Zanima me vaše mišljenje

Upravo sad pričam sa malim i pitam ga kaj je doneso J u vrtić za ročkas.
Pošto jutros kad smo mi došli došao je i taj malički (J) i nosili su balone i rekla mama da slavi rođendan.
E da uglavnom pitam kaj je doneso veli on balone.Onda ga pitam a za jesti i piti veli on slatkiše i sok.
Onda ga pitam jesi pio sok tek tak i on veli nisam.Pitam ga zakaj veli kao nije htio čestitati rođendan J i crtati mu čestitku.
A ja misla on brija.
Onda ga oitam jesi jeo bombone veli on nije bilo bombona nego keksi.
A velim ja ok jesi jeo kekse, a veli on nisam jer nije htio čestitati i nije crto čestitku.
E onda sam malo zazujala.
Kaj velim ja njemu onda ti teta nije dala pošto niisi htio čestitiati. Pa veli da nije mu htio čestitiati jer mu J nije prijatelj.
Kaj vi mislite o tome jel to ok kao kazna za ne čestitanje. :? :? :?

Ne znam domy, ja se ne bih uvlačila u te dječje priče... uostalom ako nije jeo bombone i kekse, još bolje. ;)

Ne želim zvučati grubo, ali to je po meni u redu situacija.
Ne shvaćam to kao kaznu ( ne pojesti par keksiće nije neka kazna).
Probat ću to opisati kako bi ja reagirala u svojoj skupini. Svoje klince učim lijepom ponašanju, nekim pristojnim manirima i imamo neka naša "pravila".
Naši rođendani su takvi da se svaki rođendan najavi i taj dan se slavi. Čak se djeca znaju i drugačije, svečanije obući. Svatko donosi od kuće mali poklončić za slavljenika. Dogovor sa roditeljima je da to bude koja špangica ili bombončić, nije bitno što je nego da se nauče darivati.
Imamo razrađen rođendan- prvo je čestitanje, pa pokloni, pa se radi zajednički poklon, pa se igra igra po želji slavljenika, pa on ide kroz tunel lijepih želja, pa je ples i pjesma, nakon toga je čašćenje i tako još puno, puno toga. Sve radimo zajednički kako bi slavljeniku to bio njegov najljepši i najposebniji dan.
Kada bi neko dijete odbilo čestitati slavljeniku i raditi čestitku prirodna posljedica toga bi bila da ne mora sudjelovati u rođendanu i da se ne zasluži počastiti. Ako on ne želi sudjelovati i uljepšati prijatelju dan onda i ne mora. Ne bi bio time niti isključen niti kažnjen već bi se poštivala njegova volja da ne sudjeluje u rođendanu.
Procjenila bi to po situaciji o čemu se radi.

Ja iskreno mislim da je to ok. Kako će on drugačije naučiti da ako čestita nekome rođendan onda taj isti rođendan može i slaviti. Ja sam definitivno za takve načine nagrađivanja i kazni. Hoćeš, hoćeš, nećeš-kazna. Ja sa M tako funkcioniram iako je još jako mala, ali razumije.

ma meni to zvuči koma. Ja da sam teta tamo sigurno bih potakla tog J da i njemu da keks ili whatever. Ovo sve što vi opisujete mi zvuči kao metoda oko za oko, a meni se čini da je puno raznolikih načina za naučiti dijete lijepom ponašanju. a jedan je i taj da budeš ljubazan i darežljiv prema svima.
ne znam, nije mi to sad toliko značajno da bih išla reagirati i raspravljati se, ali eto, kad pitaš za mišljenje, moje je da teta baš i nije lijepo postupila

pa meni se isto taj "slučaj" i ne čini baš nekako strašan, a i ako nije dobio slatkiše i sok ne doživljavam to kao kaznu, već kao njegov izbor :/
pokušavala sam sagledati situaciju stavivši moju kikicu u taj položaj, koja je općepoznato mušićava i tvrdoglava i nebi me čudilo i da ona tako neće ići poljubiti slavljenika, pa mislim nekako da mi uopće nebi bilo krivo da "ne zasluži" keksiće
a još nešto, jesi li ti sigurna da mu je teta rekla da ne smije sudjelovati u čašćenju ili je on sam tako odlučio da neće jer nije sudjelovao u onom šta prethodi, poklanjanju!