Priča koju sam vam ostala dužna: Kako sam postala mama :)
Prošle godine na današnji dan sam bila u Zagrebu na FET. Jedan od četri mala smrzlića koja su mi toga dana vratili, za koje su mi davali jako male šanse za uspjeh,
je danas prekrasan dječak :heart: koji je unio sunce u moj život. I baš zato na današnji dan želim sa vama podijeliti svoju priču.
Nemojte zamjeriti na tipfelerima i na formi i dužini priče jer uz ovo zahtjevno maleno stvorenje nemam kada pročitai šta pišem..
Dok sam bila trudna bilo me strah napisati svoje iskustvo. Nisam baš praznovjerna ali kao da sam se bojala da se ne ureknem. Glupo, znam, ali tako je.
Ali mislim da na ovom forumu treba biti što više pozitivnih priča pa zato evo i ja prilažem svoju.
Dakle i MM i ja imamo 32 godine (svaki ) . Otprilike 3 godine smo pokušavali u kućnoj radinosti. I to prvih godinu i po sasvim neopterećeno i bezbrižno.
Čak mi i ne bi nekad bilo jako mrsko kad bi mi došla M jer bi se namistilo neko putovanje ili bi bila neka frka na poslu i sl.
Međutim, iz miseca u misec mi je bilo sve više sumnjivo što ja još nisam trudna.
E onda sam otkrila da imam hipotireozu. Jako sam se loše osjećala, konstantno sam imala temperaturu 37-37,4, vadila sam hormone i TSH je bio preko 70.
Strava. A i antitijela su mi jako povišena.
Tada sam definitivno bila sretna što nisam ostala trudna jer sa takvim nalazima mi je ili zagarantiran spontani ili.... uh, ma svašta. Sreća, otkrila sam na vrijeme.
Onda sam krenula u borbu sa hormonima. Da skratim barem ovaj dio o hipotireozi - tek malo prije nego sam uspjela ostati trudna sam hormone dovela u red,
odnosno TSH oko 1 (hvala Timmy :love: ) mjenjajući terapiju iz mjeseca u mjesec dok nisam naišla na pravu dozu.Ali već kad sam ga spustila ispod 10, ponovo smo ponovo počeli
raditi na bebici. Sad sam već pratila malo plodnu sluz malo bazalnu temperaturu, ali....ništa.
U 10 mjesec 2006 smo krenuli tražiti uzrok. MM je napravio spermiogram, briseve i spermokulturu - sve odlično.
Ja papu, briseve, ostale hormone. Našla se tu i tamo koja beštijica koju smo ubili antibioticima, ali ostalo - sve super.
Onda slijedi HSG koji pokazuje začepljen desni jajovod. Pa laparoskopija koja to potvrđuje. Jako je začepljen i nema mu spasa.
Drugi je prohodan ali....taj jajnik radi jako slabo. Mislim da sam samo jedan put uhvatila O na tu stranu. Zatim slijede 2 AIH uz Klomifene.
Svaki put su dominantni folikuli bili na ovu začepljenu stranu. Bilo je tu i ciljanih uz folikumetrije, ali ko njih više računa.
Prelazimo na IVF. Jedan prirodnjak uz femaru - 2 prekrasna osmostanična embrija (neki se možda sjećaju mojih Roka i Cicibele :heart: ) ali na žalost bez uspjeha.
Možda zato što sam dobila sličicu ili zato što sam prvi put bila svjesna da imam oplođene stanice, ali taj neuspjeh mi je jako teško pao.
Iako sam bila ( i ostala) više nego zadovoljna tretmanom u Cita kod meni izuzetno dragog dr Šparca :love: ,financije su prevagnule u odluci da u slučaju neuspjeha
odem u Zg po besplatni pokušaj. (Imala sam gdje stat u Zagrebu a uz refundaciju novaca preko putnih naloga taj pokušaj je stvarno ispao besplatan.)
I baš u vrijeme kada sam bila u Cita na prirodnjaku imala sam i pregled u Zagrebu na VV kod dr Alebića. Rekla sam mu da sam sve probala što sam mogla i da ne mislim
u Zg dolazit na AIH ili prirodnjake. Vrtio je glavom i govorio kako mu je žao da me stavlja u stimulaciju jer sve je ok i samo treba vremena. Ali i sam je vidio da sam dovoljno
vremenu dala šansu i da nam nema druge. Ako ovaj prirodnjak ne uspije da mu se javim u 9 mjesec. I javila sam mu se. Dogovaramo stimulirani za studeni 2007.
Mislim da je suvišno uopće spominjati koliko je dr A. krasan doktor i čovjek. Stvarno sam oduševljena pristupom i odnosom kompletnog osoblja na VV.
U to je vrijeme moja draga forumašica i prijateljica wonderwomen :* krenula sa svojim stimuliranim u Cita.
Ma nekako smo se pratile cilo vrime i bile smo uvjerene da ćemo zajedno biti trudne.Tako je i bilo samo što sam ja kasnila 2 mjeseca.
Neki se čude kad ja kažem da moje dite ima "tetku" u Sarajevu ili da sam ja "tetka" jednoj lutkici iz Sarajeva......ma šta je čudno u tome da sam na ovom putu stekla
prijateljstva za cili život :heart: .
Dakle, počinjem sa Suprefactom ( od 1 dc 3x1 u obe nosnice) i 3 dc dolazim na 1 uzv. Krećemo sa Gonalima, po 3 ampule.
(Da napomenem, od Suprefacta sam imala nekakve bolove u kostima. Čak jedno veče tako jake da sam skoro hitnu zvala. Tada nisam bila sigurna od čega me boli ali kasnije sam čitala
da je bilo žena sa istom reakcijom.) Imam neku cistu i dr se ljuti, vrti glavom - kaže "posaugat će nam sve hormone". Ali šibamo dalje. Primila sam 27 gonala.
Punkcija 26.11., toliko bolna da sam skoro pobigla sa stola . Ali moja nogometna momčad je tu, 11 vatrenih :D . Međutim, cista je ostala.
Dr je rekao da nije imao srca punktirati i cistu jer bi tek tada zvizde vidila. Na ET dolazim 1.12. Od 11 stanica 9 je oplođeno. Od toga su 4 došle u stadij blastociste. Dr se nećka zbog ciste, ali ipak pada odluka da napravimo transfer. Vraćaju mi 2 blastociste i taj dan primam Choragon 2000, sutra dan Decapeptyl, a 6.12. opet Choragon.
17.12 - beta negativna. Brišem laktove i kolina i šmrcnem malo onako usput - jer padovi bole, znate i sami.
(Prijatelji me tješe " ma znam ja one koji su uspili nakon 10 godina" " ....12 godina"...." iz 20-tog pokušaja" ....uh, a meni je drago zbog tih ljudi što su uspjeli ali ipak mi se srce ledi da ću nakon skoro 4 godine možda još toliko ili duplo toliko morat hodočastit po doktorima. Bojim se iti misliti o tome jer se često moje slutnje ostvare. Uvik sam jako volila dicu i već davno me hvatao neki strah da bi mogla imat problema sa neplodnošću. Baš zato jer tako silno želim biti mama.)
Dogovorila sam se sa dr da mu se javim čim ode cista. I na sreću, već idući ciklus sam mogla po smrzliće.
11.01. sam dobila M i krećem - kod dr Š. sam išla na uzv do ovulacije i dr A. sam telefonski javljala rezultate. Spasilo me to što nisam morala od početka ciklusa bit u Zg.
Ispalila bi da sam opet morala 3 tjedna biti sama gore. Iako su me tijekom proteklog boravka kavice sa mojim dragim forumašicama spašavale - Charlie, Dodirko, Shanti, Pujica, Enya, Ina, Pirica.....uh, nadam se da sad u brzini neću koga izostaviti- hvala vam cure što ste bile uz mene :* )
Dakle - 23.01. je bila ovulacija, 28.01. dolazim na FET. Od 7 smrznutih, 4 su preživila. Vraćaju mi sva 4 d toga 2 blastociste koje nisu baš bile neke (odmrzavanje im je teško palo pa se više
niti ne zovu blastociste) i dva embrija za koje neznam koliko su bili podjeljeni ali biologica mi je rekla da ih vraća čisto da ih ne baci. Opet ista procedura - Choragon na dan FET, sutra Decapeptyl,a 02.02 opet Choragon.
Pila sam folnu ( mislim da su se tabletice zvale Fersen - folna sa željezom jer mi je željezo bilo malo nisko) i od transfera Andol 100.
Kako ja ništa ne pijem na svoju ruku tako sam i za andol pitala dr A da li smijem. dgovor je bio " smijete, ali znate, nećete od Andola ostati trudna" :mrgreen: .
Pitala sam kada smijem putovati kući - rekao je da barem 24 sata ostanem u Zg. Transfer je dakle bio u ponedjeljak, u utorak sam putovala za St. Još srijedu nisam radila a u četvrtak sam
krenula na posao. Pridržavala sam se svoje neke teorije koju sam stvorila čeprkajući po forumu i po iskustvima raznih forumašica. A to je - umjerena aktivnost, šetnje i sve laganini da.
Teški fizički poslovi, stavljanje robe na sušilo, pranje prozora i sex- zabranjeni. Dakle nisam ležala ali nisam i orala i kopala. Ipak, svi simptomi su ukazivali da ću dobiti M. Počeo me drmati pms.
05.02 su bile maškare u Splitu. MM, susid i ja smo se umaškarali i krenuli u grad. Ja sam se već pozdravila sa uspjehom jer M stiže svaki čas.
Tu veče sam skakala, plesala, popušila koju cigaretu više, popila pivo....ma radila sam sve da zaboravim na bol u jajnicima koja je jačala i nagovještavala kraj.
Kada sam došla kući i otišla na wc imala sam šta i viditi. Pune gaćice svježe crvene krvi. Baš sam bila ljuta. Uh, 10 godina..., 12 godina....o muko moja koliko će trebati krvi i suza da ja postanem mama.
Sutra ujutro je na ulošku bilo krvi ali ne baš puno. Ma zna se tako nekad desiti da tek popodne jurne.
Popodne sam se dala u akciju čišćenja kuće. Razmahala sam se ko velika ali bilo mi je sumnjivo da nema više krvi.
Ma idem ja pišnuti jedan test. I sama se sebi smijem kako u svoje bisere mogu dodati i ovaj - test uz menstruaciju. Dakle smijem se ja tako od muke kad ono.......dvi crte, druga je slaba, ali crtica je.
O joj, šta ću sad :shock: ? Kakve dvi crte? Nisam nikad imala dvi crte. Ma to je neki jeftini test, ne valja sigurno.
Ujutro kupujem Prima stick i sa prvim jutarnjim urinom ( kojeg sam u čašici noslila na posao) test -negativan. E sad sam zbunjena. Ma neće on meni sad bit negativan.
Trčim u apoteku i kupujem Intim plus. Za te pare i s tim nazivom ima da mi pokaže plus.Sama sebi se opet rugam jer sam piškila prije sat vremena i jedva ispustim koju kap za test.......
ma nije prošlo 5 minuta evo druge crtice. Teško vidljiva ali tu je.
I to je izgledalo ovako (ovo su dani nakon FET, s time da je dan Je dan FET nulti)
8. dan......krvarenje
9. dan ......blijeda crtica
10. dan.....blijeda crtica
11. dan.....beta 34,09 ma to je biokemijska. ne nadam se baš puno. Inače nakon onog krvarenja 8 dan od ET nema više krvi.
12. dan.....opet pozitivan test, crtica je blijeda ali tamnija nego predhodne
14. dan.....beta 125,40
16. dan.....beta 440,16
Sa 5+4 sam bila na prvi uzv i vidile su se žv i gv, ali nema još otkucaja. Sa 7-1 smo prvi put vidili maleno srce kako treperi :zaljubljen: .
Trudnoća je bila predivna, mirna, bez iznenađenja i strahova. Napravila sam kombinirani probir u 11 tjednu. Zašto? Ni sama ne znam. Niti znam šta bi sa nekim sumnjivim rezultatima.
Srećom, nisam uopće morala razmišljati o tome šta dalje.
Uživala sam u svakome danu, mazila svoj stomak koji je tako prekrasno rastao.
Sa 39+3 je na svijet došlo moje maleno sunce, moj dječak koji danas na dan kada su ga doktori spojili samnom ima 3 mjeseca i 2 tjedna :heart: .
Napokon se zovem "Mama" a MM "Tata". I ta divna nova imena nam tako dobro pristaju.
Od sveg srca vam želim da se što prije zovete isto kao i mi :love: .
