-
...opet sretna!!!!!
Stvarno je dugo prošlo od kad sam se zadnji put javila i obećala Vam priču sa sretnim završetkom. Imala sam vremena ali jednostavno sam uživala i još uvjek uživam u svakoj sekundi. Ali mislim da je došlo vrijeme da barem u kratko napišem kako je bilo u Zagrebu.
Znači krenuli smo na put 4 dana prije moje hospitalizacije, da malo posjetimo rodbinu. Ah kako su me mazili i pazila, non-stop sam nešto papala, mislim da sam tih dana dobila barem 4 kg :P.
18.03. su me primili u bolnicu, već sam Vam pisala da sam išla tamo samo da bi čekala porod. Cure u sobi su stvarno bile super, bilo je smjeha svaki dan. Sestre i doktori na odjelu (PT) su meni bili super (iako se puno njih žale na neljubaznost), s nikim nisam nikad imala probleme. A i klopa nije bila loše, jedino što je meni uvjek bilo malo (ali nosila mi je rodbina zlatne rezerve). I tako svaki dan ujutro prikopčana na CTG, svaki drugi dan pregled i jedino pitanje koje bi postavljala je "Kad ću roditi" a oni meni jednostavno kad beba bude htjela izač, i u smjeh bi mi rekli"Prva će te saznat"
Za Uskrs (23.03.) sam se jako čudno osjećala, pa sam rekla MM da ću sigorno rodit za par sati. Navečer sam se istuširala i išla spavat. Tu noć je moja bebica bila jako aktivna a na pišanje svakih 25 min. Ja sam bila umorna od šetanja na wc . Ujutro oko 6:00 sam osjetila neku čudnu bal i znala sam da je danas taj dan. Ustala i krenula po sestru, odmah me prikopčala na CTG i stvarno imam lagane trudove. Kaže ona meni da je rano za ić u boks, pa neka ipak ostanem u društvo mojih novih prijatelkjica, brže će mi proć vrijeme. Prvo sam se išla tuširat i oprat kosu (da nebi rodila sa prljavom kosom :lol: ) i onda lagano šetnja gore, dole...lijevo i desno. Prošla sam 100 puta onaj dugi hodnik. I tako oko 10:00 dođe MM i vidi da ja imam trudove, odmah je probljedio, nije znao dal da se smije ili plače.
Oko 11:30 trudovi su bili jači pa sam odlučila opet ić do sestre, a ona meni kaže da je vrijeme da zove dežurnu doktoricu. Doktorica je stvarno bila super i jako mlada. Slijedi brijanje i klistir, a onda još malo šetnje.
U 13:15 dođe sestra i kaže da moramo ić u rađaonu i to po stepenicama. Svaku drugu stepenicu sam morala stat i prodisat trud. Dug je bio taj put do rađaonice i dobro da je na prvom katu.. Normalno odmah sam rekla da hoću što prirodniji porod.
Oko 13:30 su me smjestili na krevet (rađaonica br.6). Uzela sam MP3, Gibo svira i uživala. Trudovi podnošljivi, lagano pijuckam vodu i pjevam. Odjenom puf..., puko vodenjak i krenuli oni pravi trudovi.
14:30 dođe me doktorica pregledat, kad ono krećemo, vrijeme je da pomognem mojoj bebici da upozna mamu.
14:50 uzpoznala sam sina. Odmah je zaplakao tako jako da ga je i MM čuo vani. Ajme koja sreća. Suze su samo tekle, nisam ih mogla zaustavit. Čujem sestru 3670 i 50 dug. A ja kažem zvat će se Bruno.Ja moram pod anesteziju, jer je malo posteljice ostalo (to zbog biopsije), a malog moraju prebacit u bolnici Rebro, da ipak bude pod kontrolom stručnih doktora.
MM je svaki dan kod maloga, može bit tamo od 7:00 do 21:00. Samo na kratko dođe mene vidjet i pitat dal mi šta treba.
Sve me bolilo a doktori nakon dva dana mirovanja mi kažu da mogu ić do maloga na sat-dva. Vjerujte mi svaka je bol prošla, osjećala sam se kao balerina. Kad sam ga vidjela sam se smijala ko luda a i plakala od sreće. Nisam mogla pričati koliko sam bila sretna. Čak je i dežurna sestra zaplakala. Odmah mi je dala malog i prvi put sam ga dojila. O Bože koji ljepi osjećaj, nikad neću zaboraviti taj trenutak.
02.04. profesor koji je pratio mog sina (isti onaj koji je pratio slučaj moje princeze i kojem ću cijeli život bit zahvalna) nam kaže da je vrijeme da krenemo doma. A ja opet u plač, normalno od sreće. Put do doma je bio super, mali je cijelim putem spavao tako da sam ja odmorila. A kad smo stigli imali smo veliki doček. I opet je bilo i smijeha i plača (eto i sad kad mislim na te dane imam oči pune suza). Super smo se uhodali i mali napreduje odlično.
Sad ima već skoro 16 mj. Nema nikad mira, svaki dan neka nova fora. Hoda okolo non-stop. Brblja ko veliki tj. brblja od 8:00 do 21:00, stane samo jedno sat i po kad ima popodnevno spavanje, a što je najbolje bunca i u snu :lol: .
I eto drage moje to je moje lijepo iskustvo iz Petrove bolnice i KBC-a Rebro. Jedno veliko hvala svim doktorima i sestrama jer su stvarno bili super.
Sad mogu reć da sam sretna, imam prekrasnog anđela koji čuva mog prekrasnog sina.
:saint: :heart: :saint:
-
-
-
-
-
-
čestitam! :heart: jako mi je drago zbog tebe
-
-
-
Radujem se s tobom.
Uzivaj,uzivaj,uzivaj....
:* Bruni!
-
-
-
Box 6 ima sretan broj - ja sam nasu kraljicu tamo rodila ...
Cestitam od :heart: , uzivajte svi zajedno!
-
-
-
-
-
kako ovo nisam prije vidjela!
čestitam na već velikom dečku! :D
-
-
-
