Neeeeee, to je mojeeee

Dakle, dođe nam neko dete u goste, uzme slagalicu, Nađa priđe, uzme mu iz ruke, trepne i kaže: Nađa će. Dete uzme slikovnicu, ona ponovi isto. Uspem nekako da je dobijem da zajedno slažemo slagalicu, opet uzima detetu iz ruku delove: Nađa će... I tako svo vreme sa svim igračkama.
Kad izlazimo u dvorište cela je drama šta će poneti od igračaka, natrpa torbicu a onda sedi sa strane, stiska u zagrljaj tu svoju torbicu i panično beži kad joj se neko dete približi.
Pre neki dan je slučajno kroz prozor videla neko dete kako se ljulja na ljuljaškama iza zgrade i počela u kući da urla: Nađina ljuljaaaaa!!!
Uglavnom nam je svo druženje sa decom svedeno na ubeđivanje, otimanje, i ne dam, moje je! Ako joj ne dozvolim takvo ponašanje - plače i histeriše.
Ja pričam, objašnjavam, ali nemam utisak da to do nje dopire. Kažem da je lepo sa drugarima podeliti igračke. Podsetim je da i druga deca njoj daju svoje. Ispričam joj kako bi se lepo igrali svi zajedno. Ona na te moje priče uglavnom ne reaguje, kao da me ne čuje. Nekad čak imam utisak da je zabavlja to da drugoj deci otima stvari.
Uz to ide još jedna stvar. Ona je u toj ekipi u dvorištu najmlađa ali je glavni organizator svega. Meni stvarno nekad bude neprijatno, a ne znam da li da se umešam i kako. Npr. igraju se u pesku, ona pokupi sve igračke kod sebe, a drugom detetu ostavi samo neke polomljene lopatice i kutije. Da se to drugo dete buni - ja bih reagovala. A ovako to dete ćuti, Nađa se ludo zabavlja, meni je neprijatno a mama od tog deteta najčešće kaže: neka, mora da nauči da se bori za sebe :/
Ceo život sam ja bila ta koja se sklanja. A sad je moje dete ono kome se sklanjaju neka neko slobodno poveže-rođena istog dana kad i Hitler :mrgreen:
Da li reagovati? Kako reagovati? I kako dvogodišnjakinja uspeva da je 7-8 dece uzrasta od 3-5 godina sluša bez pogovora???

"moje je" faza je normalna za dvogodisnjakinju :) proci ce :mrgreen:

a sto je svi slusaju? ocito nadja ima dobar stav :mrgreen:

Dok dete ne nauci sta je licna svojina,nece znati da istu podeli sa drugima,kazu psiholozi :)
Tako da,"moje" je normalna faza.
Rodi Nadji seku,naucice "instant" ;)
I ja imam jednog malog jarca,kome je to "moje"urodjeno :P ,
ali ima i brata i sestru,pa da vidis kako "vezba cini majstora" :lol:

Kao da si opisala Ivanu sa dve godine! Izuzev komandatorskog stava...
Svaki odlazak u park - prebiranje po svim mogucim igrackama i puna mreza od kolica istih. A onda - rasplet. Cim neko pipne njenu igracku, dreka do neba...
Upljuvasmo se objasnjavajuci, danima, nedeljama, mesecima. Dok tu fazu jednostavno nije - prerasla.
Nadja, kao mladja sestra, to isto je prezivela puno blaze, gotovo neprimetno. Ali je zato razvila nevidjen dar da bude glavna, ali na socijalno najpozeljniji nacin - umiljato , a odlucno, tako da je vecito omiljena i kod vece i kod manje dece.
Naoruzaj se strpljenjem i budi sigurna da ce proci... :love:
I, probaj da ne upadnes u zamku u koju sam ja zaglibila negde u tom periodu - da dozvolis sebi da te rodjeno dete nervira jer nije onakvo kakvo "bi trebalo da bude". Ivanica je bila teska, placljiva i pravi prilepak. Usto i dijametralno suprotna meni po karakteru. Kada je prestala da bude bespomocna beba i pocela na vrlo buran nacin da ispoljava svoj temperament, trebalo mi je puno strpljenja i rada na sebi da je u potpunosti prihvatim i da uvidim da je bezrezervno volim, upravo takvu.
Potom je dosla Nadja cija je uloga bila unekoliko laksa - sa njom smo unapred znali da dete nije slika sa reklame, uvek nasmejano i saradljivo, cisto i zadovoljno...I dan -danas duboko verujem da je to sustinsko prihvatanje izvor njenog nepresusnog samopouzdanja i pozitivnog pogleda na svet.

Mi smo taj problem s nedijeljenjem riješili tako da smo uveli pojam "posuđivanja": to je tvoje, nitko ti to neće uzeti, samo ćeš posuditi. Tebi će druga djeca posuditi svoje igračke. S tim konceptom je dijeljenje igračaka u parku profunkcioniralo.

Ovako se i mi nekako borimo sa "posuđivanjem", a i vrtić je učinio svoje. Uglavnom je bolje :roll:

Kod nas je ta "moje" faza počela kad je krenuo u vrtić. Ne zamaram se, proći će.

Otkad je u vrtiću ta faza nije tako izražena, tj brže dolazimo do "posuđivanja"
Sad, je li i to samo faza ili :lol:

Ja to moram slušati svaki dan i kada nemamo goste, sve je "mojeeeeee" :roll:

I kod nas je ista situacija... sada već kao nešto manja... ali tu je.

L je taman došao u tu fazu. Kod tete čuvalice je sve OK, tamo svi znaju da moraju dijeliti s drugom djecom. No u parku ili kod nas doma, sve je njegovo. Ako slučajno drugo dijete pokuša taknuti njegov biciklić spreman ga je napasti u sekundi.
I da, radije će razbiti igračku nego ju podijeliti s nekim.

Ne brinem se pretjerano, vjerujem da je faza koja će proći. A i ja sam bila takva (pa sam solidno ispala)

I mi se pridruzujemo klubu "to je mooooje" :mrgreen:
Traje jos uvijek, mada primjecujem da u parku sve vise popusta u davanju igracaka...pa se nadam da faza prolazi.

Ok, lakše mi je da je to faza.

Citiraj:

---

KayaR prvotno napisa

Rodi Nadji seku,naucice "instant"

---

Pa nije valjda da će tako dugo da traje ta faza??? Dok napravimo bebu+devet meseci+dok malo odraste da počne da uzima igračke :mrgreen: Pa to je cca 2 godine, ja se nadam da će ova faza pre da se završi.
Probali smo ovo sa posuđivanjem, ali N je u fazonu: tuđe nećemo svoje ne damo. Pokušavaćemo i dalje.

Vishnja ne nervira ona mene ni najmanje (čak mi je i preslatko kako komanduje svima-mada nisam sigurna koliko je to OK). Meni je odistinski žao druge dece, najviše jedne pre pre predivne, mile, tihe i osetljive devojčice iz dvorišta. Ona i N su "najbolje daice" i ona jadnica iz usta bi kiflu izvadila i Nađi dala a ova moja... :roll:

Citiraj:

---

Zdenka2 prvotno napisa

Mi smo taj problem s nedijeljenjem riješili tako da smo uveli pojam "posuđivanja": to je tvoje, nitko ti to neće uzeti, samo ćeš posuditi. Tebi će druga djeca posuditi svoje igračke. S tim konceptom je dijeljenje igračaka u parku profunkcioniralo.

---

I mi ovako i funkcionira (za sad).

e, vidis, probat cu sa posudivanjem (iako si nekak mislim da sam to probala i da nije bas islo).

f. je u fazi kad je sve njegovo, i onda otima k. sve sto ona uzme--uz vrisak, na sto ona uzvraca vriskom i placem. ja sam vec poluluda od buke, iskacu mi federi iz mozga, i tesko mi je tako rastrzanoj zadrzati hladnu glavu.

drugoj djeci (koju vidimo relativno rijetko) bi jos nesto i dao, ali k... nema sanse. onda on njoj otme, ona njega grize.. uh. zivi sou od 3000 decibela :roll:

Ja ti kažem-dodji da se družimo.....da im sastavimo faze i gledamo ih tiho i mirno dok krv ne poteče :mrgreen: ....ipak jeste faza....naporna, kao i većina drugih kroz koje prolaze, i kojoj valja stalno i neprekidno ponavljati isto, dok ne usvoje. Doduše, md, kad mu naidje dan tankih živaca i spoji se sa njenom "fazom",pi.di i kaže-pa ona je stalno u nekoj fazi :evil: :lol: :lol: :lol:
Da bi joj malo olakšali preživljavanje posesivne faze kupili smo joj knjigicu Kreativnog centra ŠTA SVE ANA ZNA O DRUGARSTVU. I baš lepo nacrtano i napisano kako drugarice i drugovi dele igračke, menjaju se na ljuljašci, primaju pristigle drugove u igru, izvinjavaju se zbog slučajnog/namernog udarca.....

Hvala draga, još sutra ću do grada da potražim tu knjigicu.

A i poziv za druženje ne odbijam :love:

Mi smo več dugo u fazi: to je Matekovo!!! Nekad je to slabije izraženo, ponekad jače. Jučer smo imali npr. goste, baš sam se iznenadila kako je lijepo dijelio igračke, a kad tamo.... Danas kad se probudio, "gunđa" od jutra sam sebi u bradu: Ne, J. dirati ato, to je mojeeee. Ne se E. spuštati po tobota to je Matekovo,... (A sam je.) :lol:
Onda odradimo jedan razgovor u stilu. Igračke su tvoje, ali ih posudiš XY, pa se zajedno igrate, ali su i dalje tvoje,... pa on posudi tebi svoje,... Onda je ok.

Citiraj:

---

Anemona prvotno napisa

Mi smo več dugo u fazi: to je Matekovo!!! Nekad je to slabije izraženo, ponekad jače. Jučer smo imali npr. goste, baš sam se iznenadila kako je lijepo dijelio igračke, a kad tamo.... Danas kad se probudio, "gunđa" od jutra sam sebi u bradu: Ne, J. dirati ato, to je mojeeee. Ne se E. spuštati po tobota to je Matekovo,... (A sam je.) :lol:
Onda odradimo jedan razgovor u stilu. Igračke su tvoje, ali ih posudiš XY, pa se zajedno igrate, ali su i dalje tvoje,... pa on posudi tebi svoje,... Onda je ok.

---

Kaj, danas mu je sjelo? :lol: :lol: :lol:

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Vishnja ne nervira ona mene ni najmanje (čak mi je i preslatko kako komanduje svima-mada nisam sigurna koliko je to OK). Meni je odistinski žao druge dece, najviše jedne pre pre predivne, mile, tihe i osetljive devojčice iz dvorišta. Ona i N su "najbolje daice" i ona jadnica iz usta bi kiflu izvadila i Nađi dala a ova moja... :roll:

---

Suncice male slatke...medena su ta drugarstva iz pelena...
Drago mi je sto ti malecka ne dize pritisak, meni moja bas jeste, svojevremeno... :)

:) ovo sa posuđivanjem mi se ful sviđa. moram isprobati. moja N uglavnom vikne to je moje, otme iz ruku, malo pronosa ili se poigra i već zaboravi. jedino doma zna baš inzistirati: ne daj Bože da tata sjedne na njenu ili maminu stolicu i slično. sve ima svoj red :)
valjda je tek ušla u tu fazu. a i vidi u parku druge pa imitira

Kod mog L. je ta faza neko vrijeme bila toliko grozna da je, npr, vozeći se biciklom po ulici znao zaustavljati ljude i govoriti im: "To je moj bicikl. Ne dam tebi!" A kad bi se njih troje-četvero vršnjaka našlo u parku, a svi u "ne dam" fazi - ajmeee... Znalo je biti takvih fizičkih obračuna da smo ih doslovno morali odnositi iz parka dok oni urlaju iz petnih žila i lamataju rukama i nogama :roll:
Sad je već polako prerasta, pa uglavnom pristaje s drugom djecom podijeliti igračke, osim kad je generalno neraspoložen. Trenutno pali govorancija u stilu: "Pravi prijatelji dijele svoje igračke sa svojim prijateljima, jel'da da si ti pravi prijatelj?" Onda pristane dati nekome igračku i bude sav ponosan na sebe što je on "pravi" prijatelj.

Citiraj:

---

ana.m prvotno napisa

Ja to moram slušati svaki dan i kada nemamo goste, sve je "mojeeeeee" :roll:

---

i mi tako :lol:....osim kad se mora spremati igracke, e onda je sve od nekog drugog

i mi smo u fazi, da je sve njegovo, uopćenije zainteresiran za igračku, ali kad je netko uzme, poludi.

Kod nas ta faza još uvijek traje a imamo 3,5 godina.
Iako nekad sve da i svakome a nekad je toliko lud da počne histerično plakati kad mu netko uzme njegovu igračku.

nakon milijun puta ponovljenih rečenica "xy će to samo malo posudit, vratit će ti, neće uzet" počeo je davat igračke i ne brinut toliko....samo meni kaže xy će vratit Mihi, ja kažem hoće, mama će pazit i sve ok..

i mi smo u klubu. A još ne priča ali se počne derati ako bilo koje dijete uzme bilo čiju igrračku u parku (jer je SVE NJEGOVO) :roll: . i velika i mala djeca bježe od njega kad zaurla AAAAA. ne pali ništa, a kad otme tuđu igračku pokušavamo vratiti. ako ne ide dam djetetu neku njegovu. e, primjetila sam da ni jedno dijete u 5 parkova koliko posjećujemo nije .teže od njega za podijeliti igračku, a bome niti glasnije. :mrgreen: majkemi mi je neugodno. al se ne živciram previše i reagiram na potencijelno opasne situacije-ako nastane navlačenje ili sl. (pričam o tome kad netko njemu otme).

e da, zaboravila sam reći da je A. mrga od djeteta tj. sumo dijete pa ga se, između ostalog (+ima glaaas) i za to boje :oops: . kod nas ništa ne pali, čini mi se da me ni ne sluša...

Nađa se danas potukla.
U dvorištu (zajedničkom, iza zgrade) mi roditelji napravili peščanik i pošto ga pokrivamo svako veče svi ostavljaju sve igračke unutra. Nakupilo se tu nekoliko kamiona, kolica, 5-6 kantica, nebrojeno lopatica i ostale opreme. N je blagovremeno sve svoje igračke odnela kući :roll: a igra se sa tuđim.
E pa danas je jedan dečak (godinu dana stariji i za glavu veći) uzeo neki kamion. A onda je ona htela baš taj. A mali joj, naravno ne da. I ona njega udari :shock: pa on nju udari.... Onda smo ih razdvojili. Ali ona je plakala još 10-tak minuta i ponavljala: treba mi to, treba mi to....
Kad se smirila objašnjavala sam joj da ne sme nikoga da udara, da mora da pusti onog ko prvi uzme igračku da se poigra pa će onda njoj da da. Ona je od svega toga upamtila "daće Nađi" i tako prenela babi uveče: V će dati Nađi kamion :/

..ja to rjesavam po kratkom postupku...odnosno...ako se neko dijete namjeri na nesto njegovo s cim se on trenutno ne igra a pocne urlati kad to dijete dohvati istu... time out... bez pogovora... pokusam na lijepo, objasnjavati i sto cuda ali ako nastavi histerizirati... ma nema sanse... time out...

Mrzim to... i moze to netko zvati "fazom" koliko god hoce...ali cinjenica je da sto im se duze takva "faza" tolerira i dopusta, da je cinjenica da ce si to podrazumijevati...

Moram sa olaksanjem reci da ta faza prestaje kod nas....ovih dana u parku bez rijeci posudjuje svoje igracke, slobodno dozvoli da se vozi njezin bicklic itd....ali sam se bome naobjasnjavala i napricala kako se stvari lijepo posudjuju i vracaju :)

ne znam je li tko spomenuo,no to je nama veoma pomagalo-ako idemo u goste uvijek nosimo par autica ili sl. te isto podsjetimo ako netko nama s djetetom dolazi-neka ponesu par igracaka i onda se fino to poslozi..svatko zeli nesto sto drugi ima i lijepo se zamjene-ti malo meniovo posudi,ja cu tebi svoje i to je to.problem rijesen.
a da je to samo faza,je.i da je dobro da je tako,dobro je.

Nama je u toj fazi pomagalo jedino to sto smo se druzili sa starijom i popustljivijom djecom. :mrgreen: