Odjednom me dojenje nervira

... baš kao što kaže naslov. Nisam trudna. Sve je počelo pre cca 20 dana, imala sam grozan, iscrpljujuć, duuuugačak PMS i nakon njega bolnu i obilnu menstruaciju. U PMSu se Nađa i inače nacicava više nego obično, ali ovo je bilo strašno. Tad je počelo njeno sisanje toliko da me nervira da imam potrebu nešto da udarim kad se prikopča, plače mi se, sva sam jadna i iziritirana. Ništa me ne boli, samo me živcira. Ne pomaže ni da radim nešto drugo dok ona sisa (gledam TV ili čitam knjigu) jednostavno je strašno. Najviše mi pomaže kad ona (po staroj navici) štipa sisu, onda prevlada osećaj bola, pa ne osećam toliko to nadraživanje bradavice (uopšte ne mogu da opišem taj osećaj, nije neugodno ali me strašno nervira).
Ne želim da prestanem sa dojenjem, važno joj je još uvek i puno traži. Ne želim ni zbog njenog zdravlja i alergija. Do tog "kobnog" PMSa sve je bilo super, baš smo bile u dobrom periodu, prestala su noćna nasisavanja, po danu sam je puštala koliko želi.... ma baš nam je bilo dobro.
Evo malopre, kad sam trebala da je uspavam suze su mi pošle od besa i nemoći da prevladam taj osećaj. I ona je zbunjena jer vidi da se nešto događa, a i odbila sam je par puta što je završilo njenim jezivim plačem i navaljivanjem :cry:
Pomozite, recite da će proći, šta da radim da prođe, nešto????

mogu te utjesit tako da ti kazem da sam i ja imala taj period...i dugo je trajao....i zavrsilo tako da sam prestala dojiti sina - medutim ja sam tada bila trudna s kcerkicom.
znam taj osjecaj. pocnes kolutat ocima kad vidis da dijete zeli sisati a tebi vec muka i zbilja zelis nesto otresti od pod. :oops: razumijem te potpuno!
za mene je to bio znak da je meni dosta dojenja, ali sam ipak pokusala jos malo "izdrzati" zbog njega, dok mu nisam postepeno objasnila, da je on sada veliki i da se mozemo i na drukcije nacine pribliziti, maziti, tjesiti, uspavati - trajalo je to, ali sam izdrzala.

Znam da se to često dešava u trudnoći, ali..... Ja volim što ona sisa, njoj to jako puno znači i mislim da ne bi bilo baš lako pestati. Druga stvar je što ja sve nekako mislim da je ovo neki fizički a ne psihički problem, neki poremećaj hormona ili tako nešto....

Ja sam imala takvu fazu s prvom kćeri, negdje oko njene druge godine.

Osjećaj je koma, kao da želiš iskočiti iz vlastite kože.
Glavni razlog je bio što je ona obavezno dok bi cicala žnjarala bradavicu s druge strane.
Ispočetka mi je to bilo nekak normalno, ali s vremenom je to bilo sve učestalije. Ne znam ni sama kako sam to dozvolila, uglavnom se naviknula i trljala i kad bi joj micala ruku onda bi tužno cvilila. Pa bi ja popustila...

Kako bi uvijek teško zaspala, ja bi se svaku večer unervozila kad sam krenula u krevet s njom jer me čekala najduža tortura. (Preko dana me rijetko natezala.)

I nije bilo druge nego da je nekako odviknem od toga. Bila sam stvarno uporna u objašnjavanju i ajde nekako se to drastično smanjilo nakon nekog vremena.

Sad u trećem dojenju drugu cicu totalno skrivam. Uvijek je prekrijem majcom. Tak sam radila i s drugom kćeri. Ona je isto morala nešto mijesiti pa sam joj uvijek dala dekicu u ruku. I sad joj je pak još uvijek dekica fetiš. :roll:
Ne može zaspati bez nje, i mijesi je još uvijek.

Mali za sada nije pokazao volju da ruke moraju nešto raditi. Za svaki slučaj i njemu dam dekicu. On pak mlatara nogama.

Ne znam kakav bi ti savjet dala.
Proći će kad otkriješ što te točno najviše živcira i to probaš promijeniti.

Isto tako se u tom periodu meni dogodio neki klik u glavi. Tražiš neki izlaz, savjet....Želiš da se nešto promijeni...
I onda sam nekako vidjela da je apsolutno sve u mojim rukama. Da kako ja odlučim da će tako biti i da ću izdržati.

Onda sam odlučila da ću probati smanjiti noćno dojenje, da ću srediti stvar s nemirnim rukicama...I već mi je bilo lakše. Cicala je još godinu dana nakon te grozne krize.

Sve je to normalno. :love:

Meni je svaki put to bio znak da je dosta. I nekako se poklopilo sa time da je i njima bilo dosta.
I ja sam sa 3. pokrivala 2. cicu sa majcom (nisam se sjetila dekice, to je super), manje ju dira, ali svaki put pokuša.

Uh, ne znam.... U mojoj glavi kraj se ne nazire, a ni kod Nađe. Zadnjih par meseci sam baš uživala u dojenju (noćno mučenje prestalo, rešili se nekog dugotrajnog soora, čak sam kupila i masno platila novi grudnjak za dojenje, planirala sam cicanje celog leta na otvorenom :roll: )
Anyway, ovaj osećaj koji ja imam je iritirajući u stvari zato što podseća na seksualnu ugodu, tj. takav, nadražujući osećaj imam i to me neeeeerviraaaaaaa. Ne znam da li to ima neke veze, ali poklopilo se sa periodom kada mi se, tokom sexa, vratio osećaj u cicama i MMu je konačno dozvoljeno da ih dira posle više od 2 godine. I stvarno jako želim da to prođe.
Nađa ne nateže drugu cicu jer sam ja više od godinu dana uvek imala tetru preko te druge jer je curela. Ona u stvari jako mirno sisa, a zadnjih dana oseća moju nervozu i totalno sarađuje, nežna je, umiljava se (možda oseća krivicu, sigurno oseća da mi dojenje smeta :( ), često pita, tiho: moze titu? Baš sam nesretna zbog svega toga :(

Citiraj:

---

Fidji prvotno napisa

Isto tako se u tom periodu meni dogodio neki klik u glavi. Tražiš neki izlaz, savjet....Želiš da se nešto promijeni...
I onda sam nekako vidjela da je apsolutno sve u mojim rukama. Da kako ja odlučim da će tako biti i da ću izdržati.

---

To se meni dogodilo već dva puta, sa njenim višečasovnim uspavljivanjem na sisi. Negde je samaritanka napisala da je zahtevala od deteta da "poštuje dojku", tako nekako, znači sisanje može, uspavljivanje može, ali višečasovno dudlanje ne može. Isto mi se desilo i sa noćnim nasisavanjem. Jednostavno sam odlučila da ja to više ne želim, i poradila na tome. Uspelo je iz druge :D
Ali ovo je grozno i čini mi se da nema veze sa detetom, nego sa mnom i baš mi je uf :(

vissnja, proći će!
znam taj grozan osjećaj, ali imaj u glavi da će proći, bit će ti lakše. jer stvarno će proći, to je faza takva. i zayebana je kao i puno drugih tijekom dojilačkog staža.
proći će :love:

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Uh, ne znam.... U mojoj glavi kraj se ne nazire, a ni kod Nađe. Zadnjih par meseci sam baš uživala u dojenju (noćno mučenje prestalo, rešili se nekog dugotrajnog soora, čak sam kupila i masno platila novi grudnjak za dojenje, planirala sam cicanje celog leta na otvorenom :roll: )
Anyway, ovaj osećaj koji ja imam je iritirajući u stvari zato što podseća na seksualnu ugodu, tj. takav, nadražujući osećaj imam i to me neeeeerviraaaaaaa. Ne znam da li to ima neke veze, ali poklopilo se sa periodom kada mi se, tokom sexa, vratio osećaj u cicama i MMu je konačno dozvoljeno da ih dira posle više od 2 godine. I stvarno jako želim da to prođe.
Nađa ne nateže drugu cicu jer sam ja više od godinu dana uvek imala tetru preko te druge jer je curela. Ona u stvari jako mirno sisa, a zadnjih dana oseća moju nervozu i totalno sarađuje, nežna je, umiljava se (možda oseća krivicu, sigurno oseća da mi dojenje smeta :( ), često pita, tiho: moze titu? Baš sam nesretna zbog svega toga :(

---

Ovo mi je itekako poznato....to sam i ja osećala u trudnoći, kada se Pikina tehnika, zbog promene količine i ukusa mleka, i sama promenila. Baš me nerviralo :evil: , naročito noću....zato sam tada i rešila da prekinem noćne podoje...Osećaj je prestao kada mi se smanjila hiperosetljivost bradavica.....Da, tačno se sećam da mi je trebalo da me nešto drugo boli , da mi odvuče pažnju sa takvog dojenja...uh.... :(
Mada moram priznati da sada, za ova gotovo 4 meseca tandema, opušteno dojim Piku samo ujutru, jer su mi tada sike prepunjene(mamini mali celonoćni spavači :heart: ) pa joj samo lije u usta, dok su mi dva podoja pred spavanje(dnevno i večernje) isto tako neprijatna i samoinicijativno ih prekidam, jer je ona skroz pokvarila tehniku / izgubila refleks i samo mi žvakulja siku...bljak.

to sam prosla sa starijom i upravo prolazim s mladjom i kod obje je bilo isto: tehnika se pokvarila, nije bilo onog da vuku mlijeko, nego cekaju da samo tece i nadrazuju bradavicu dok cekaju

tako da je problem vjerojatno samo u tome sto ti dijete polako prestaje dojiti

po mom iskustvu to se moze rastegnuti i godinu dana ili vise

kod starije se na kraju toliko pokvarila tehnika da bi me uhvatio strah kad bi mi pokusavala zubima uhvatiti bradavicu (nikad me nije ugrizla, ali je grozan osjecaj), ali to je vec bila faza kad preskace dane (i na kraju tjedne) izmedju podoja

meni se dogodilo s 19mj (kad je imao 20, prestali smo zbog lijekova koje sam morala pit), al M je jako velika beba/dječak..i sa 19mj je već bio velik i naporan :mrgreen: ko prosječni dvogodišnjak..situacija je bila baš takva, počeo me potezat, gnjavit, ozlijeđivat (gurne mi ruku u usta i poteže dok cica), budio se preko 20 puta po noći, sisao danju kad bi bili zajedno-STALNO...bilo mi je dosta... :(
taman kad se smirilo, ja se razbolila (ništa strašno, teška upala sinusa, koja nikako nije prolazila ATB koji idu uz dojenje)..fascinantno, al prestao je odmah, bez suze i menije bilo koma kad je prestao :/

sad kad ste spomenule, i mom velikom se bila tehnika sisanja promijenila - valjda zbog nestanka mlijeka u trudnoci!? to je bilo upravo samo neko bezvezno zvakanje - uf.

ponekad sam i ja imala osjecaj seksualnu ugode i osjecala sam se zbog toga grooozno. kao da "iskoristavam" svoje dijete - tako nekako. to mi je doslo kako je on rastao i u mojim ocima vise nije bio beba.

i dalje ne znam sta bi ti savjetovala.

I ja sam imala fazu da mi je smetalo. Također nisam bila trudna. Išla sam za time da smanjimo broj podoja jer se I. zaista beskonačno nacicavao, a nikako nisam željela da osjeti moju nervozu ili nemir zbog dojenja.
Ali eto, sinoć nije cicao pa sam pustila i koju suzu.

I meni se to događa!

Ne uvijek, ali sve češće.
I ja onda lijepo svojoj kćeri kažem da se makne s cice, da me cica buba.
Odvratan neki osjećaj, baš kako je netko napisao, kao da hoćeš iskočiti iz vlastite kože. Ufffffffffffffffff!
A ne vidim baš kraj, mada dosta rijekto cica.

da, strašno je! znam kako ti je.
"volim da trpim" ali ima dana... meni gadnih.

Agonija se nastavlja. Danas sam pokušala da izbegnem dojenje za uspavljivanje. To mi je najgore jer po 15-20 minuta mulja sisu dok ne učvrsti san. Rezultat: nije spavala preko dana (prvi put) i onda je oko 20h vrištala od umora, posisala kratko i zaspala. Mislila sam da sam dobro prošla, ali od tada se budi na cca pola sata i sisaaaaa, a ja sa knedlom u grlu.
Stvarno bih volela da je ovo početak kraja, ako je ona spremna za to. Ali očigledno nije. Danas je bar 30 puta izgovorila: Ocu pijem meko! Svaki put kad sednem pored nje, kad je uzmem, kad hoću da je pomazim.... Ocu pijem meko! I tako mi je teško da je nekad odbijem jer i ja hoću da ona pije mleko, ali........... uf :(

Citiraj:

---

Sun prvotno napisa

vissnja, proći će!
znam taj grozan osjećaj, ali imaj u glavi da će proći, bit će ti lakše. jer stvarno će proći, to je faza takva. i zayebana je kao i puno drugih tijekom dojilačkog staža.
proći će :love:

---

Hvala na ovim rečima, mantrala sam cele prošle noći: proći će, proći će, eto i kod Sun je prošlo..... :roll:

Jesi sigurna da nisi trudna? :mrgreen:
Ja poznajem te grozomorne osjecaje iz dojenja tijekom trudnoce i dosta mi je pomoglo odvikavanje od dojenja za uspavljivanje. Znaci, tijekom dana pustiti da doji kad trazi, ako bas ne mozes izdrzati onda kazi da sisa mora malo odmarati ili nesto u tom stilu :mrgreen: , dojenje prije spavanja mozda probaj skratiti ili izbaciti, pretpostavljam da je citava situacija puno gora kad si i ti sama umorna i iscrpljena.
Nego, jesi ti nacisto sa situacijom da zelis nastaviti dojenje? Ja sam nekako, tijekom skoro sedmogodisnjeg neprekidnog dojenja djece dosla do zakljucka da ima momenata/faza kad nase tijelo jednostavno odbacuje dojenje (sto se kod nekih zena jako manifestira tijekom trudnoce npr.) Ono, tijelo jednostavno, na nekoj divljoj, primitivnoj, instinktivnoj razini odbija dalje na takav nacin skrbiti za dijete (koje je tako i tako spremno fizicki opstati i bez sisanja) ili se sprema na prehranu novog potomka i daje nam znak da je vrijeme odbaciti starijeg po tom pitanju (neki prirodni mehanizam kojim se osigurava opstanak vrste ili tako nesto :mrgreen: )
To sto smi mi sve skupa sebi uspjeli izracionalizirati, izbalansirati, pobrinuti se da djeca sto manje ostanu zakinuta uz mladju bracu ili sestre ili uz neke nase nekontrolirane, podsvjesne impulse tipa dojenje koje pocinje uzasno nervirati je drugi par cipela......
Ne mora biti tocno, to su neka moja osobna promisljanja, zasnovana na vlastitom iskustvu, nista vise.

Da ne bi ispalo da zagovaram prestanak dojenja jer i sama jos uvijek dojim (opet tijekom trudnoce, iako sam se zaklinjala da necu vise NIKAD :mrgreen: ), trebala bih jos napisati da je ok, po meni, nastaviti i dalje s dojenjem, ako to zelis. Ono sto je vazno je osvijestiti te osjecaje koji ti se motaju po tijelu, izracionalizirati sebi citavu situaciju, vidjeti sto zelis, sto ne zelis. Ako i dalje zelis dojiti, svjesna tih nekih negativnih misli i emocija, pokusaj sve skupa nekako dovesti u ravnotezu jer inace se izlazes riziku da se dijete pocne osjecati krivim zbog tvojih nerazrijesenih stavova. Ja sam sa najstarijom kceri napravila takvu nekakvu gresku i sigurna sam da je bilo momenata kad je ona dojila uz griznju savjesti, a nije mogla protiv svoje zelje. Sa mladjim curama sam radila i radim jednostavno tako da, kad za mene u momentu ne ide, radije ne dam, riskirajuci suze i pobunu, nego da dojim uz nekakvu losu energiju koju djeca sasvim sigurno osjete. Ni njima sigurno nije lako jer osjete svu tu nasu frustriranost, a opet, dojenje im je izvor sigurnosti i topline koje se ne zele tek tako odreci.

ja isto znam imati takve krize, u zadnje vrijeme sve manje, navikne se covjek na svasta :mrgreen:

ja u principu nikad nisam dala da mi prtlja po cicama ili po bradavici. cak i kad mlatara s rukama ili nogama razim da se smiri ili nema cice.

isto tako me to nacicavanje znalo izludivat, i onda sam skuzila da tako sve teze i teze zaspi. i onda sam presla na to da mu dam da si pocica, al cim se pokazuje da nece zaspat nego se samo vrti s jedne na drugu i mahnito vuce kazem da je sad bilo dosta cicanja, nek legne i spava. i sad to funkcionira. to cicanje ga je samo razbudivalo. sad se smiri, stavi ruku pod jastuk, okrene na drugu stranu i zaspe nakon par minuta.

al nekad me iritira toliko da stiscem zube od....ne znam cega tocno, bijesa, nervoze :/

Citiraj:

---

meda prvotno napisa

ja u principu nikad nisam dala da mi prtlja po cicama ili po bradavici.

---

i ja ovako
previse me zivcira i ne mogu to podnijeti

Mene takve stvari nikad ne nerviraju kad je beba jako mala, ali kad trogodisnjakinja prtlja po sisi....... :mrgreen:

Što se tiče frljenja jedne bradavice dok sisa drugu.... sećam se nekog topica Lune Rocco o tome, Nađa je još bila beba i pošto se puuuuno vas javilo sa većom decom koja to rade ja sam za svaki slučaj uvek drugu pokrivala :mrgreen: A i curila je stalno do prvog rođendana.

Što se tiče naše "situacije" bolje je danas, pa sam malo veselija. Uspavala sam je dojeći je u podne, i odspavala sa njom, čak i kad se prištekala dok sam spavala nije mi mnogo smetalo (čim sam nastavila da spavam :lol: ). Sa desnom je OK, a leva je još uvek malo osetljiva, ali danas sam opet radosno sela da je dojim posle mesec dana. Mnogo mi znače ta naša maženja i taj mali, povremeni odmak od dnevnih aktivnosti. A i ona je danas veselija.

Zorana bila sam 100% sigurna da nisam trudna (imala mengu pre 10 dana), ali sad ste mi ubacile crva sumnje. A i Nađa je danas, ničim izazvana rekla mojoj teti: Imaću bata i sestu! A na pitanje kako će da se zovu, rekla je: Vanja :shock: Možda ipak uradim test...

Citiraj:

---

ima momenata/faza kad nase tijelo jednostavno odbacuje dojenje (sto se kod nekih zena jako manifestira tijekom trudnoce npr.) Ono, tijelo jednostavno, na nekoj divljoj, primitivnoj, instinktivnoj razini odbija dalje na takav nacin skrbiti za dijete (koje je tako i tako spremno fizicki opstati i bez sisanja) ili se sprema na prehranu novog potomka i daje nam znak da je vrijeme odbaciti starijeg po tom pitanju (neki prirodni mehanizam kojim se osigurava opstanak vrste ili tako nesto

---

Ja sam sigurna da je ovo tačno, ali želim da to prevaziđem, jer kad realno sagledam, Nađa nije još spremna, nismo uspeli da smanjimo broj dnevnih podoja ni mrvicu, jedino smo na moju inicijativu skratili podoje, ali ona je bila vidno nesretna. A uz to je i alergična na kravlje mleko.

Idemo dalje, dan po dan, nadam se da će biti bolje (danas sam optimistična).

:yes: :taps:

Citiraj:

---

Zorana prvotno napisa

? Ja sam nekako, tijekom skoro sedmogodisnjeg neprekidnog dojenja djece dosla do zakljucka da ima momenata/faza kad nase tijelo jednostavno odbacuje dojenje (sto se kod nekih zena jako manifestira tijekom trudnoce npr.) Ono, tijelo jednostavno, na nekoj divljoj, primitivnoj, instinktivnoj razini odbija dalje na takav nacin skrbiti za dijete (koje je tako i tako spremno fizicki opstati i bez sisanja) ili se sprema na prehranu novog potomka i daje nam znak da je vrijeme odbaciti starijeg po tom pitanju (neki prirodni mehanizam kojim se osigurava opstanak vrste ili tako nesto :mrgreen: )
To sto smi mi sve skupa sebi uspjeli izracionalizirati, izbalansirati, pobrinuti se da djeca sto manje ostanu zakinuta uz mladju bracu ili sestre ili uz neke nase nekontrolirane, podsvjesne impulse tipa dojenje koje pocinje uzasno nervirati je drugi par cipela......
Ne mora biti tocno, to su neka moja osobna promisljanja, zasnovana na vlastitom iskustvu, nista vise.

---

a to tako valjda je u zivotinjskom svijetu, al kad macic ili malo tele ne vicu satima i placu za cicom, pa te tuku, i mole i kume za malo cice, pa ne zele spavati dok ne pocicaju, i tak :mrgreen:

ja ne vjerujem u nasilno odvikavanje, al ome vise ne vjerujem ni u spontano :/

Citiraj:

---

Zorana prvotno napisa

Mene takve stvari nikad ne nerviraju kad je beba jako mala, ali kad trogodisnjakinja prtlja po sisi....... :mrgreen:

---

X

Mene je jučer tako iznerviralo što mi buši pupak (bradavicu odavno pokrivam čime god stignem), a žvakao je valjda više od sat vremena... Poludila sam sinoć za uspavljivanje! (+ naravno tak isti osjećaj što ga je vissnja opisala)

Zorana - ČESTITAM!!! (ili sam ja krivo skontala post?! ) i btw - 7 g. :naklon: svaka čast... Ja sam nakon 3,5 g. dojenja, od toga 1,5 tandema već više luda...

Mi smo sada samo 14 mjeseci i počela sam se nervirati. Boesni smo i stalno se nacicava, ne mirno nego se okreće, gnjavi i grize. Jako malo spavam pa mi je imunitet pao i užasno sam umorna. MM me grozno nervira jer je i on bolestan pa mu se ne da zabavljati S. pa stalno ponavlja "a gdje je cika". Ne odgovaram za sebe ako to još jednom ponovi.... :x

Ja mogu potpisati sve postove ovdje!
J. ima 17 mjeseci, kad sisa drži jednu ruku meni na nosu ili preko očiju i to me žiiivcira jer čupa, vrti, pokušava mi iskopati oko, a svako micanje ruke završava cmizdrenjem.
Onda joj ponekad kažem- ne dam više sike, pa me ogleda i zaplače :(
Baš sam tužna jer imam predivno iskustvo sa K ( 27 mjeseci ), njeno sisanje me nije živciralo, nije bila nemirna na sisi, nikad je nisam poželjela odgurnuti.
Za dojiti ovu malu treba biti hobotnica da se savladaju njene ruke i noge.

nažalost evo i nas u ovoj temi.
Zadnjih mjesec skoro pa dva i ja imam želju iskočiti iz vlastite kože ili bar se odvojiti od vlastitih cica :roll: . Nije baš kod svakog dojenja ali uglavnom da. Maša ima 17 mj i uhvatilo ju je cicanje svakih sat kao novorođenče! Mislim da me zeznulo i to što je sad naučila reći cica pa većinu dana hoda zamnom i mantra cica-cica-cica.....e sad da bar cica nego žvakulji, razvlači, grize, cica sam vrh bradavice, ili ono na šta najviše ispalim je da samo drži cicu u ustima, grebucka me , burgija noktom po pupku, kopa mi po ustima, gura me nogom,... :cekam: . Kada cica sve 5 ali to se možda dogodi 1-2 xdnevno. Noću se budi i 5x.
Ako je pokušam ispraviti bilo da joj kažem "lijepo cicaj", ili je prekinem ili nedajbože ne dam isti čas nastane drama! Noću kad pocica taj gut-dva stisne kao pitbul i ne pušta cicu ni pod razno! Spava s nama a ako ja odem spavati na kauč - uglavnom nikakvih problema, probudi se, tata je pomazi kaže nanaj i frajerica mu još da pusu okrene se i spava dalje :evil: . Ja ako je pogledam dok cica obično mi slijedi šamarčina!

Ne mooguuu višee!!! Nisam imala u planu da prestanemo s cicanjem, bar do 2 god, ali bar da smanjimo ovo navlačenje 14x dnevno jer se stvarno počinjem osjećati kao neki zgužvani tetrapak :mrgreen: .

Cure drage ne znam šta da vam kažem..... Kod nas je mrvicu bolje, tj. ja sam se malo skulirala.
Jednostavno mi se vratio onaj filing u cicama kao pre trudnoće i moje cice su ponovo moj "sexualni objekat" i svako prčkanje po njima me nervira (osim MMa naravno :mrgreen: ). Elem, levu smo izbacili totalno jer me strašno iritira, bradavica je manja i ona samo žvakulja. Desna je u funkciji jer je N lepo uhvati, školski, pa ne nervira toliko. Preko dana kad se nacicava prekidam podoj kad mi zasmeta, zavisi od raspoloženja, nekad i posle samo minute.... Dnevno uspavljivanje na desnoj, ali čekam da joj se fuuuuul prispava pa je kratko (evo još čekam). A uveče posisa, ali je naučila da se uspava bez cice (osim što mora biti mrkli mrak, i moramo svi troje biti u krevetu), pa je podnošljivo.
Drago mi je što nismo skroz prekinuli jer vidim da joj još puno znači. Malo mi je žao što je ponekad odbijem ili prekinem podoj kad mi više ne odgovara, ali šta da radimo....
Idemo dalje...

Mi smo sada u fazi da je ga ne mogu sama biti s djetetom. Konstantno hoće na ciku i grize, gnjavi igra se s njima... Ne mogu skuhati, igrati se s njim, kao da nam kvaliteta ovo malo vremena koje provodimo zajedno drastično pada. Stalno mi navlači majcu bez obzira što nešto drugo radimo. KAo da nam je cica postala neka prepreka u odnosu.
Da li je moguće da je samo faza? Da li će prestati?

Citiraj:

---

meda prvotno napisa

al nekad me iritira toliko da stiscem zube od....ne znam cega tocno, bijesa, nervoze :/

---

Meni se to zadnjih par mjeseci dogadjalo.
Ali pod drugacijim okolnostima od pokretacice topika, moja mrga jede k'o velika (sve), mi smo vec isli prema kraju (smanjio je broj podoja na 2x, za uspavljivanje i budjenje) i to mi je bila tocka da stanem i vidim sto sad. I gotovi smo.

Ovo mi je jako interesantno, nisam razmisljala na taj nacin, ali doista - moje tijelo se bas tako osjecalo:

Citiraj:

---

Zorana prvotno napisa

Ono, tijelo jednostavno, na nekoj divljoj, primitivnoj, instinktivnoj razini odbija dalje na takav nacin skrbiti za dijete (koje je tako i tako spremno fizicki opstati i bez sisanja) ili se sprema na prehranu novog potomka i daje nam znak da je vrijeme odbaciti starijeg po tom pitanju (neki prirodni mehanizam kojim se osigurava opstanak vrste ili tako nesto :mrgreen: )

---

Nisam trudna, al imunitet mi je na nuli, zubno meso krvari, kosti skripe :mrgreen:, imam nekakva cokoladna krvarenja usred ciklusa...
Da, moje tijelo je definitivno govorilo "dosta".

Meda, koliko god je mama maca njezna prema svojim macicima prvih 2 mjeseca, tako ih i zvizne sapom bez pardona ako traze sisat kad su veliki. Pa ti vidi :mrgreen:

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Cure drage ne znam šta da vam kažem..... Kod nas je mrvicu bolje, tj. ja sam se malo skulirala...

---

vissnja, kako je sad kod vas? ja sam bas u gadnoj fazi koja je identicna tvom opisu na pocetku ove teme, i ne znam sta da radim.
ne zelim da prestanem da dojim, a to ne zeli ni nikola. uspeli smo da smanjimo nocne podoje, doji za uspavljivanje i negde oko 5-6 izjutra. preko dana pred spavanje, mozda trazi jos jednom, dvaput. ali ni to smanjivanje broja podoja nije mi nesto pomoglo. jednostavno osecaj je uzasno iritantan, skoro pa svaki put, u bilo kom polozaju. prosto ne mogu da verujem da se nesto sto je bilo tako divno i pozitivno pretvorilo u ovo kako je sad :cry:
bas bih volela da cujem ima li iko kakav pametan savet, kako da ovo prebrodimo.

Pa ja sam u početku odbijala da prihvatim, ali sad sam sigurna da je to polako početak kraja.
Nađa doji samo na desnu, leva me tako strašno iritira da smo skroz izbacili. A u toj desnoj nema više dovoljno mleka da može da se uspava (osim kad je straaašno umorna) tako da je naučila da se uveče uspava bez sise. Ali zato preko dana ne spava uopšte, a san joj jako treba, ne može da se uspava na sisi, baš se muči.
Znači samo desna, i to nekoliko puta dnevno (5-6) ali stvarno kratko. Ona je sad počela puno da se glupira pa "vozi sisu", telefonira sa sisom, traži da joj pokažem "meko-mekonija", ljubi sisu, uspavljuje je.... A i to mi sve baš ne prija, ali to joj je valjda zamena za nasisavanje.
Definitivno je bolje nego kad sam otvorila ovu temu, lakše mi je od kad je samo na desnoj, a i nekako me manje iritira, tj. retko kad baš bude da mi smeta.
A dokle će sve to ići, ne znam...
Juče npr. je uspela da se probudi i razbudi bez sisanja, što je do tad bio čisti SF. Ženska je jednostavno ustala i otišla da se igra...
Prerasta dojenje polako, puževim koracima...

Citiraj:

---

vissnja prvotno napisa

Juče npr. je uspela da se probudi i razbudi bez sisanja, što je do tad bio čisti SF. Ženska je jednostavno ustala i otišla da se igra...

---

:heart: Slatko!
I ja sam imala u nekim fazama taj uzasan osjecaj iziritiranosti dojenjem, toliki da sam znala osjecati mucninu tijekom dojenja i samo bih nervozno lupkala nogom o pod i jedva cekala da se N. otkaci. Bas grozan osjecaj, stvarno ti dodje da iz koze iskocis. Ne znam sto ga je uzrokovalo, uglavnom, prestalo je... Dok se opet ne javi (a nadam se da nece):/

Nikola jos nije spreman da preraste dojenje. Pronasla sam polozaj koji je koliko toliko podnosljiv, legnem na bok ali dajem suprotnu ciku, znaci ako lezim na desnom boku dojimo na levu. Mada ni tako ne mogu bas dugo da izdrzim i podoji su nam svakako kraci nego ranije. On to prihvata, neki put bolje neki put gore. Jednom prilikom nije hteo da cica, ja ga pitam zasto, a on meni kaze mama pace (place) :cry:
Ocigledno da on vrlo dobro moze da oseti sta se meni vrzma po glavi. Iako i meni lici na pocetak kraja, i dalje se opet nekako nadam da je to samo faza koju cemo prevazici.

Sven ima novi štos - moraju obje cike biti vani i onda mijenja svakih par sekundi. Dojenje u javnosti je sad nemoguće pa kad smo u gradu penje se po meni ko majmunčić. Još je premali da mu objasnim pravila ponašanja i naši izlasci su jako naporni. Ima li tko savjet?

Jednu ili niti jednu,
vjeruj, dovoljno je velik da to skuži,
ako imaš čvrst stav o tome skužit će itekako

Kod nas je malo bolje. Upravo se radilo o tome da ja u svojoj glavi raščistim i da zauzmem čvrst stav po pitanju situacija kada mi dojenje ne prija, da samu sebe naučim da jednostavno kažem ne. Trebalo nam je malo vremena da se uhodamo i sad je mnogo bolje. U međuvremenu se i to iritiranje smanjilo, a i ja se trudim da kad traži budem smirena ili da se smirim, uz pomoć dubokog disanja i skretanja pažnje na pozitivne strane a ne na neprijatnu fizičku manifestaciju. Neki put upali i onda je super, a ako ne uspem, onda jednostavno objasnim da mi nije prijatno i da hoću da prekinemo podoj, što on prihvati uglavnom bez neke preterane reakcije.

Kod nas ovih dana baš fuj :( Sva sam jadna....
I inače mi je raspoloženje jadno, sva sam nervozna i luda, a sad je počela i desna da me iritira. Nađa je dva dana uspela čak i preko dana da zaspi bez sise, ali i to malo što traži jedva izdržim.