Kako je L upoznala Svijet
21.10.2008. dan ET-a, dan od kada smo zajedno. U 7:30 smo već bili na VV-u ulazim u laboratorij „Dobili ste samo jedan embrij....“. Tada su mi potonula sve nade, ali eto 13 dana kasnije 3.11.2008. nalijepši brojevi ß je 309,90, brojevi koje će ostat zauvijek tetovirani u srcu, trudna sam.
Trudnoća je više manje prošla dobro (borili smo se s hematomom 8.tj.) i iz današnje perspektive jako brzo možda čak i prebrzo. Službeni termin nam je bio 11.07.2009. (subota), ali L je stigla onda kada je ona odlučila.
Dočekali smo i tu subotu, ali se ništa nije dešavalao, nisam imala osjećaj da ću brzo rodit. U nedjelju navečer su počeli nekakvi bolovi, ali. sam ja zaključila da nije to, to i otišla spavat u pon. Ujutro je itako pregled. u pon.u 8:00 smo na SD veselim se pregledu uvjerena kako se nešto dešava. Stavljaju me na CTG otkucaji uredni trudnova nema, ulazim na pregled skroz zatvorena. Potpno razočarana izlazim i idemo kući. Kad sam došla kući bila sam tako umorna da sam u roku odma zaspala na kauču. U 14:45 budi me mob. Zove teta da pita šta je bilo na pregledu, ja joj sva tužna pričam, a ona meni kaže „Ma znaš imam nekako osjećaj da će krenut danas.“ Samo sam se nasmijala na to, ali već nakon 15 min počinju opet nekakvi bolovi, isti ko i večer prije pa sam ja zaključila da nije to, to. 17:00 traju već 2 sata i na 7min su. Zove me sestra i pričam joj šta se dešava i da bi to mogli bit pravi trudovi, ali da mene to baš i ne boli. Prošao je još jedan sat u razgovoru sa mojom sestrom, ona već lagano paničari (jer je ona stigla u rodilište u zadnji čas). Nakon razgovora stavljam punit mob i idem se tuširat, tuš mi jako paše i trudovi postaju jači i na 5min.Govorim MM-u da je to, to i da krečemo u rodilište kad mi se mob. napuni. MM ne zna šta da radi uzvrtio se po kući i tjeram ga vani jer me živcira njegova nervoza. U 20:00 se mob. napunio i krećemo prema SD-u. Na SD smo stigli oko 21:00 još sam čekala na prijem do cca 22:00 kad sam ušla unutra trudovi stali, govorim sestri da su trudovi bili na 5min ali da su sad stali, a ona se nasmije i kaže mi „Ah to Vam je kao kad idete kod zubara jer Vas bili zub, a kad dođete od straha više ne boli“, uzima mi podatke i stavlja me na CTG, dok sam ležala smao mi se u glavi vrtilo „Ajme koji bed sad će me poslat kući jer su lažni trudovi, a vani hrpa muževa, a ja ću sad izać i svom reć idemo kući“. Tada dolazi dr. pregledava me i kaže „5cm“, a ja „Molim!?“. Izlazim vani i govorim MM-u da ostajem da mi donese stvari. Dobivam klistir (koji mi odgovara jer cijelu T imam problema s probavom). U 23:00 ulazim u rađaonu, stavljaju me na CTG i svako malo jedna mlada dr.ica dođe pogledat kako sam, nakon sat vremena još uvijek sam na 5cm i pristajem na prokidanje vodenjaka (šokirali su se koliko je vode bilo) i tada zovu MM-a da dođe unutra, trudovi su iste jačina ali na 2min. Nakon pola sata dr.ica obavlja pregled 9cm, ja osjećam nagon za tiskanjem ali mi govore ne još čeka se još taj 1cm (to mi je ujedno i najgori dio poroda), tražim vode jer sam jako žedna i dobivam ju. U 1:00 mi govore sad možeš tiskat, ali moji trudovi prekratko traju, u 1:20 mi govore kako bi mi dali malo dripa da produži trudove, ja pristajem. Nakon 5min babica govori „Jao koliko kose“, a ja mislim da mi ona to samo podiže moral, u 1:35 stigla je čupava L, MM i ja smo se rasplakali od sreće tako lijepa, tako savršena 3380gr, 51cm, apgar10/10.
Nažalost dobila sam epi, ali eto i to je prošlo pa se i zaboravilo, ali iskreno bilo mi je lakše rodit nego se oporavljat od epi.
L danas ima puna 2 mj. I svaki dan nam je ispunjen srećom i veseljem, svakim danom je sve veća i veća :heart: :heart:
