Dugo već pratim ovaj forum a naročito životnu priču Vlvl ,a tek sad sam se odlučila da nešto i napišem pa sam se i registrovala(malo je ne fer čitati nečiju intimu a ne reći ništa o sebi i ne oglasiti se).Živim u Beograd sa ćerkom koju smo mm i ja usvojili pre deset godina .
Godine zajedničkog življenja pa brak (više da bi se lakše rešila administracija).Kokerka mala od mm za moj rođendan,ispunjava no ne potpuno.Lekari ispitivanja probe .... i ništa ni kupus ni roda.Godine 1997 podnisimo zahtev za OCENU PODOBNOSTI RODITELJSTVA lokalnom CSR ,budemo obrađeni ali...dođe i 1999 bombardovanje i ostalo... ,najlepši mesec septembar 30 naša Princeza( beba spava ), prekoračila je prag svojeg doma.Tata joj je svake večeri pričao i čitao pričice mada je imala samo 3 meseca.Svako laku noć bilo je sa rečenicom"Princezo moja rođena iz srca " Godine koje su sledile donele su puno ljubavi i sreće (neopisive).Reči našeg anđela kad ću kao moji drugari dobiti seku nagnale su nas da razmislimo i krenemo u postupak (kraj 2004)za usvajanje drugog deteta.Prikupili smo papire koje mi treba da podnesemo (i danas ih čuvam).Nismo stigli da ih predamo tatica nam se razboleo krajem 2004,a u aprilu 2005 zauvek nas napustio.Duuuuuuugo je trajao period da se zalečimo moja Princeza i ja (u stvari njegova PRINCEZA,oni su bili tim).Prošle godine sam na nagovor Princezice (koji nije jenjavao svo proteklo vreme,čak smo išle i u Zvečansku da ona vidi svu dečicu) podnela za hraniteljstvo.Zbog nekih promena u zakonu tek sam krajem 4.meseca završila obuku pa se nadamo seki koju ćemo voleti i "podeliću moje igračke sa sekom, ..hm..kako se zove?" Ljubim Vas sve i nadam se da mi nećete zameriti što sam do sad bila povremeno "nezvan gost"
