Kad se četverogodišnji dečko opet počne piškiti u krevet....

Odvikli smo se od pelena preko dana porije nekih godinu i pol, a preko noći prije nekih 7-8 mjeseci..i nismo imali nikakvih problema...dok nismo prije mjesec dana otišli na godišnji odmor...
Od tada do danas se uredno popiškio barem 20-tak puta (od 30 noći), a sinoć je bila kulminacija, tri puta u toku jedne noći...
Ne žali se ni na kakvu bol u piši, to ga stalno pitam....a ne mislim da je problem u nekoj bolesti.
On nije spavao do 2,5 godine, stalno se budio...a sad je konačno toliko duboko počeo spavati, da ne zna za sebe...Mislim da on nema pojma da se upiškio...
Jedina promjena mu je bila u odnosu na uobičajeni ritam
da je išao je prvi put avionom, da li se od toga prestrašio?
Jer odmah na godišnjem se počeo piškiti....ne znam....

I mi smo imali slični problem. Odviknuo se pišanja i s 4 i pol godine je krenulo po noći. I on je spavao jako čvrsto i jednostavno se nije mogao probuditi. S fizičke i psihološke strane je sve bilo ok, pa mu je liječnica propisala neki lijek koji mu ja nisam htjela davati:

http://www.nocno-mokrenje.com

tako da je to trajalo jako dugo, ali stvarno dugo.

Inače, negdje sam pročitala da čak oko 12% dječaka do puberteta piški u krevet, ali se o tome ne govori, jer je kao "sramota". Spontano "izlječenje" bi trebalo biti do 14.-te godine.

Citiraj:

---

Amalthea prvotno napisa

Spontano "izlječenje" bi trebalo biti do 14.-te godine.

---

:shock:
Mi se nocne pelene JOS UVIJEK nismo ni rijesili... a sad ste me definitivno dotukle!

da ne otvaram novi topic
moj Ivo se ostavio pelena danju i noću sa 2 godine.
Ovo ljeto je opet počeo kakati u gaće.
Pobjegne u neki kut , pokaki se i tamo može stajati ohoho, dok ga ne nađeš i odvedeš u kadu.
Stolica nije tvrda , šokove nije doživio nikakve , stvarno nemam poma
što mu je.
Čak sam mu mislila staviti pelenu - koju mrzi iz dna duše.
Možda mu onda klikne lampica da se to ne radi u gaće.

http://www.med.umich.edu/1libr/yourchild/enuresis.htm

Citiraj:

---

pasam prvotno napisa

Odvikli smo se od pelena preko dana porije nekih godinu i pol, a preko noći prije nekih 7-8 mjeseci..i nismo imali nikakvih problema...dok nismo prije mjesec dana otišli na godišnji odmor...
Od tada do danas se uredno popiškio barem 20-tak puta (od 30 noći), a sinoć je bila kulminacija, tri puta u toku jedne noći...
Ne žali se ni na kakvu bol u piši, to ga stalno pitam....a ne mislim da je problem u nekoj bolesti.
On nije spavao do 2,5 godine, stalno se budio...a sad je konačno toliko duboko počeo spavati, da ne zna za sebe...Mislim da on nema pojma da se upiškio...
Jedina promjena mu je bila u odnosu na uobičajeni ritam
da je išao je prvi put avionom, da li se od toga prestrašio?
Jer odmah na godišnjem se počeo piškiti....ne znam....

---

I ja sam slično radila kad sam bila mala. Mama me morala buditi i voditi u wc jer se sama ne bi probudila.
Sjećam se da su moji roditelji imali rasprave o tome da li sam se svadila s mamom. Tj tata je često govorio da ona previše očekuje. Mamine riječi na moje piskenje bile su katastrofa, sjećam se. Isto tako znam da je potpuno nepotrebno jer se klinci jako osjećaju loše kad im se desi nezgoda.
Prošlo je samo od sebe... :)

Da, sad imamo neki ritam..popiški se pred jutro svaku drugu večer..ali niti približno kao prije 7 mjeseci, gdje bez obzira koliko pio nije se upisškio..Sad smo smanjili tekućinu navečer..pa mu čak niti čokolino ne smijemo davati, jer ima dosta u tome mlijeka...Ne znam kamo dalje...

Da li je možda tada kad je počeo piškiti po noći u krevet slučajno prestao spavati popodne?

Nije..i dalje spava popodne....
Inače nije spavao do 2 godine..jako je imao slab san..
ali sada spava kao top..ne zna za sebe...
ALi evo recimo 4-5 noći se nije upiškio...malo se rasplače..ja ga odvedem piškiti oko 2h ujutro i ne popiški se...
I to je uspjeh...
Mada nije se budio da bi piškio prije....
Budemo vidjeli šta nas čeka...
Nova beba nam dolazi uskoro..pa i to je jedan od razloga..jer intenzivno o tome govorimo...budući da vidi da mami raste trbuh...

To bi vrlo lako mogao biti uzrok, makar mislim da biste trebali otići liječniku da isključi sve druge razloge. Za njega je dolazak novog člana obitelji sigurno veliki šok i ne zna šta ga očekuje,. Puno pričajte s njim i pripremite ga na ono što će se dogoditi, možda ga je samo strah a ne zna ga drugačije izraziti pa se popiški u krevet.
Ako misliš da bi moglo biti tako, evo kako smo mi pripremali Frana: imao je nešto manje od 4 g kad se Ozren rodio. Dakle, s oko 3 godine smo počeli razgovore o maloj bebi koja dolazi u kuću, i to vrlo realistično. Puno će plakati, neće znati ništa nego jesti, spavati i plakati; još dugo se nećete moći zajedno igrati, mama i tata će imati jako puno posla oko bebice, ali ćemo i dalje imati puno vremena za tebe i moći ćemo se igrati sve skoro kao i do sada.
Jednom sam mu pokazala sliku tek rođene bebe iz Klinike Mayo, slika je onak fuj, beba sva sluzava i krvava; on me samo pitao zašto je beba krvava, to sam iskoristila za objašnjenje kako se beba zapravo rađa, a nije se ni malo uplašio nego je jako često tražio da mu tu sliku opet pokažem.
Imali smo 2 prijateljice u drugom stanju koje su bile 'trudnije' od mene, često smo ih posjećivali da se Fran nauči na moguću veličinu maminog trbuha, a isto je bilo i kad su se bebice rodile.
To jutro kad sam rodila, ušao mi je u sobu vrlo sramežljivo, sa strahom u očima (neću nikad u životu zaboravit na taj trenutak, šmrc), ja sam mu se samo nasmijala i pozvala ga da se popne na krevet, a on je dotrčao i odmah digao poplun da vidi gdje mi je trbuh. Tek tada je pogledao brata i bio jako, jako nježan prema njemu. Isto je i sad.
Ispričavam se što sam malo odužila, povukla me sjećanja (šmrc još jednom).
Sve u svemu: mislim da je realistično da se uplašio dolaska bebe pa ako je, samo pričajte, pričajte, pričajte o tome.