Kontrolirano tiskanje - dvojbe

Evo mene opet s dubiozama. Baš sam nešto pričala s poznanicom o svom porodu, pa ona o svom...Uglavnom, ja sam radila perinealnu i rekla sam docu da želim kontrolirano tiskanje, da izbjegnem epi ako je ikako moguće itd. itd. On se složio i rekao da reže samo ako je potrebno i to minimalno. Nisam prošla bez reckanja, ali unatoč šivanju imala sam brz oporavak, normalno sjedila, hodala,..a šav je sad praktički nevidljiv i što je još važnije nije bio bolan.
E sad, moja je poznanica jako popucala, imala veliki šav, težak oporavak,...ali ona kaže da je to zato jer je istisnula bebu u 2 truda i da ona misli da je kontrolirano tiskanje mučenje bebe i da ona nije mislila na sebe (za razliku od mene koja sam željela kontrolirano tiskanje) nego samo na bebu.
E, sad ja vas pitam je li dinamitni izgon doista povoljniji za bebu od kontoliranog, ako imate kakav link ili sl. Moj doc misli da nije. Inace, porod mi je prošao super i za mene i za bebicu, Apgar 10/10.
Svako mišljenje tj. iskustvo dobrodošlo!

Mislim da si postupila odlično i da si imala sreću s doktorom. Ja sam se prije poroda nastojala što bolje informirati i psihički pripremiti, probala sam vidjeti što bi ja željela, a što ne (naravno ako sve bude OK, ako to ne ugrožava prvenstveno dijete, a ni mene). Prvo negativno iskustvo mi je bilo kad sam na pregledu cca 2tj prije poroda rekla dr. da ja ne bi drip ako nije neophodno, a odgovor je bio da što je to neka moda, da mu svaka druga trudnica dolazi s tom pričom kako ne bi drip, što mi mislimo da oni daju taj drip samo da bi nas više boljelo... Dr je inače bio OK, valjda sam ga uhvatila na krivoj nozi. Na porodu istina nisam spomenula kontrolirano tiskanje, ali sam pitala postoji li mogućnost da prođem bez epi, rekli su da će probati. Kad sam nakon 2h u boxu osjetila da je bol drugačija i jauknula (jedini put) babica i dr su došli, dr me pogledao i rekao: Vi ćete sada roditi, nemojte čekati trud, tiskajte sve vrijeme dok vam govorimo, ja ću vam pritisnuti trbuh da vam olakšam. U onom trenutku kada sam došla pred cilj bila sam ko u nekom polusnu, nije mi palo na pamet da kažem da bi ja kontrolirano tiskanje i da ne želim da mi se itko naslanja na trbuh, vać sam poslušno kao mali pionir radila sve što mi je bilo rečeno. Beba je bila vani u 2 napona, apgar 10, težina 3600g, znači sve 5, nije bila prevelika, nije bila ugrožena. Ja sam na jednoj strani pukla do cervixa, na drugoj su napravili epi. To sve pišem u detalje samo da pokažem da nisam išla nepripremljena (mogla sam se sigurno i bolje pripremiti, a tu prvenstveno mislim da sam trebala naći babicu kojoj bi platila da mi bude na porodu) pa sam prošla dosta loše. Moja gin. na kontroli mi je rekla da sam tako prošla jer je bilo 7 h ujutro i njima se žurilo završiti smjenu. Nije kolegijalni komentar, ali je vjerojatno istinit. S tim da je u toj cijeloj priči moje dijete dobro prošlo, mada ne vjerujem da bi joj išta bilo da se porod produžio za koju minutu. Moja prijateljica je imala isto expresni izgon, a još je bio induciran jer su ustanovili placentarnu insuficijenciju i zastoj u rastu bebe, ona je minimalno pukla, ali beba je imala ogromnu porođajnu oteklinu, i sada 20 mj kasnije ima malu kvrgu na glavici na tom mjestu i oštećen lični živac, laganu asimetriju lica, ništa strašno, mali je inače zdrav, napredan, prekrasan, to se vidi samo kad se jako smije ili plače, ali to se dogodilo samo jer netko nije radio svoj posao kako treba. Meni je ovo (skupa) škola za drugi put (ako bude drugi put). Možda bi pukla i uz kontrolirano tiskanje, ali da su bili nemarni jesu. No sve je prošlo, a moje dijete je savršeno i to je najvažnije.
Za kraj (ako si imala strpljenja doći do kraja :wink: ) želim ti reći još jednom da si 100% ispravno postupila, normalno da se gleda ineres djeteta, i da se neće ništa raditi da bi se ono ugrozilo, ali ni mi nismo samo porođajni objekt, kanal, i na našu dobrobit se treba misliti (ponavljam kada to ni minimalno ne ugrožava bebu).

Kod ekspresnog tiskanja može se dogoditi da beba "istegne" vrat, strada vratni mišić i onda dođe do pojave asimetričnosti djeteta. Djete se mora okrenuti prije nego što izađe, zato je ekspresno tiskanje problem za vrat. Ne vidim zašto bi kontrolirano tiskanje bilo mučenje za bebu. Povrede tipa pucanja ili epizotomije imaju dugoročne posljedice za ženu kao ženu i buduću majku. Problemi s inkontinencijom, hemoroidi, problemi kod slijedećeg poroda zbog smanjenog elasticiteta vezivnog ožiljkastog tkiva na povredi. Medicinske interpretacije prema potrebi NISU FER od strane dotičnih.

Puno vam hvala. Iako je sve bilo super, a i sad je, nekako me tištala i sama pomisao :( da sam unatoč pripremama (a pripremala sam se k'o vojnik) svjesno učinila nešto na štetu moje bubice. Ali izgleda da sam ipak dobro postupila i drago mi je zbog toga! :P

Magdalena,slažem se sa Samaritankom i mislim da si super to "odradila". :)
Meni su na kraju na porodu govorili da tiskam jače, ali ja sam osjećala da mi je nekako bolje kad to radim polaganije. Ionako je sve zapravo brzo prošlo i rez je bio minimalan, mada me boljelo još neko vrijeme, ali šav se uopće više ne vidi. Svugdje gdje sam čitala o tome piše da tkivu treba dati vremena da se samo rastegne, pa je manja mogućnost pucanja. Nisam nikad čula da je to lošije za bebu, niti mi to ima logike. Bytheway, apgar 10 sve govori 8) .

Ma, zapravo je bit problema u tome što ja svoj porod kad me pitaju o tome opisujem kao prekrasno iskustvo. Ne jednostavno, ne bezbolno - ali prekrasno. I vidim da me gledaju k'o Marsovca, pogotovo žene. Moja joga, disanje, meditacija, psihička priprema za porod, "visenje" na forumu, prisutnost muža na porodu, perinealna, kegelove vježbe, razgovori s doktorom, izbjegnuto brijanje...dakle sve ono što se meni činilo i još uvijek mi se čini normalnim i poželjnim, nailazi na duboko nerazumijevanje, a ponekad i na podsmijeh i omalovažavanje. Nekako ispadam totalna nemajka :( Epiduralna se ne uklapa u moju filozofiju poroda - ja sam htjela roditi, a ne da me drugi porode - ali mislim da sam slučajno rodila pod epiduralnom da bih tek onda bila totalna nula u njihovim očima. Jer "zna se" da je porod nešto grozno, traumatično, užasno...i otkud mi uopće ideja da ne mora biti tako. Nevjerojatno je koliko žene ne žele ništa učiniti za sebe, naprosto se prepuste.... U rodilištu sam čak čula (i pala u nesvijest) kako jedna rodilja savjetuje drugoj da kod drugog poroda svakako izbjegne SD jer oni ne žele rezati na drugom porođaju!!!!???? :shock:
Tako da mislim da je opaska o mojoj sebičnosti i nerazmišljanju o bebi zapravo samo dio takve, meni silno daleke, ali kod nas duboko ukorijenjene filozofije rađanja. I nadam se da će, zahvaljujući Rodi i ostalim osvješćujućim faktorima, postati stvar prošlosti.

magdalena :)

Magdalena, ja ovo prepričavam laički jer nisam medicinar: jedna moja poznata je rodila jako brzo, imala je ekspresni izgon i beba je imala malo krvarenje u mozak (ništa strašno, nikakve posljedice, srećom, sad je dečko već veliki školarac). Njoj su rekli da je to posljedica upravo tog ekspresnog izgona, jer kad bebina glavica izlazi polako, kosti lubanje koje još nisu srasle imaju dovoljno vremena da se prilagode porođajnom kanalu. Kod jako brzog izgona je došlo dao naglog stiskanja kostiju i zato i do krvarenja.

Pa ispada da je sporiji izgon korisniji i za bebu, ne samo za mamu.

Naravno da izgon treba biti sporiji. U potpunosti potpisujem Mariju.

I mi smo isto imali kontrolirano tiskanje, skoro nikad nismo radili perinealnu masazu, ali nisam ni popucala niti su me rezali, a Erin nam je prvo dijete.

Kontrolirano tiskanje sam naucila na trudnickom tecaju – znaci, partner (ako je na porodu) pridrzava vrat i ramena svojim tijelom, udahne se zrak, glava se podigne na prsa tako da brada stoji na prsima, i onda istovremeno se zrak drzi unutra i tiska se – naravno, nikako se ne smije stiskati oci i biti napet jer onda «tisces iz glave» sto uopce nije produktivno! – a tim koji pomaze pri porodjaju govori koliko jos tako, a kad se opustiti, ispustiti zrak (i nikad ga ne ispustiti odjednom, nego u nekoliko puta) i prestati tiskati.
Uglavnom, ovu metodu smo naucili na trudnickom tecaju i primijenili na porodu, s time da sam ja babicama govorila kada dolazi trud i kad cu tiskati, a one su mi samo odbrojavale koliko da izdrzim i kad da prestanem tiskati kako ne bih popucala. Izgon je, zajedno sa pauzama odmora, trajao 20 minuta.
I sve je proslo super i za mene (nije bilo ni pucanja ni rezanja) i za Erin (Apgar 10/10).

A meni su se bacali po trbuhu jer će beba bit idiot i neće moć u školu 'a mi bumo krive ispale...' :evil:

I meni je na prvom porodu doktor uvaloi lakat u trbuh, kao da pomogne. Inace, "navaljivanje na trbuh" se zapravo zove Kristellerov zahvat i moze izazvati rupturu maternice ako je pritisak prejak.

Na drugom porodu sam stalno govorila da ne zelim nikakvo pritiskanje, a oni su tupili da ce stiskat samo ako bude trebalo. Naravno da nije trebalo.

Postoje slucajevi kad je pozeljno da beba sto prije izadje, ali su zapravo vrlo rijetki, kad dodje do ljustenja posteljice u porodu (mislim da se to tako kaze) nema vise dotoka kisika ili ako se dogodi neko ukljestenje pupcane vrpce zbog kojeg pupcana vrpca vise nije propusna. Ali takve stvari su stvarno rijetke.