Kao što i sam naslov kaže bilo je nezapamčeno!! Pa da krenem. Bila je to srijeda, normalan dan kao i svi drugi, trbuh do zuba , noge već odavna ne vidim, jedva hodam. Kako mi je bilo već pred sam kraj dosta teško takvo je bilo i spavanje. Kako god se okrenem probudim se. Zaspim ja nekako oko 2 sata u noći. Konačno a kad ono, praktički nisam ni zaspala, u 2.50 već moram piškiti. Pošto sam spavala u dn.boravku a muž u spavačoj sobi (jer me svaki šum probudio) jedva se dignem s kauča i osjetim da mi nešto curi po nogama. Na kraj pameti mi nije bilo da bi mi puknuo vodenjak (termin mi je bio za tri dana). I ajde dođem do wc-a, obavim svoje, istuširam se i laganini probudim muža i kažem mu kaj se desilo i da nema još potrebe krenut odmah u bolnicu jer me ništa ne boli. Na to on kaže OK i okrene na drugu stranu. Odem ja u boravak, upalim tv i čekam. Osjetim lagani pritisak i bolove. Pošto su mi trudovi bili prvo po 5min. pa po 10min. mislila sam da su lažni. I čekam ja čekam tako do 6 sati ujutro. Kako sam pratila trudove oni su spali na svake tri minute. Napominjem da me još uvijek ne boli tako jako.
Probudim muža i krenemo za Sv. Duh. Ostavi me ispred ulaza (išao je parkirati auto) i dogegam se ja nekako na drugi kat za rađaonu skupa sa mužem. U 7sati pozvonim, otvara sestra i velim joj: mislim da ja rađam. Muž se počeo smijati na koji način sam ja to rekla i kad sam i ja skužila obadvoje smo prasnuli u smijeh. I tu se rastanemo. :cry: :?
Legnem se ja na krevet , priključe me na ctg i budem ja tako sat vremena, između mi napravi i ultrazvuk i kaže doktorica da je bebica oko 4kg. Još joj velim da budem valjda nekak izdražala.Onda me sestra obrije i da mi klistir. Čovječe koji neugodnjak s tim klistirom, nisam ni uspjela sići s kreveta već sam morala na wc. Kak je wc u predrađaoni kad sam izašla van odmah šok. Žena na krevetu, vrišti od bolova, babice govore otvorena je 8cm, beba ide van. kad sam to vidjela predomislila sam se, al povratka nema. Sestra me polegne na krevet i kak sam bila zbunjena od toga ostavila sam gače na sebi i kad je vidjela gače pukla je od smijeha i ja skupa s njom. Pregleda me doktorica i ustanovi da sam otvorena 4cm. Ja pomislim u sebi: a bit će to brzo. Nisam bila ni pola sata u predrađaoni odmah su me poslali u rađaonu jer sam u plodnoj vodi imala mekonij (to znači da se beba u trbuhu pokakala).
Ja još uvijek smirena ali uzbuđena jer ne znam kaj me čeka. :? I priključe oni mene na ctg i pregledaju. I onda me počelo za ozbiljno boljeti. Trpim ja tak bolove do nekih 12 sati. Trudovi su i dalje bili svakih tri minute po 45sek. i sve gori i gori. Kak više nisam izdržala bolove tražila sam nekaj proti bolova. Daju oni meni epiduralnu jer sam počela tiskati a bila sam ptvorena tek 6cm. I olakšanje nekih pola sata gdje sam i uspjela malo zadrijemati.
I onda opet tako jaki bolovi da mi je bilo da skočim s prozora. Muž čeka u čekaoni i svako malo me zove na mobitel da čuje u kojem sam stadiju.
Kako sam se sporo otvatrala daju oni meni drip na moje odobrenje, i krenu opet jači i ajči bolovi. Gledam na sat već je 15:00 a ja ni blizu kraja. Cijelo vrijeme babice dolaze do mene i tješe me što mi je jako puno značilo. Ja već sva iznemogla jedva čekam da dođe kraj da vidim svoju bebicu. Kako se bližio kraj i bolovi su bili sve jači,a bila sam otvorena tek 8cm i opet počnem nagonski tiskati, anesteziologica mi da još pola doze epiduralne i još malo dripa!!!! I tu više nisam mogla izdržati. To je bila takva bol da vam no mogu opisat. Stiže doktor i kaže mi neka se pripremim snagom kolko još imam jer beba ide van. I tiskam i tiskam i osjetim da mi nešto klizi kroz maternicu. Osjetim da je bebica vani i udahnem a doktor mi kaže: mama, rodili ste curicu (makar sam znala u trudnoči da će biti cura). Mojoj sreći nikad kraja. Konačno čujem dugoočekivani plač. Dok su mrvici mojoj čistili dišne puteve nakon dvije tri minute ponovo mi ju stave na moje tijelo. Od sreće nisam mogla prestat plakati, suze su mi išle same od sebe. Leži moja mrvica na meni tako nekih 5min. i uzme ju doktor da ju izvaže i izmjere. Pošto se vaga i sudoper nalaze tik do kreveta čujem doktora kako kaže: "mama, rodili ste najljepši komad cure u bolnici. Teška je 4760g a duga 56cm". ja reko MOLIM!!!!Nisam mogla vjerovati da sam tako veliku curu rodila i to prirodno. Zamota ju u dekicu i idu ju pokazati vani tati i baki koji su čekali u čekaoni. Vrate mi mrvicu natrag i opet stave na moje tijelo. Nakon 10min. ulazi i ponosni tata i onda se opet rasplačem jer smo konačno nas troje zajedno! Bude ona na meni tako sat vremena i onda me otpeljaju na odjel gdje provodim cijelo vrijeme sa svojom curom u sobi i divim joj se svake sekunde! Bili smo u bolnici još tri dana. Od kad smo došli kod kuće osmjesi nam ne silaze sa lica!!!!!!!!!!!!
Ponosni smo roditelji velike LUCIJE rođene 16.04.2009.
Ovom prilikom zahvaljujem cijelom osoblju u bolnici Sv.Duh jer su bili stvarno koraktni prema meni i mojoj princezi!!!!!!!
HVALA
