Tuku li se vasa deca izmedju sebe?

Moje dve obozavane, nezne devojcice, vec par dana kao da su na kursu borilackih vestina. Stalno idu jedna za drugom, izazivaju se, gnjave, smeju grohotom o onda jedna nehotice mlatne (ili ocepi, gurne, sutne) drugu. Ova druga joj iz sve snage vrati i tako ukrug. Sve se zavrsi urlanjem. Ja dotrcavam, smirujem , tesim, grdim, objasnjavam kako to nije lepo, danas sam cak i pretila batinama (fuj, sama sam sebi grozna). Rezultata nema. Trudim se da ostanem mirna, ali mi ,vidim, bas tesko ide. Pa vas pitam, imate li ovakvih borbi u kuci i kako smirujete zavadjene strane? :/

Moja su djeca često skupa i ne tuku se jer se ja umješam, ali se u zadnje vrijeme znaju međusobno lupiti, pa i ugristi ili učipnuti.

ja imam tek jedno dijete - ali sestra i ja smo se dosta tukle, čupale, grizle, pljuvale... roditelji se uglavnom nisu uplitali, a kad se i jesu upleli, to je završilo tako da smo se nas dvije na kraju urotile protiv njih dvoje groznih i odvratnih koji nam smetaju kad se mi svađamo...

ne znam, planiram se ne uplitat u svađe i tuče moje djece (osim ako mi se ne učini da se mogu ozbiljno ozlijediti...)

Citiraj:

---

danas sam cak i pretila batinama (fuj, sama sam sebi grozna).

---

btw, ovo nema nikakvog efekta, odnosno može biti samo kontraefekt : želiš ih naučiti da se ne tuku na način da ti njih tučeš (ili prijetiš da ćeš ih tući) - znači šalješ im ovu poruku: "iako kažem da udaranje nije ok, svojim ponašanjem pokazujem vam da zapravo jest ok"

i onda im šalješ kontradiktorne informacije (zapravo im lažeš), a i učiš ih ponovo agresivnom ponašanju.

Ozren (1.5) našamara Frana (5) i čim spusti ručice počne treptati jer očekuje protunapad :lol:
Zna se dogoditi i da Fran udari Ozrena a ovaj ne vrati odmah, nego mu za minutu-dvije baci autić u glavu :evil: .

Loli, crknut ću od smijeha zbog Ozrena. A i zato što nešto slično imam doma. Oliver je tip djeteta koji je jako otvoren, voli sve ljude i ne boji ih se, a uz to je izraziti borac za svoja prava tako da je sada počeo nesuglasice rješavati tako da prvo pita, ako mu netko nešto njegovo ne da on ga jednostavno lupi (čega se ja užasavam-u zadnje vrijeme smo razgovorom počeli postizati neke pomake pa ne reagira baš na prvu loptu, nadam se da ću uspjeti to nekako riješiti). Isto je i između njih dvojice. Vole se, obožavaju, ali se često zakače i to najviše oko igračaka jer čim Dino nešto uzme, ovaj hoće baš to i ništa drugo. Dino mu je često prepuštao stvari, ali sam onda opet ja reagirala jer to nije dobro ni za njega da stalno odustaje od igre jer ga brat tlači. Oliver se ne libi udariti prvi, Dino je trpio stalno i uvijek mi se došao žaliti, sad i on njemu zna vratiti. Onda Oliver dođe tužakati, a ja samo pitam: a što si ti braci napravio? Na to on obično odgovori: uštipnuo sam ga (ili nešto slično), a ja mu objasnim da ako je prvi počeo nema se pravo žaliti. Naravno da urgiram i ne dozvoljavam da se mlate, ali sitne čarke su uvijek tu.

I kod nas je sa igrackama ista stvar. Ono sto jedna uzme, drugoj bas tog momenta isto to treba...
Itekako sam svesna da bih batinama samo pokazala deci kako je agresija nacin na koji treba resavati nesuglasice, zato ih i nisam tukla. Ipak, i pretnja batinama je ono cega se grozim. Danas, kada sam malo ohladila glavu, jasno mi je da je to bio samo izraz moje nemoci da se izborim sa problemom.
Sada, kada ih gledam sa strane, zaista mi se cini da je to njihova igra kojom jedna drugoj testiraju granice. Meni je to u detinjstvu falilo jer sam odrasla kao jedinica, nikad tucena od roditelja i mozda se zato toliko cudim sestrinskim batinama. Ali zato, kada sam se u skoli sretala sa nasrtljivcima, desavalo se i da sam dobijala batine, jer naprosto nisam znala da se odbranim...
Zato sam resila da ih pustim da svoje nesuglasice resavaju same, a da se umesam tek u slucaju opasnosti od povrede. Verovatno je i ovo nacin na koji one nesto uce o ponasanju u drustvu...