Bila je nedjelja, 28 decembar 2008 godine.
Termin za porod bio je 24 tako da sam vec bila uspanicena i svaki dan sam osluskivala micanje bebe a suprug je svako jutro imao zadatak da me lagano lupka po stomaku dok se bebi ne javi.
Na slusanje bebinog srca obzirom na termin isla sam svaka 2 dana i vec sam se u bolnici osjecala opusteno i spremnom za porod. Osoblje mi je vec bilo drago a dr je zaista bio kul.
U trudnoci sam se udebljala nekih 11-12 kg i prijatno sam izgledala, bila sam stalno u pokretu auto sam vozila i na dan poroda.
I kao sto rekoh i taj dan u nedjelju otisla sam na redovit pregled. Mamina daljna rodica bila je u smjeni i odradila je EKG bebinog srca i konstatovala da je sve ok pozvavsi dezurnu doktoricu da me pregleda vaginalno obzirom da sam vec par dana bila otvorena 2-3 cm.
I dr me pregledala i rekla da sam otvorena 4-5 prstiju i da odmah idem po stvari jer cu se uskoro poroditi a meni je to bilo smijesno jer sam se super osjecala i nisam imala nikakve bolove a dr je poludjela kad sam joj rekla da sam na pregled dosla sama sa svojim kolima. :mrgreen:
Iako je ona insistirala da odem po stvari i odmah dodjem u bolnicu nije mi padalo na pamet.
Vec sam imala dogovor sa babicom (majka mog prijatelja) i sa doktorom da odmah po mom pozivu dodju u bolnicu i porode me pa sam ih stoga kanila kontaktirati i sa njima dogovoriti se za dalje.
No prije sam odlucila svratiti do mame na kafu. Ma odlicno sam se osjecala. Nakon kafe dosla sam kuci i nazvala babicu. Dogovorile smo se da se da za par sati naletim po nju sa suprugom i da idemo u bolnicu.
Ja sam se u međuvremenu istusirala, jela, ponovo ispreturala torbu za bolnicu i zatim smo krenuli.
I dalje nisam imala nikave bolove.
Kad smo dosli u bolnicu Kosevo u Sarajevu pregledao me je dezurni dr i konstatovao da sam otvorena 7-8 prstiju i spremna za porod. Bila sam u cudu, nista me nije boljelo.
Obukla sam spavacicu, izmjerili su mi shirinu kukova i karlice i krenula sam u pratnji babice na klistriranje. Obavili smo i to, nije bilo neugodno, ma boljelo me uho za sve jer cu ubrzo vidjeti svoju malu curicu.
Usli smo u prostoriju gdje cu se poroditi. U njoj je bio jedan krevet, lavabo i ogledalo. Soba je izgledala prijatno, nije bila mala sto je meni bilo bitno obzirom da sam klaustrofobicna.
Dezurni dr mi je prokinuo vodenjak a u dogovoru s babicom odlucili smo ne zvati mog doktora jer ce sve brzo zavrsiti. Dali su mi infuziju i bolovi su lagano poceli, osjecala sam laganu mucninu i dobila sam nagon za povracanje. Hodala sam po sobi i vukla infuziju sa sobom, umivala se jer cinilo mi se tako bolje. Babica me je pregledala i rekla da uskoro krece, stalno je pratila otkucaje bebinog srca. U sobu su usle neke prijateljice od babice, mislim da je jedna takode bila babica... jedna cistacica a obilazile su nas dezurne doktorice, vise da nas pozdrave i kao divile mi se jer sam im dobro izgledala.
Vrlo brzo bolovi su postali jaki, imala sam osjecaj da ce mi se guza raspuknuti a babica je vec govorila da pocnem tiskati, stojeci, cuceci ili lezeci kako mi odgovara.
Znam da su mi svi u prostoriji isli na zivce a i moj mobilni koji je cesto zvonio.Trazila sam da mi otvore prozor pa da ga zatvore, svi su bili zaista ljubazni, trazila sam mokru gazu i njome sam se brisala po licu.
Tiskanje u stojecem i u cucecem polozaju nije islo nikako. Piskilo mi se pa sam to uradila onako stojeci, hodajuci po sobi...
Pomislila sam: sto je meni ovo sve trebalo.
Rekla sam babici da zelim leci na krevet i tiskati iako nagon nisam imala, ona je stalno govorila da je to to. Legla sam na bok i pocela tiskati kad bi dobila trudove, nije bas islo najbolje. Svo vrijeme sam imala osjecaj ukoliko budem tiskala da ce mi se guza raspuknuti a vagina sva popucati pa sam neke trudove iskulirala samo da me ne bi tjerali da tiskam.
I tako... nakon sat i 45 minuta tiskanja i nakon sto mi se dr navalio na stomak izasla je moja curica. Teska 4350 grama, imala je crnu kosu i crne okice.
Moj porod od momenta pocetka bolova do izlaska bebe trajao je 1,45 minuta koji sam provela uglavnom tiskajuci.
Odmah po izlasku bebe, onako lezeci na stolu nazvala sam mamu, supruga i sms-om javila prijateljicama da sam se porodila.
Posteljica i neznam kad je izasla, samo sam je vidjela ispod sebe, uzasno je izgledala kao 1,5 kg džigerice.
E onda su me poceli shiti, to je bilo uzasno, jedna sam izdrzala, shili su me iznutra i iz vana, gurali mi gazu u vaginu da bi umanjili krvarenje, sirili mi vaginu da bi mogli unutra izvrsiti sivanje, gurali mi prst u guzu da bi valjda sto bolje sashili. Uzas koji je završio nakon sat i vise.
Taj dan sam na tv-u gledala Ramba i on je u jednoj sceni sam sebi sivao ranu, pomislila sam kad on moze izdrzati, izdrzacu i ja ;) .
Donijeli su drugi krevet a ja sam htjela ustati i preci na njega, odvalili su se smijati... nisam bila svjesna da to tako ne ide.
Nakon sto su me smjestili u sobu dali su mi neku tabletu da popijem protiv krvarenja i prikopcali mi infuziju. Na ranu su mi stavili nesto ledeno zamotano u carsaf. Carsafe su stalno mijenjali jer sam puno krvarila. Stavili su mi katetar da uriniran, uh sto je to boljelo, kao da te neko u oko iglom spuca. Svjetlo mi je bilo upaljeno iznad glave pa mi nije dalo zaspati, mada i bebe su stalno plakale a ja glasno govorila pst, smijala sam se sama sebi.
Ujutro je sestra dosla da me otprati do toaleta da uriniram. Kad sam ustala sve mi se okrenulo, urinirat nisam mogla al kad je spomenula katetar odmah sam se popiskila. Taj dan sam izasla kuci, hodala sam kao da bure jasem, 30 dana sam piskila u kadi a o prve 3-4 stolice da i ne pricam... uzas...nakon 30 dana usla sam u auto i otisla na posao, radila sam par dana po 4-5 sati dok je bebu cuvala moja mama.
Lagano sam krvarila 40 dana, nakon ceha sam imala odnos sa suprugom i tijekom istog prokrvarila sam. Napravili smo pauzu i sljedeci odnos je bio malo neugodan ali nije bilo krvarenja.
Ponekad mislim da nece biti sex kao prije ali javim svakako :)
[/b]
