Što vam je prolazilo kroz glavu dok ste rađale?

I to u trenutku dok ste tiskale, odnosno nekoliko minuta / trenutaka prije nego ste rodile?
Meni je kod prvog djeteta misao bila da konačno, još malo, i neće više boljeti. Nažalost. Grozan porod. Drip. Svašta se tu nakupilo.

Kod drugog djeteta sasvim druga priča. Divan porod, sve normalno. Sjećam se svakog trenutka. I kad sam osjetila da izlazi glavica uopće nisam razmišljala o boli, već o tome da ću za samo nekoliko trenutaka ugledati to željeno i voljeno biće. Teško je riječima opisati. Kako je bilo kod vas?

gasite neonke!
tišina!

(vikali mi tiskaj.. ko da ne znam :lol: )

Prvi porod: kroz trudove-pa ovo nije strašno; tiskanje-bit ću mama, bit ću mama.
Drugi porod:kroz trudove-ustala bih se; tiskanje-slikaj, slikaj. :lol:

Citiraj:

---

MGrubi prvotno napisa

tišina!

---

Smetale mi babice i dr-ica koje su se raspričale, smetala mi žena koja je rađala i njihovi razgovori s njom, beba koja je plakala (to mi je najneugodnije priznati), MM koji se htio razgovarati...
Sva sreća da je sve trajalo niti pola sata.

Ajde vise, ajde vise, ajme oce li ovo ikad zavrsit!!!

Zašto nisam dizala utege??? Sad bih imala više snage držati se za krevet!

A kad je glavica bila vani, imala sam želju sama izvući bebu. Ne znam zašto to nisam i probala :)

Citiraj:

---

Matilda prvotno napisa

Prvi porod: kroz trudove-pa ovo nije strašno; tiskanje-bit ću mama, bit ću mama.
Drugi porod:kroz trudove-ustala bih se; tiskanje-slikaj, slikaj. :lol:

---

slikaj slikaj :lol: ovo mi je za deset!

kako sam bila na epid.i nista nisam osjecala, zapravo jesam, samo nagon za velkom nuzdom...koncentrirala sam se streberski na tiskanje, jer su mi rekli da treba tiskat (moje frendice, ne oni u boksu) kao za velku nuzdu...pa sam se tako zamisljala, jer sam se bojala da necu znat tiskat (uplasili me da pod epiduralnom to ne bum znala)

ali je zato mm, kad je vidio glavicu, prvo pomislio...da treba promijeniti gume na autu. :roll:

"ovo je nemoguće, ovo nije normalno, da li se to može sad nekako obustaviti... hm, vjerojatno ne, i nije valjda da ću to ikad raditi PONOVO :shock: "

još malo, još malo (tješim se da će uskoro biti gotovo)

Zašto nisam dizala utege??? Sad bih imala više snage držati se za krevet!

A kad je glavica bila vani, imala sam želju sama izvući bebu. Ne znam zašto to nisam i probala :)

prvi put : vec sam rodila??
drugi put: ne mogu virovat da sam vec rodila??

Citiraj:

---

pomikaki prvotno napisa

"ovo je nemoguće, ovo nije normalno, da li se to može sad nekako obustaviti... hm, vjerojatno ne, i nije valjda da ću to ikad raditi PONOVO :shock: "

---

uuu, ovako i ja, prvi put. plus što si mi kroz glavu (u stvari, i kroz usta :mrgreen: ) prolazile misli, ajme, jadan moj juraj, nikad neće imati brata i sestru, ajme ja to dijete neću moći voljeti kad me tako boli, ajme svi su me lagali da ne boli - i mama, i frendica, i susjeda, i svi, itd. bilo je još tih mojih bisera. plus što sam stalno slala mm-a (bili sami u boksu) da ode po nekog jer ću roditi. babica me pregleda, umirujućim glasom kaže gospođo, nećete još, još imate vremena, ne stigne ni do vrata, a ja već vičem mm-u ODI PO NJU RODITI ĆUUU!!! a ovaj šta će, ode po babicu, i onda i ovo nanovo.

svašta sam baljezgala tih zadnjih sat, sat i pol. :mrgreen:

gospođo, ako ne rodite u sljedeća 2 truda, moramo na carski, nije dobro. :shock:

tiskam i mislim: neću carski neću carski, ajmo dijete, surađuj. nećemo carski nećemo carski :mrgreen:

a jeste me nasmijale do sad, svaka čast! :lol: :lol: :lol:

Prvi porod sam brojala cijevi.
"žuta, plava, crvena, žuta, plava, crvena, dokle ću ja još cijevi brojati, možda mi je ovo zadnje brojanje, koliko još, ne mogu višeeeee...!
Porod je bio strašno dug i težak.

Drugi porod... Još teži završen carskim.

Koliko još, ne mogu, umrijet ću, je li možemo mi to na carski, ja umireeeeem, ne mogu više...."
Nije zbotg toga bio carski već zbog toga jer mala stvarno nije mogla van.

Nakon drugog poroda je definitivno bilo "Ovo mi je zadnji put!"

Trenutak prije izgona: "Ja bih samo minutu pauze!" :lol: . Dr i babice odvalili od smijeha.

A onda nisam vjerovala kad je dr rekao da sam gotova za 15 minuta, mislila sam kako nema šanse da tako brzo bude porod gotov - bilo je gotovo 3 min nakon toga.

molim mali carski, samo jedan maaaaaaaaaliiiiiiiii.....

Citiraj:

---

summer prvotno napisa

Ajde vise, ajde vise, ajme oce li ovo ikad zavrsit!!!

---

baš tako, naravno u tipičnom bolničkom porodu.

meni je mozak bio skroz prazan, nisam o ničemu razmišljala i totalno sam isključila racio

Citiraj:

---

nika612 prvotno napisa

ali je zato mm, kad je vidio glavicu, prvo pomislio...da treba promijeniti gume na autu. :roll:

---

:lol: :lol:
je li beba bila ćelava ili su gume na autu bile ćelave :lol:

guraj, guraj.....vidi kolika si.....možeš i moraš to jače gurnit.....ili će izać beba ili kakica :oops: ........takne li me mm ikad više otkinit ću mu ruke i........gotovo mi je s litom i kupanjem za ovu godinu......di je zapelo.....šta više ne izlazi vanka da odahnem.......nije tako strašno, nije tako strašno, ma niiiiiiijeeeeee......aaaaaaaaaaa i to smo završili.

šta bi bilo da sam dugo rađala. jer sam rodila u sat i 15 minuta :mrgreen:

uh kako mi kosa stoji
kad sam zadnji put bila na pedikuri
di je taj MM
opet kasni

i tako... :roll:

ništa mi više nije smetalo kad je beba krenula van

Citiraj:

---

smajlić prvotno napisa

I to u trenutku dok ste tiskale, odnosno nekoliko minuta / trenutaka prije nego ste rodile?

---

Apsolutno ništa.

za prvi porod se bas i ne sjecam najjasnije - bila sam pod temperaturom pa je svasta moglo biti :roll:

al ova tri me pratila uvijek ista "misao":

jedan manje, jedan manje, super - jedan manje!!! :roll: :mrgreen:


(ovo jedan manje odnosilo se na trud, ne na dijete ;) :lol:)

prvi porod--nista. ili mozda "uskoro je gotovo", nakon jedno 8 sati na dripu :mrgreen:

drugi porod--isuse kak se ova suta, nije normalna

nemoj tiskat iz glave. Glupačo, koncentriraj se, ne tiskaj iz glave...Još samo jednom ...ok još samo ovaj put...sad će,ajmo...đizs, riknut ću...

Zadnjih xy minuta/sati (nemam pojma) prije tiskanja se ničega ne sjećam...da li sam bila u nesvijesti ili sam zaspala-ni dan danas nemam pojma. Kada je trebalo tiskati, naglo sam se osvjestila, ali nisam mogla o ničemu ni razmišljati jer sam molila doktora i babicu da se ne svađaju (posvađali su se oko toga koliki rez treba) :roll:

Nakon cijelog teškog, dugotrajnog, iscrpljujućeg toka prije samog izgona taj izgon se činio kao blaženstvo...nisam ništa više osjećala, samo sam slušala babicu i tiskala čekajući svoje svjetlo na kraju tunela!!

o tome kako bi samo jedan gutljaj vode al :nono: nisu mi dali...
i o tome kako nisam mm-u stigla javit da sam otišla u rodilište i nadala se da su ga moji zvali.

A kad sam se pred kraj malo derala samo sam se molila da mi majka tad ne prođe ispod rodilišta da me ne čuje :/ ne znam zašto mi je to bilo na pameti

Ja sam bila pod epiduralnom i nije me bolilo pa sam se - baš kao što je netko već napisao štreberski skoncentrirala na tiskanje - radim li ja to pravilno....zašto ta beba ne ide već van... i onda mali :saint: !

"ovo nešto nije u redu, nemoguće da toliko boli, to sam ja sigurno nešto ufurala pa me zato boli, smiri se, razmisli, aaaaaaaaaaaaaaaa, ne, nisam ufurala, booooooliiiiiiiiiiiiiiiii" 8)

prvi put- vodeeee, vodeeee, ovo su neljudi, ako mi još jednom kaže tiskajte, lupit ću ga petom, pa tiskaaam

drugi put- gladna sam, večera je prošla, oće li mi dat nešto ili da mm skoči u dućan, e samo da bude zdrav, a onda idem jest :lol:

Prije nego je počelo sam bila uvjerena da žene pretjeruju, i da ću ja sad pokazati da to zapravo uopće nije tako strašno, plus, znala sam tehnike disanja, i kaj sad, to je sve što mi treba.
Je, je...svakako! :mrgreen:
Na kraju je sve to palo u drugi plan, baš sam bila ljuta na sebe da to nisam bolje izhendlala ali šta je, tu je...
Za eventulani drugi put će biti drugačije!

prvi put : sve poznato,sve knijge pročitane, završena srednja medicinska: Bože je li moguće da može još više boljeti? naravno , zacrnilo mi se prid očima, da sam morala još jednom tiskati,pala bi u afan;odmah nakon izgona sam rekla svima ovo je bilo 1.put,još ću vam ja doći..
drugi put,vodenjak ostao doma,10 km od bolnice, jedva smo stigli,glavica napola vani, ja tiskam, babica me brije, grane čempresa lupaju o prozor rađaone, kišica počela, a dežurnog gina u 00:00 uhvatila želja za recitiranjem: "ah divne li noći, kišica sipi....", mislim se "muči više,jer ću se morati dignuti i zadaviti te, jesi li doktor ili pjesnik?drži se onog što ti ide"; u tim trenucima sam mislila da ću imati prekrasne, dubokoumne i dubokomajčinske misli, ali ništa od toga, mislim da ni treći put neće biti ništa pametnije :mrgreen:

Za vrijeme srednjih trudova - cc 1 sat: "ništa me ne boli, ništa me ne boli, diši, diši, diši" "sjeti se nečeg smješnog, neki vic, smij se, smij se" "nisam sama, imam malu Mrkvicu sa sobom, nas dvije ćemo to uspjeti"

Za vrijeme jakih trudova - cc pola sata: "nisam sama, nisam sama" "uzmi krpicu sa vodom, uzmi krpicu sa vodom" "diši polako, diši polako"
Točno prije izgona uz zadnji trud "ovo sada stvarno boli i ovo je moj limit" "i jedno dijete je sasvim dovoljno" "sada i nikad više"

Izgon - cc 15 minuta: "da li sada moram tiskat ili ne?" "moram zvati nekoga, di mi je sada mobitel" "a smijale su se kada sam pitala mogu li mobitel uzeti sa sobom u rađaonu" UPOMOĆ!!! "šta ako ne uspijem sada na kraju istiskati - ovo će biti ko moj vozački ispit" "MM bi mi rekao da se ne trudim dovoljno" "Ma vadite ju van kako znate!!!"

Nakon sekunde: "znala sam da sam trebala uzet fotoaparat sa sobom" "drugi put mobitel ide sa mnom" "možda bi MM sada mogao malo navratit"

Ja sam eto svašta nešto mislila. Ali ništa pametno :-)

Kod laganijih trudova (za koje sam u tom trenu mislila da i nisu bas lagani); "pa dobro, dokle ce to trajat, otvorena sam 8 cm vec odavno, kad ce napokon krenut?"
Kod onih pred izgon; "nikad vise! nikad!" i "zasto nema doktora, zasto on sad pregledava druge a ne mene? sta ako se porodim sama?? zakaj ovaj moj muz sad tu nekaj prica kad ga ionak nemogu slusat?"
Na izgonu; " necu vikat, necu vikat, necu vikat, moram cuvat snagu!"
Kad je glavica krenula babica mi je rekla da je mali plavusan pa mi je kroz glavu proslo; "kako sad plavusan, htjela sam crnokosog deckica s plavim ocima, ko tata, kaj nije dosta kaj nisam dobila curicu koju sam tolko htjela!" :lol:
Naravno da mi je iste sekunde kad sam ga vidjela taj mali plavusan bio najsavrsenije bice na svijetu. I to je i ostao. A ostao je i plavusan :mrgreen:

Citiraj:

---

pomikaki prvotno napisa

"ovo je nemoguće, ovo nije normalno, da li se to može sad nekako obustaviti... hm, vjerojatno ne, i nije valjda da ću to ikad raditi PONOVO :shock: "

---

Da bez da lažem, i meni.

I hoću li to preživiti, i je li to moguće, pa mantra: "NIKAD VIŠE, NIKAD VIŠE, NIKAD VIŠE..."

A sad bih opet.

Kad je L krenuo izlaziti dr je rekao da raširim noge, a ja nisam dala. Pa su sestre krenule širiti mi noge na što sam ja počela urlati na muža "ne daj im da ne diraju". Pa se on sav izbezumljen ustao (2m, 120kg, ćelav), a sestra je pitala doktora "da zovem osiguranje?".
Kasnije je dr rekao da on više na porod ne planira puštati muževe krupnije od sebe :)

Citiraj:

---

icyoh prvotno napisa

Kad je L krenuo izlaziti dr je rekao da raširim noge, a ja nisam dala. Pa su sestre krenule širiti mi noge na što sam ja počela urlati na muža "ne daj im da ne diraju". Pa se on sav izbezumljen ustao (2m, 120kg, ćelav), a sestra je pitala doktora "da zovem osiguranje?".
Kasnije je dr rekao da on više na porod ne planira puštati muževe krupnije od sebe :)

---

:lol: - ja već svog učim da mora MENE slušati šta kažem i da me ima fizički braniti - bez obzira da li je žensko, muško...

A ovo za širenje nogu - čitala sam da u Japanu (!?) rađaju tako da legnu na bok, skupe koljena i povuku koljena gore - ono fetalni položaj i da tako rađaju.

ružno za reći, ali evo - pomislila sam to dijete mora van inače će me ubiti.

ja sam željela umrijet samo da prođe, a kad je glavica bila vani pomislila sam da je to to, da ja više nemam snage i da ću umrijet tu sad na tom stolu sa tim djetetom u sebi.
željela sam umrijeti kako bih se naspavala i odmorila jer su prvi trudovi počeli u 4 ujutro a rodila se drugi dan u 8 i 45 ujutro.

i btw. tad sam rekla i danas je tako iako je Ivi 9 mjeseci sad - nikad više u životu neću biti trudna, nema šanse da idem rodit drugo.