Printable View
plačem ko kišna godina... danas sam odlučila prekinit s dojenjem nakon 16 mjeseci. nije najgore to šta se nije puno bunila, nije ni plakala, al najbolnije je bilo šta se u krevetu okrenila leđima od mene i zaspala sama. a do sad sam joj mirisala kosu i mazila je dok bi sikila stisnuta uz mene.
srce mi se slomilo... :cry: suza suzu lije..
potvrđujem da je dojenje najbolja stvar što se dogodila meni i mom djetetu.
sori ako sam baba, ali zasto si odlucila stati s dojenjem ako ti to predstavlja takav bed?
jer sam se pretvorila u osobu koja ne želim biti svom djetetu. dojenje je super, al zavrtanje bradavica, rane, bol, moje vikanje, prijetnje, nervoza, čak je znam ugrist od bjesa, jednostavno mislim da takvim ponašanjem emotivno štetim svom djetetu. znam da mnogim majkama to ne predstavlja problem, ali mene boli, smeta, živcira i šta je najgore te moje emocije se prelamaju preko nje. to traje već mjesecima. ne pomažu priče da siku boli, da se to ne smje, da je to pec-pec, prikrivanje bradavica, ljepljenje flasterima..baš ništa. odlučila sam prestat dojit jer ne vidim drugog načina da je odviknem od toga.
slobodno me možete popljuvati, ionako danas mrzim samu sebe.
ma daj, zasto bi te pljuvali :love:
znam kako je, i mene kad smeta poludim, ponekad napravim i stvari kojima se ne ponosim bas :/ . jel te bas smeta dok sisa ili ta njezina popratna koreografija? imas rane na bradavicama? aj opisi malo situaciju, mozda nademo neko kompromisno rjesenje.
moja ima 15,5 mjeseci i razumijem te u potpunosti. iako mi ne frće bradavicu jer sam je od početka skrivala (mrzim kad me neko dira po bradavicama i nikad mi to nije bila ni erogena zona), polako sam na rubu. umorna, jadna, živčana. nemam pojma šta da radim. nekad kažem da nema šanse da joj više dam, ali onda opet popustim. uz ovo što te mikka pitala zanima me još na koji način si prestala? ja si to uopće ne mogu predoćit, jer moja samo dođe k meni i počne sama vadit cicu i ne odustaje. ne pomaže ni skretanje pažnje jer ona točno zna što želi.
i nisi grozna ni nemajka, to je sve na žalost normalno i za očekivat da se ponekad tako osjećamo. :love:
danas sam se malo smirila. kako smo počeli? jednostavno sam se ujutro probudila i rekla sebi ajmo danas probat ne nudit siku. ako baš bude plakala dat ću joj, nipošto je neću pustit da plače za sikom. i tako je krenulo. išli smo u dugu šetnju, došli doma, napunili kadicu vodom i kupali se na balkonu i nakon toga spavanac. naravno, tu sam mislila da će ulijedit drama, al iznenađujuće, malo je čohala sike (koje su bile pokrivene flasterima), bunila se kao da nešto traži a ne može da nađe. ali nije plakala. i nije gnjurila glavu u sike. pripremila sam i bočicu s vodom (iako ona nikad ne pije na bočicu, niti dudu), popila je čak pune dvi bočice. malo čohala sike (flastere) i zaspala je. tokom dana je također gurla rukice u majicu ali nije tražila sikit. zapravo, kad bolje razmislim, ja bi joj prije vadila siku svaki put kad bi ih ona čohala jer sam mislila da bi ona sikila. al očito je njoj zanimljivije samo diranje.
navečer, kako sam napisala u prvom postu, zaspala je također bez sike, uz isti postupak kao i popodnevno spavanje.
ali...
sinoć sam se slomila, nisam mogla spavati, bilo mi je žao i stalno mi je bila scena u glavi kako ona guta mlijeko, kako mljacka, ugnjuri se kao da skriva dijamante... a sike tvrde, pune, žao mi mlijeka i uđem ja u njenu sobu, iako je spavala, okrenem je prema siki a ona jadna kad je počela nije stajala, čak su joj obe sike bile previše jer je stvarno bilo puno mlijeka u sikama. i zanimljivo, spavala je do jutra. a ja sam svako pola sata išla gledat jel sve u redu. jer ovo je prva noć koju je prespavala.
i danas smo ponovili sve ispočetka, bez sike. i nije uopće tražila. al ja se svejedno planiram prokrijumčarit u njenu sobu oko ponoći i zasladit joj snove maminim mlijekom.
jedva čekam...
najbolje za vas obje je da ti napravis kako tebi pase. vidim da bi ti prestanak dojenja pretesko pao, pa mi se cini nekako smislenije da to odgodis. tek kada ti budes sigurna i odlucis da je gotovo--bez griznje savjesti i podvojenih osjecaja--onda je vrijeme za prestanak. sad bih rekla da je najbolje da samo malo korigiras te stvari koje te izluduju i da nastavite dalje na obostrano zadovoljstvo :)
:) ovo mi je totalno slatko "prokrijumčarit se u njenu sobu oko ponoći" :lol:
Pa eto, možda je to onda solucija, nećeš više imati problema sa ranama i boli (pretpostavljam da kroz polusan siki puno mirnije), a ti nećeš "čeznuti" za dojenjem. Pa zašto onda prekidati ako ovo odlično funkcionira trenutno? :)
Nego, to me uvijek zanimalo, jel dojenje postaje bolno kad bebica dobije zubiće, ili to tek nakon godine dana kad bebice porastu i imaju ponekad svoje "bubice"? Sjećam se da mi je šogorica rekla da ju je moja nećakinja jednom tako ugrizla za bradavicu da je mislila da će se onesvijestiti :( nadam se da se to ne događa često...
Događa se, ali nije pravilo. Djeca su različita... Mene je smetalo u 2. trudnoći, pa je moj stariji relativno rano odustao (valjda je i njega smetalo i nikako nam nije pasalo).
eto moj mali ima sad 18 mjeseci i skoro sve zube i nikada ne grize. par puta me malo gricnuo, ali bas nista strasno....
a sto se tice prestanka dojenja, ja sam odlucila sljedeci mjesec prestat, al isto nisam sigurna da li cu moc. vec mi je lagano dosta dojenja, ali mi je s druge strane to tako dobro da mi se i ne da. najradije bih da imam mlijeka kad mi odgovara, a kad mi se ne da da mu ne moram dat :)
tako da te kuzim mallena...nemam neki pametam savjet, jer sam u skoro slicnoj situaciji kao i ti.
ali ajde pitanje za iskusnije u prestanku dojenja - da li ikada dodje taj osjecaj da zelis prestat dojit bez griznje savjesti i podvojenih osjecaja?
jer ja imam osjecaj da mi se nikad nece dat prestat dojit i da se bas moram prislit na to....
morena tako je i kod mene. sve bi bilo super samo da se po noći ne budi 5-6 puta. noćas se probudila 7 puta i onda još nakon što se napapa se tolko baca po krevetu da ja još pola sata ne mogu zaspat od nje. doslovno padam s nogu i svaki put kad se probudi meni dođe da plačem. ponekad je i po danu za neizdržat. naravno da bi uvijek sisala dok kuham ili nešto slično radim. objasnit joj da malo pričeka ne dolazi u obzir. ako kažem da se malo strpi počne bjesomučno urlat i bacat se po podu tak da glavom pošteno zvizne i nakon toga mi se obijesi na noge i ne odustaje.
mogu vam reć da sam polako očajna...
nekako mi je lakše kad znam da nisam sama u svojim osjećajima. i mislim da nikad neću mirne duše reći da ne želim više dojit. nema tu čvrste odluke i bez grižnje savjesti.
šta se tiče zubi, bila je faza griženja da bi plakala od boli, imala sam prst uvjek na čekanju kraj sike ako zagrize da mi ne otkine bradavicu. to je prestalo, pa je počelo čohanje. stalno imam neke rane, nekad i gnjojne. naravno da mi je nekad svega dosta. kad bi mogla izdvojit samo momenat dojenja, njena usta na siki, to bi bilo savršenstvo. ali sve zajedno katastrofa.
ne predajem se, smanjujem, ali ne ukidam. evo danas treći dan uspavljivanja bez sike i bez drame. barem me to nekako smiruje.
drago mi je da ste našle kompromis kojim ste obje zadovoljne. drži se i probaj nastavit tako ako ti je lakše :love:
evo svježih informacija od nas. nismo prestali s dojenjem, ali definitivno traži puno manje, i to samo kad je blizu sike pa ne može odolit. ali čohanje.. ej judi moji, to je prešlo u katastrofu! po CIJELU NOĆ rukica ne da mora bit na siki, nego na bradavicama i onda ih grebe, čupa, ma strava! ne daj bože da sakrijem bradavice, pa ona je u stanju urlikat satima, kao što je sinoć bio slučaj! ona vrišti, ja ne dam (dam sike eli ne i bradavice), još me lupa ngom u mjehur, a meni se piši, al se ne smjem ustat jer će nastat još gora drama, još me uvatila alergija, hunjavica, svrab, natekla... ma užas! i onda sam od muke izašla na hodnik, sjela na pod i počela plakat od muke. bože, kako je došlo do toga da je postala ovisna o bradavicama??? da ne spominjem da mi je od 10 rječi 9 bilo, j... ti život, j...ti sise,ne želim više djece, j...ti muža koji spava... (neću više da se ne sramotim.)
eto tako nekako izgledaju naše noći, mogu bit samo luđa kad mi mu kaže ne krivi mene šta si je naučila na to...
Joj, sad sam se sjetila i našeg "čohanja" kako ti to kažeš :)
Prestala je cicati sa 14 mjeseci bez nekih drama, samo od sebe, ali zato joj je ostala ta glupa navika uspavljivati se tako da mi štipa bradavicu. Čak je neko vrijeme i po noći držala cijelo vrijeme ruku na njoj. Za poludit. Onda sam nakon nekog vremena objasnila da ciku buba. Dve večeri kasnije više joj nije padalo na pamet da me dira za cice. Treću noć je krenula u snu rukom uloviti za cicu ali sam joj u snu šapnula da ciku buba i povukla je ruku. :D Uh, to mi je bila najgora navika koju smo uspjeli iskorijeniti. Čak gora i od pljuvanja hrane.