami da ju nahrane, ne volim taj osjećaj sputanosti koji me nekada uhvati..i onda pomislim.. zar sam stvarno loša mama , zar ne bi trebala beskrajno uživati u svom djetetu i svim čarim majčinstva.. zar ne bi trebala zaboraviti sve stare navike i obveze..da budemo na čisto..ja nju obožavam i nikad ne bi mjenjala to što sam postala mama

---

Ma kaj bi bila losa mama...dojenje je nacin hranjenja, nema nikakve veze sa ljubavlju prema djetetu...to sto ti se ponekad ne da, ne znaci da je manje volis...

Citiraj:

---

sunčica vk prvotno napisa

.. zar sam stvarno loša mama ...

---

loše mame se rijetko kad ovo uopće i zapitaju. loše mame zlostavljaju ili dopuštaju zlostavljanje svog djeteta, loše mame ne znaju gdje su im djeca, što vole, kako "dišu"....poanta je tu, da sad ne nabrajam do prekosutra....

dojenje nije nešto što nekog čini dobrom ili lošom mamom.

po meni, ti si mama s neopravdanom grižnjom savjesti. budi dobra sebi pa ćeš biti i svom djetetu. ono te treba kao sretnu, zadovoljnu, staloženu i ispunjenu, a svaki nemir, nervozu i nezadovoljsvo ono osjeća i postaje tvoje malo ogledalo koje je sposobno reproducirati sve tvoje (naizgled) potisnute emocije

biti dobra mama ne znaci biti savrsena mama koja svaku sekundu uziva u majcinstvu.

da, moze biti tesko, sjecam se, posebno ako nisi "majcinski tip" :/ kad rodis, puno toga se promijeni, tu su ocekivanja tebe same, okoline, djetetova individualnost, a kako ti je prvo dijete vecina toga dodje bez da si stvarno spremna na to.

nego, da te pitam, uspijevas li uciti (i kako) uz tromjesecno dijete?

hvala svim na riječima potpore...i drago mi je što nisam jedina s takvim problemima...a što se tiče učenja...pa recimo da imam jaku volju...trenutno sam 2 god. magisterija (zadnja god) i i polako to sve želim privesti kraju... a i tip sam osobe kojoj učennje ne pada teško...a učim evo sad... od 8 do ponoći jerjedino to vrijeme odspava u komadu... skripte nosam sa sobom po kući pa kad god ona začori ja listam i tak snalazim se..bitna je volja..a ja je imam hvala Bogu.

Citiraj:

---

mama courage prvotno napisa

a biti majka nas treba samo upotpuniti, a ne izbrisati sve ono što smo nekad bile ili što smo nekad volile ili što i danas želimo biti.

---

A-ha! Thanks for reminding me! Ja sam se recimo totalno ufurala samo u to, sva sam u toj svojoj bebi, a istovremeno se osjecam kao da bjezim od njega, pogotovo kad pozelim da spava duze, da ja kao nesto napravim - a nista ne napravim :/
sinoc sam sanjala da dojim koloniju mrava! :lol: (sad svi zamislite kako je to izgledalo :lol:) sta li to znaci?

ma suncica, pa svaka cast na ucenju! ja sam na doktoratu, pa nista ne radim, ne znam kad cu i kako...

i ja se ponekad tako osjećam, nekad i malo ljuto jer više ne prihvaća bočicu izdojenog mlijeka od nekih 5-5,5 mjeseci potpuno pa sad izlasci iz kuće izgledaju tako damahnito obavljam što mogu dok spava ili izmređu hranjenja, pa doma pa opet.. i ljuti me to, ali ga volim i volim što sisa pa pregrizem tu frustraciju. ponekad želim pobjeći i odem na par sati od svih i njega. ali ne mislim da sam loša mama zbog toga, mislim da bih bila puno lošija kad ne bih to napravila. ok, neku noć me izluidilo što me tlači sa dojenjem, ali ujutro sam opet bila ok..

Imam i ja slicne probleme. Moja misica nece izdojeno mlijeko, vec samo cicu. Tako da svaki put kad trebam nesto otic obaviti jurim i zurim i sva sam zivcana. A ne mogu je bas svukud vodit sa sobom. I imam trenutaka kad se veselim danu kad ce prestat cicat, ili bar kad ce pretezno jesti dohranu, pa da mogu kao covjek nekud otic na tri-cetiri sata i malo se odmorit od svega.
Sad na svu srecu uglanvom prespava cijelu noc, ali dok je bila manja i budila se po noci ponekad sam pomalo mrzila svog muza, koji bi uglavnom to sve prespavao, a ja sam bila ta koja je svaki put morala skakat oko nje. Jer on nema cicu. Sto je neosporna istina, ali ponekad sam se osjecala da sve to skupa nije fer.

Ali svaki put kad mi dojenje tesko pada, pomislim na pranje flasica. Koja bi to tek tlaka bila! I odmah mi sve nekako bude lakse :lol: